Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је
ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.
— питају опет други. — Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! — Ама нисам мислио... — правда се Борко.. — Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. — Ама, молим те... нисам ништа ружно...
И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. — Што је пцетиште, видосте ли га!