Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло су изразите оне код становништва око Бањалуке и у Босанској крајини, које показују особиту сличност с ерским варијететом, нарочито са црногорским племенима и са Личанима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵ Најчешће се, ипак, и то у разним крајевима, пупак развезује управо у седмој години. У Босанској крајини „завеже мати или бабица новорођеном дјетету на оном комадићу пупка што ће отпасти мртви узао, па кад дјетету
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
М. Достојевског, доживела је свој лирски одјек и у далекој босанској забити. То јест, она је тамо одувек и постојала, и песник нас о томе само обавештава.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Под шифром »Сенићанин« почео је у Босанској вили 1888. објављивати своје поетске слике из српске историје. 1889. изишла је његова прва сатирична приповетка у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
10. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ: Забележио учитељ Милан Шутвић (Поцрње, Херцеговина) и објавио у Босанској вили за 1899 г., стр. 216, под насловом „Смрт ђаволског краља“ (наслов изменио др.
20. ВЕЗЕНА МАРАМА: Забележио Душан С. Трипковић из Београда и објавио у Босанској вили за год. 1909, стр. 214. 21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач
ТИВТИЗ И ЏОМЕТ: Забележио Ђорђе Јовановић, трговац из босанског Прњавора, по причању Ристе Илишковића. Објављена у Босанској вили за год. 1901, стр. 249. 26. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА: Забележио М. Б. Милићевић, књижевник из Београда.
ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА: Забележио М. Б. Милићевић, књижевник из Београда. Објављена ијекавским наречјем у Босанској вили за год. 1887, стр. 170. 27. ПРАВДА И КРИВДА: Вуку Караџићу послао из Боке Которске Вук Врчевић.
32. НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ: По причању Милоша Зеленовића забележио Никола Т. Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33.
ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА: Испричао и забележио Голуб Роснић, а редиговао Вељко Радојевић из Херцег Новог и објавио у Босанској вили за 1891, стр. 251. 37. ХАМАЛ И ХАЏИЈА: Забележио у Коњицу (Босна) Ристо В. Терзић.
251. 37. ХАМАЛ И ХАЏИЈА: Забележио у Коњицу (Босна) Ристо В. Терзић. Објављена у Босанској вили за 1890, стр, 310. 38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н. Семиз.
38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н. Семиз. Објављена у Босанској вили за 1892, стр. 431. 39. БЕКРИ-МУЈО: Објавио први пут Вук Ст.
) 44. МАЈКА: Забележио у Власеницама Марко Р. Марковић, учитељ и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 381. 45. НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА: Забележио у Гацку Н. Н.
381. 45. НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА: Забележио у Гацку Н. Н. Херцеговац и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 222. Псеудоним писца разрешен у истом часопису за годину 1888, у списку сарадника под бр.
Једна, знатно слабија варијанта објављена је много раније у Босанској вили (1883, стр. 63), коју ми нисмо узели у обзир иако је старија. 48. ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА: Забележио Вук Врчевић.
54. ЗЕЦ И ЛИСИЦА: Забележила Лепосава В. Обрадовић из Тавне и објавила у Босанској вили за 1912, стр. 204. 55. НЕВЈЕРА СТРАДА: Забележио Н. Н. Херцеговац (Стево Б.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Помените момчића сељачког, заробљена усред дома ђачког. Тако увијек, у Босанској Крупи, покрај Уне, као на граници, ја остављам чету успомена, ту ми гину моји копљаници.
Теку љета, године уморне и сјећање на дјетињство тупи, ево опет воденица сивих, поново сам у Босанској Крупи. Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— запита цар. — Док не огрнеш ћебе овако као и ја, — одговори му Мујо. БОШЊО У СТАМБОЛУ У једној босанској вароши била једна медреса, у којој се учило тридесет-четрдесет софта.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
непосредно нам у Андрићевој новели, као што знамо, није дато ништа осим описа околности под којима је настао мост на босанској реци Жепи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 40, 81). Домаћин кад дође кући са бадњаком, бива у босанској Посавини посут кукурузом (ГЗМ, 6, 1894, 382); у источној Србији и у Славонији, к.
, и они се после баце на пут, па ко их узме, на њега ће чиреви прећи (ЖСС, 266). У Босанској крајини, и иначе, ко има красте, маже се л. машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146).
Ако девојци никне н., увенуће за својим драганом (у народној песми, Вук, 1, 644). У једној босанској народној песми девојка пркосећи каже свом драгом да му је исекла трагове и један бацила у н.