Црњански, Милош - Сеобе 2
Веселе. И сами ти људи, који су дотле чинили чуда по Подољу, пијанице прегоркије, свађалице, претворише се као у борове.
Топ се задовољно смешкао. Мислио је да се осмејкује чаробно! Пратио је мужеве, праве као борове, као што се лађе крећу, као што се дереглије вуку.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не зна зашто стоје што не крену још један
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
приповиједа: Кад мајстори ћуприју доврше, онда увече ону прву ноћ дође уједанпут вода и понесе кладе и читаве јеле и борове те је поквари и однесе.
трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са сјекиром у руци, па кад вода дође и понесе кладе и јеле и борове, да удари у нешто сјекиром, и тако да ће му се ћуприја одржати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Небо је застрто. Већ неколико дана нисам видио сунца. Из мог кревета не видим друго него дио борове крошње и четворину сивог платна неба, по коме неуморно прелазе танки облаци, као праменови маглице. Сâм сам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иду узбрдицом, а у путу сретају морске борове—самце што одскачу од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на најмањи лахор, пуштају од себе једнолике
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— племе, род, братство хак — право, правда, одмазда, наплата џас — страх, страва, ужас шиндра — дашчице, обично борове или букове за покривање кровова
Краков, Станислав - КРИЛА
Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме. Далеко сред залива суморно се смешили на сунцу сивим челичним смехом велики убојни бродови.
По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато.
у ноћи јаму за угљенисане кости, и погребно звонили ашовима, Казимира су спуштали везаног под стражом доле ка јарузи. Борове шуме се црнеле на месечини. На рововима су клепетали митраљези, и њина зрна су тужно јаукала у светлој ноћи.
Све се претварало у огромну тугованку досаде и бола. Смрзнутим рукама војник је покушао да за вије дуван. Високе борове шуме указале се. Кроз њих просечен пут силазио је у долину. Срушене колибе уздизале су се крај пута.
Фијуци се вукли над клисурама, а по другим голим бреговима грозно је грмело. Борове шуме као задуване чете освајале су јуришем неприступачне падине Сокола.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
травом, маховином; између травиних листића провирују грумени земље, шљунак и камичци, а по трави лежи суво лишће, борове шишарице и иглице. Једна стазица вијуга тим брегом, посута свежим песком; кроз мали усек у боку брега цеди се вода.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А-ха... Кипислцауф, попе! Између ватри су војници слагали борове гранчице, преко њих су разастирали ћебад и спремали се да легну.