Јакшић, Ђура - ПРОЗА
) Осим оца нигде никога, ни кума, ни пријатеља!... А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела... Баш као да су рођени једно за другога! Лепши пар не би у свету нашао!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко. Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама.
А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио тамо-амо и тукао. Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради. Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУКВА 112 МРАВИ 113 НЕДЕЉА 114 ДУША И
И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади. БОР Голем и мрачан, невесело, Стоји, безимен као травка; У њему хучи горско врело, И ноћу преспи једна чавка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
се брзо у махниту љубав те стасите, лепе, девојке, према човеку старијем од ње двадесет година, али снажном као бор. Трифун у то доба није био овакав какав се беше начинио.
Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде право, а не силази с пута ником. Часно. Неустрашиво. Сад му тај рођак личи на шамшулу.
Али, поред клупе, имао је један бор из далеког света, ко зна са ког континента. Таквог бора није било у Срему. Имао је неки румени цвет, као коврџе, дугих
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
(Из драме Пера Сегединац) ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
у крошњи срца давна слика гласа, што с крвних зрнца навире да зриче, да хором лишћа слави чинодејство кад бор је био биљног цара престо.
Васкрслих душа зачује хор се: Прашумо смрти оглухлих чула, глувила стврдлог, разгранат бор се саборно спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор. Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?
“ Прискочи Мјесец, бјегунац лаки, пољуби руку честитој баки и крену с њом у сребрен двор ... Таман се зави зелени бор ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко друштво „Коску“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
146. Бор садила лијепа дјевојка, Бор садила, бору говорила: “Расти, расти, мој зелени боре, Да се успнем ја на твоје гране,
146. Бор садила лијепа дјевојка, Бор садила, бору говорила: “Расти, расти, мој зелени боре, Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим на мору галије
“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата најмлађега? — Ој јуначе, моје јарко сунце!
— Ој јуначе, моје јарко сунце! Нит’ сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу, Нит’ на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла. 157.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Ти имаш стрељача поглед прав и нем. Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем. А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк. „Куд и зашто да трчимо?” „У Мокроног, Бор, Шентиљ!” (Ти циљ изабери, римо!) „Куд било, у шир ил у диљ, Горе, доле, покрај, мимо, Напред, јер је напред циљ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан! Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор. Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
на сан једно дијете крилато и као снијег бијело, говорећи му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту ћеш наћи велики бор, и под бором тророги кам из којега пишти вода као суза; ископај испод камена толико дубине колико је он висок, па ће
” Кад се чоек пробуди обесели се, дигне се, обуче се и трком пут онога мјеста ђе му је речено, и кад угледа они бор и под њим кам сузовити и тророги, онако сам уложи копати, и тек што је трећи пут кљуком удрио у земљу, зачу оздол
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Дрвце порасте, зазелени, захлади... Али, око њега нигде, нигде бор, јаблан, све сучке... (Уноси се бесно у владику; гледа га широко, очајно, упиње се да га он разуме): Е сад, бива ли да
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.
Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима. Минуше крај њих ко трун: двор по двор И врт Алхамбре са водама и клупама.
Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима. Минуше крај њих ко трун: двор по двор И врт Алхамбре са водама и клупама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАЛИ СВИРАЧИ На самој обали мора растао је високи, моћни бор. Стена испод њега била је посута мирисним иглицама на којима се спавало удобније него на царској постељи.
На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој бор. Ту су их рибари најрадосније дочекивали. Како и не би?
Па, ипак, каткад би прошли месеци а да не сврате под свој бор. Чувши за лековитост њихове свирке, некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама
Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало. Бор је био далеко од моћниковог двора, а још дали од царског дворца камо су их одвели једнога дана.
Него шта! Али ни помисао на злато не отвори рибарима уста. А бор је за то време шумео на ветру, питајући птице: — Јесте ли виделе мале свираче? — Виделе смо, виделе!
у ногама и очима, распитујући се за место на које дечаци најрадије одлазе, док се један рибар не превари, па рече за бор на обали мора. — А тако! — узвикну главни ухода и позва чету војника. Ко зна колико су путовали?
Шта сада? Најмлађи свирач онај што се тек од земље одигао, заплака, а бор опусти гране до земље, и прошапута: — Пењите се!
— гранама као рукама бор загрли мале свираче и повуче их увис, на сам врх крошње до којег поглед једва допире, али гониоце ни то не обесхрабри.
