Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо дође, дочека је сестра, е боже драги, нема куд боље и красније, ко ниђе никог свог до њу једну што има. Борме се она ту неколико дана позабавила, дјевојчица јој већ поодрасла.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. — Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез. — Сутра зором хоћеше га Кркота одвеси на босанску границу.
— Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи!
— Нима, борме — рече Срдар смијући се. — Нима! А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта
“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач. — Мајсторски, борами — потврдише Бељан и Тртак... — А Кутлача је онда ајдуковâ?
Осим тога, да ли је она за наше село и за нашу кућу! Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу. — Лако је за све то, ако ти само оћеш — умијеша се Крива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дида опет нит̓ ћути нит̓ јауче, већ стење. — Јеси ти правда? — на диду ће овај, а дида опет њему: — Борме, читава нисам. — Па зашто онда стењеш? — Зато што у мени има мало неправде. — А то правда у теби стење?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дим.). Извесну религијску позадину има можда и клетва »бора ми«, и »борме«, м. »бога ми« и »богме« (Вук, Посл., 502; БВ, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 и др.).