Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Краља жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу! Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји. Помози, Добри, убогу, кљасту сиротом дјелцу о посној храни!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
благе ноћи кад миришу страсти, Кад небо трепери, кад блиста ведрина, Кад се река вала мрачна кô сабласти И црни се борје, царује тишина. Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Које цвеће најхубаво расте? — Најхубаво цвеће бршљаново, Јер се вије уз борје зелено, Као момче уз лепо девојче« (нар. песма, Софрић, 53; слично и: СЕЗ, 16, 280). БУКВА Буцхе (фагуѕ ѕілватіца).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје... А какав је Скадар на Бојани!
погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лепозгледне финике и миришљиве кипарисе, Преврће дубове васанске и борје ливанско... ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба.