Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И зашто у дан ведар Док ћуте наша борја Трепне тек један кедар? И у бонаци мора Вал неки о мраморја Пљусне, кад дође ора?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њему осмех, туга и ћуди, али управљеном у напред значење мора да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја.