Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Лужници и Нишави праменови дечје косе чувају се у посебном ковчегу, заједно са здравцем, пелином и босиљком, детињег здравља ради.⁷¹ Понекад, уместо кума, дете може ошишати ујак или мушко дете (коме су родитељи живи).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И гледа у каменове које пушта у воду. Баба Стана оде. Оде на колима. Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком. Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и бела лука (БВ, 7, 1892, 399). Кићење босиљком у врло много случајева има апотропајски циљ. На Нову годину жене мећу б.
, 18). Сматра се, међутим, да је грехота китити се (свежим) босиљком пре Крстова дана (ГЕМ, 5, 1930, 40). Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити б.
не може се ни извршити. Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће (када се
расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
Косу коју је кум остригао детету чува мајка заједно са п‹елином›, здравцем и босиљком (СЕЗ, 16, 181). У народној медицини има велику примену.
Употребљује се, у домаћем култу и иначе, као апотропајон, и онда је обично у вези с босиљком. На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65).
, 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К. бере се на Крстовдан и са босиљком и чубром у води, даје породиљи да пије, да би се »раскрстила« бремена (іб., 65).
Кад се сврши свадба, пред разлазак сватова, стари сват кади софру босиљком и п. (»од шале«? — да је, међутим, ово ритуал види се и из прописа да се жар после просипа уз какво родно дрво, с
и босиљак (иб., 97). Нарочито се, у катартичком циљу, врши често кађење ч. (обично заједно са босиљком и катраном): њиме се каде породиља и дете, првих седам дана (иб., 95); породила коју су савладале бабице (иб.
, 263). Место где је неко убијен громом ваља »молитвити«, тј. пошкропити богојављенском водицом, и окадити босиљком, ч., и длаком бика без белеге (»да се не би убијени укварио«, иб., 391). Има значаја у бајању и народној медицини.
У Лесковачкој Морави, на пример, жене рано на Ђурђевдан праве врбове крстиће и — завезане црвеним концем и окићене босиљком — стављају их у амбар, бунар, кућу, виноград (СЕЗ, 70, 1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс
У Ресави, на Божић ујутру, домаћица »са рукавицама на рукама поспе к. око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197). У Алексиначком Поморављу уочи Св. Андреје, ради врачања, кува се к.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Стана, уноси све што треба: свећу, кадионицу и жар, тањир са водом и босиљком. МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно.