Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СОЛДАТУША Ошишану, воде је преко пијаце, боса међу чизмама гази снег, гола ко јаје бели се кажњена глава, и цела пијаца, кроз снег који не престаје да пада,
Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном
Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види. Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају.
Африка
Они су огрнути у плаве огртаче, на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке су онако исто уске и бескрвне.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из кућерака су, за хусарима, истрчавала деца, гола, голуждрава, боса, али и безбројна, као што челе излећу, из челињака.
Била је боса. Он се онда у сну продера на њу: да каже шта би. А његови воктмајстери почеше да вичу: Казуј надлежестему, где је, шта
Била је у неким свиленим, вијенским, ципелицама, плавим, са којих је неко био скинуо пету, па је ходала као боса. Она му мирно – као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и
А учила је и да игра. И у харфу да свира. А научили су је и штримфлама. Није више трчкарала боса, а није више смела ни да се кикоће. Ућуткали су је на ходницима у једном, будимском, манастиру Клариса.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Све је то био леп план, али савршено непотребан: на путу за рампу срели смо Рашиду. Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама.
Рашида није хтела да уђе, објашњавајући да је боса и да не види где бисмо оставили Грету. То, ипак, није био прави разлог, бар није што се Рашиде тиче: она је могла да
То, ипак, није био прави разлог, бар није што се Рашиде тиче: она је могла да оде боса и на дворски бал водећи за собом не корњачу, већ крокодила. - Да није нешто друго?
- Па ти не знаш да играш? Зашто ниси рекла да не знаш да играш, а не да си боса, и Грета, и све то? - загрлио сам је кикоћући се као идиот... - Зашто сада не кажеш?
Црњански, Милош - Сеобе 1
опанке, то им босе ноге беху раскречене, као да су хтели да седну на нешто високо, у својим тесним, сурим чакширама. Боса стопала им беху сасвим модра, као промрзла и отекла, и, видевши тих шест згрчених ногу, као шест одераних јагњади,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се као суманути у ритму егзотичне »рашпе«, да бисмо коју годину касније учили кораке мамба, самбе, румбе, ћа-ћа-ћа, боса нове и лењег блуза. »Даме су бирале« и дуго обилазиле салу одлучујући се кога да изаберу .
Андреом сам слушао, занемео од страха, потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала тутњала по утабаној земљи. Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним
У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере. И отпоче се мантафа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?“ Па видећи га гола и боса одмах му да једне опанке и новаца.
Него, збиља, Ћосо, јеси ли се ти штогод наљутио? — Па, вала и нисам, — одговори Боса. — Него хајдемо кући да ноћимо, па сутра да те исплатим па да идеш твојој кући.
Угурсуз послуша и легну сви троје. Но Угурсуз никако да заспи. Боса са женом брзо заспи, а Угурсуз полако устане па узме Босину жену те је пренесе и метне на своје а он легне на њено
Баба затим оде, попне се на крушку па закука: — Куку, куку, куку! А Боса викне слугу: — Еј, Угурсузе, Угурсузе, устај да ти платим ајлук, па иди.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то провидном. Боса, на часну реч! — Извините, молим вас — рече она — где је овде... оно ... оно... извесно место?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола? (Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу?
Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола? (Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу? Време лаје. Један проси — други даје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поља су пламсала и тресла се од паљбе топова, пушака, митраљеза и бомби. Она „рита“, боса и изгладнела, у неодољивом налету ускакала је у непријатељске ровове. Ћувици су падали један за другим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш. Станка још иде боса... Љубица задрхта. То јој је најмлађа и најмилија сестрица. — Боса !... узвикну она, по овакој лапавици.
Станка још иде боса... Љубица задрхта. То јој је најмлађа и најмилија сестрица. — Боса !... узвикну она, по овакој лапавици. За Бога, тата, шта радите ?...
Деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
“ 211. Три се снега под планином беле, Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За њом мајка кондурице носи: “Дете, Като, зебу ли ти ноге?
262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Што не гледаш ђе стајеш? СОФИЈА: Проклета коприва! ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.
Нежна као бела ружа, чиста као роса, да дотрчи задихана, врела, боса, сузна због зоре јесење, благе, нечујне. Ја бих се диго, и, кад би ко лепрш голуба, викнула и заплакала, ко кад би
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће... Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ далеко.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама. Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Обалом снежном голог океана, Боса, у бело обучена жена Иде. За мишљу к’о вечност дубоком? За жељним циљем својих младих дана? Свеједно.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна. Неколико тренутака трнула је у малаксалости. У први сумрак, чиста и узбуђена, увијена у кафени кафтан с
Над његовом главом је тишина, раван је и хладан њен кревет, по темену му не газе њена боса стопала, из очију врео катран залива срце и шишти, мокро шишти крв. Рука ишчупа нож из појаса и баци га у мрак.
Отров тече њим, свуда, као крв. ...Стајала је нема, слеђена белином кошуље, збуњеношћу што га први пут боса с пута дочекује, са широким расцепом на недрима.
дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута, надошла бедра, размаче боса стопала. — За тебе нема ничег рђавог, па би могла да кажеш. Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И даље је препознавао: неко је, ево, протрчао, то су мала, боса стопала, још трапава, а у траговима тих стопала остаје прах ведрине.
Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала светлостима
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама. Па дрема, клима главом и млатара ногама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: — Камо се од толико времена? — Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Очигледно је мајка била забринута да њене похвале Немцима не измене сувише моја осећања. Друга водоноша била је боса, немарно одевена девојка, која није гледала куда ће стати ногом, а иза ње је остајао траг просуте воде из бакарних
Петровић, Растко - АФРИКА
Они су огрнути у плаве огртаче, на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке су онако исто уске и бескрвне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда упрти децу, Мопслу наметни амрел: цеди с’, пресвлачи, и псуј!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈУТРО 1 Љубицу, смерни цвет, покропи росом зора. А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава.
Ћипико, Иво - Пауци
— подиже отац главу. Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље... Уто уљезе у дућан, протркујућ', боса дјевојчица. Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода. Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна.
Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маркова слабост према дукатима је и рајина слабост. Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом
даница лица помолила, а од дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева, а у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т’ убио, Рајко војевода!