Морале су бити набављене још дуже лествице. Без успеха. Бор је растао све више, у само небо бежао. Дечаци се више нису видели, али гониоци су поставили заседу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце! згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара. Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ЛXВ Космати бор под мојим прозором, шуман и мрк у ноћима јужине, сањиво зањихан у сунчана поднева, грмови калине у лијехама између два
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима. Зато се и попов поглед заустави на њему. — А гле Ђурице!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог!
Ћипико, Иво - Приповетке
Оно двоје дјеце што се пред кућом игра пожури за њом. На највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије гране, свинуте од удара вјетра, окупљају се од стране затишја.
Машем јој шеширом, а она ми одвраћа бијелом марамом. Гледам је прислоњену уз бор—самац, на удару вјетра, раскиданих грана, посрнуо, — а пред њом, на врућему жалу, рибарева дјеца, прогорјела као земља
рибарева дјеца, прогорјела као земља од сунца, скачу и усрћу у валове; — и све је гледам онако прислоњену уз онај бор—самац, док чамац весело не заплови у свјежи маестрал, на отворену пучину.
у загасито плаветнило разних нијанса, па када стиже поред црквице, узидане у голу камену, што је закриљује самац бор и, једнако над њом жамори своју пјесму, као благи одјек пучине, чељад се по обичају крсти, али ја не дижем руке; чему?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Човече тајно феникс је једина истинска птица. ЛАЗА КОСТИЋ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах, боже мој!.... јест, ја сам лист!... Ил’ нисам? Не... ја сам стари бор... А моја деца грање лиснато — Кнез Ђурђе вихар беше ужасни — Па се са муњом вихар ожени И на темену моје старости
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЛОЗА 5 (БЕЛИ) КРИН 5 БЕЛИ ЛУК 5 (БЕЛИ) СЛЕЗ 8 БИБЕР 9 БОГИША 9 БОГОРОДИЧИНА ТРАВА 10 БОЖИКОВИНА 11 БОЖУР 11 БОКВА 11 БОР 12 БОРОВНИЦА 13 БОСИЉАК 13 БОСТАН 17 БРЕБЕРИНА 18 БРЕЗА 18 БРЕКИЊА 19 БРЕСКВА 19 БРЕСТ 20 БРОЋ 20 БРШЉАН 21 БУКВА 22 БУ
и да јој каже: »Траво б., помози! Желуче, дођи где си био, и где си се родио«, па онда да је поједе (ЖСС, 287). БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ). Бор, бора, борика (Шулек; Софрић, 17). Реч је прасловенска.
Желуче, дођи где си био, и где си се родио«, па онда да је поједе (ЖСС, 287). БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ). Бор, бора, борика (Шулек; Софрић, 17). Реч је прасловенска. Бор је истакнуто сеновито дрво.
БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ). Бор, бора, борика (Шулек; Софрић, 17). Реч је прасловенска. Бор је истакнуто сеновито дрво. То веровање нашло је израза у неколиким мотивима из народних песама и приповедака.
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.
песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство. Такав карактер обично имају поједини борови који су табуирани и за
Тако је у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка
краља Милутина. Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој се апострофира б.
Ко год је у бор дирао, зло је прошао. Кад је један Арнаутин секао са бора луч, да би осветлио свој тор, чуо се из б.
Кад је тај бор, у јуну 1932, извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали
Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво. Не сме се ни грана са њега одсећи, »јер је аловито«.
л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје. На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд.
Ћипико, Иво - Пауци
Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини. Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из
Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу. На привији она застаде уз бор. — Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. Иво без приговора мити је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гељуцао нисам, ни зверао разроким очима, но сам јездио на бојном коњу, усправан у седлу, као бор. Пратио сам сузним очима поворку коњаника која је силазила низ падину узаним стрмим путељком.
Онда је наишао Доротеј. Боже, како је био леп. Усправан и висок као бор. Корачао је достојанствено. Клекао је крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба зрачни двор И мира љуби крило. Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ И тако увек река носи један леш И душа би могла, али зар би имала снаге да га напусти...! ... На високој планини бор зелен.
У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу.
у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...
матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...
однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега. Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Марко Краљевић и орао) Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио! (Косовка девојка) Град–Сталаћу, да те бог убије!
Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!“ 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косово војска, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико високо расту дрва, како но њена душа, ка финикс и високи бор Богу се узвисиваше својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити
Својој воденици навраћа дојинлук. [Ваља] протужити ракити јерно стропошта се и паде високи бор... Сад сам се родио, таки сам се разболио. На правицу идемо, где се капе и метоси деле...