Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На исти начин и сви прочи народи. Босна хоће свога краља, Сербија своје деспоте, Херцеговина свог херцега: дође Турчин пак све у торбу.
Турска власт и величество спада и умањава се, а христјанска са свих страна расти и узвишава се. Сербија, Босна и Херцеговина избавиће се с временом од Турака и ослободити; али ако народ у овим земљама не почне отресати од себе
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но сва господа и сва Босна знаде, како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрницу по̓арати,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ето каки је данашњи нараштај! И ми се нечему надамо?! Мрка капа, зла прилика!... Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА РАСКРШЋУ 308 ДОДАТАК 309 ВРБАС 310 МОЛИТВА 312 НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН 314 БОСНА 316 ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ 318 НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ 320 ВЕЧНОЈ СРБИЈИ 323 ЈУГОСЛАВИЈА 326 ФРАНЦУСКОЈ 328 САТИРА 330 НОВА
(„Американски Србобран“, 30. децембра 1942) БОСНА И ови те, Светла, иду да продаду: Сви те вођи воде од трга до трга!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Богатством и лепотом свога фолклора Босна и Херцеговина заузимају прво место међу српским земљама. Херцеговачки дијалекат је код Срба усвојен као књижевни језик.
Сва је Босна стајала под утицајем ове силовите и ритерске, али и затуцане и незналичке властеле, која није имала представе о времену
Осим тога је влада, колико је год било могућно, штитила економске интересе мухамеданаца и услед тога је Босна била једина земља на Балканском полуострву где се је одржало аграрно уређење турскога доба.
У суседству су биле српске државе Рашка и Босна, са којима су одржаване прве трговачке везе, помоћу којих се варош обогатила.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ова деца су, опште је веровање, мимо друге деце, о њима се мисли да ће бити силовита и имућна.⁵⁵ У многим крајевима (Босна, Црна Гора, Херцеговина, Србија, Македонија), каже се да ће ово дете бити срећно, односно да ће бити „ајарлија“, и
каже се још и „девојчурак“, „девојче“, „мањица“ (Херцеговина), „швигарица“ (под Фрушком гором), „цура“, „кева“ (Босна), што су све речи које указују на недовољно одређен психо-социјални статус ових девојчица које више нису деца, а још
У срезу Сански Мост (Босна), на пример, у једном православном селу, родитељ каже: „Коме је Бог дао да буде добар биће и без батина, а коме није,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА ЖИВОТ. — Сима Милутиновић је први писац нове српске књижевности кога је Босна дала. Рођен је у Сарајеву З. октобра 1791, од оца Милутина, трговца, који је тамо дошао из Србије.
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ Од краја осамдесетих година Босна и Херцеговина почињу улазити у књижевни живот српски. Један од првих писаца из Босне и Херцеговине био је Светозар
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па ни милом се богу тај не руга, озбиљан дјечак. Бог ради свој посао, а он свој, и мирна Босна. И опет је све како треба под старим добрим небом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
251. 37. ХАМАЛ И ХАЏИЈА: Забележио у Коњицу (Босна) