Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ). Бор, бора, борика (Шулек; Софрић, 17). Реч је прасловенска. Бор је истакнуто сеновито дрво.
се, а ти мене са оба не можеш« (ТРЂ, ННЖ, 3, 123); том приликом млада такође говори: »Један бор, два бора, трећа бела борика«, тј. да има најпре двоје мушке деце, па треће женско (о. с., 92). Плод од д.