Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми помирили и да је Мус-ага изишао из града, но нека се војска босанска врати, да се више кавге не замеће”.
Седећи ми у Тополику, Стојан Чупић ̓ода са нешто чете око Дрине. Дође нам и каже да је се он састај̓о са четири босанска бега, и да су му говорили: „Пошљите људе нашему везиру, примите арачке тескере и кабулите цару покорност, па ћемо се
У који је дан босанска војска пошла за у Шабац, у онај исти дан Хаџи-бег Сребрница изишао на планину Рожањ према ваљевској нахији, послао, и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особине мухамеданске властеле. — Још у средњем веку је моћна босанска и хумска властела била особито силна, виолентна. Код њих су се до највишег ступња развиле неке од динарских особина,
Ова се је „Полизеистаат“, „полицијска држава“, служила недостојним и неисцрпним средствима да би постигла циљ. Босанска је влада добро уочила душевно стање муахеданске властеле: презирање помешано са страхом које је осећала према раји.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
7—9. ² Богишић, Б., Правні обичаји Словена, Загреб 1866; Краус, Ф., „Питања за проучавање народа“, Босанска вила, 1, 1887; Радић, А., Основа за сабирање и проучавање грађе о народном животу, ЈАЗУ, Загреб 1897.
35; Радосављевић, М. М., „Приложак народној педагогици и вјеровању“, Босанска вила, 9—19, 1899, с. 130; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 247.
1, Загреб 1896, с. 201; Трифковић, С., „Врачање и гатање у околини Сарајевској“, Босанска вила, 21, 1886, с. 330; Грбић, С. М., исто, с. 104. ¹² Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, књ.
, „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 10, Загреб 1905, с. 148. ¹⁶³ Трифковић, С., „Врачања и гатања у околици Сарајевској“, Босанска вила, 21, Сарајево 1886, с. 331. ¹⁶⁴ Микац, Ј., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 29, Загреб 1934, с. 200. ¹⁶⁵ Микац, Ј.
, исто, с. 116; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 199. ⁴¹ Радосављевић, М. М., „Приложак народној педагогици и вјеровању“, Босанска вила, 9—10, 1899, с. 132; Грбић, С. М., исто, с. 123. ⁴² Николић, В., исто, с. 169; Грбић, С. М., исто, с.
119—120. ² Васиљевић, А., „Из народних празноверица у Сврљигу“, Босанска вила, 12, Сарајево 1897, с. 189; Милосављевић, С. М.
ЛИТЕРАТУРА СКРАЋЕНИЦЕ (назива часописа, зборника и издавача) БВ — Босанска вила ВЕМ — Вјесник Етнографског музеја у Загребу ГЕМ — Гласник Етнографског музеја у Београду ГЗМ — Гласник
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Хрватска књижевност, као и локалне књижевности српскохрватскога језика (дубровачка, босанска, славонска), овде нису додираване.
Исто тако без већег утицаја су биле и остале локалне и католичке књижевности наше, босанска књижевност XВИИ и XВИИИ века, славонска књижевност XВИИИ века.
«) Ни једна од локалних књижевности наших новога времена, ни далматинска, ни босанска, ни славонска, као ни стара средњовековна, нису стварно утицале на стварање и развитак књижевности код новодосељених
до 1891, под уредништвом др Лазе Томановића Нова Зета, а од 1895. до 1900. Луча. Главни од тих листова била је Босанска вила, коју је 1885. кренуо у Сарајеву Српски учитељски збор, без књижевних претензија, као национално-просветни лист.
кренуо у Сарајеву Српски учитељски збор, без књижевних претензија, као национално-просветни лист. Босанска вила је добијала карактер фолклорног листа, и одликовала се прибирањем народних умотворина.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
13. Ђорђе Којанов Стефановић: Српске народне приповедке, Нови Сад 1871. 14. Босанска вила — лист за забаву, поуку и књижевност — уредник Никола Т.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Уздахнути мора свако, И ко није никад плакô Уздахнуће издишући. »Босанска Вила« 1891. У АТЕЉЕУ Сликар слика — ја га гледам — Слика „Нâд“. Кад би, ако сада не би, Док је млад!
Дај ти, Боже, добру срећу И закриље од свих зала — Ал’ да ј’ жива твоја мајка, Грозно би се заплакала. »Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У исти мах лепа и страшна, босанска се природа код Кочића као елементарна снага стапа с човеком у отпору против туђинске, империјалне аустроугарске власти.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА СКРАЋЕНИЦЕ АРW — Арцхів фüр Релігіонѕwіѕѕенѕцхафт АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
5. Слева крај друма што Лозници иде, Но даље од ње, а Зворнику ближе, Одакле села босанска се виде Изјерен мало, крст се један диже.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Како ми је главна лепота у фризури, а црква ми баш није јака страна, ја ћу као она босанска ђевојка: л'јевом руком косу глади, а десном се Богу моли... Ој, ој, ој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо! Одбаци ти Туре Малагића и одскочи скоком јуначкијем!“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се турској
Ово није босанска делија, већ је ово Даничићу Виде! Видиш, брате, токе бабајкове!“ Ал’ је Виде турски разабрао, па довати лака џевердана,