Употреба речи бону у књижевним делима


Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИИ АДАГИО Задрхташе на стабљикама глатки Кринови редом, и душу му бону Прелише зраци мистични и слатки: Појавила се драга на балкону.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова. По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари.

Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

К'о душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити небо — Постељу твоју, моју васиону. И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908. МОЈ ЖИВОТ Мој живот није протекô залуду!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности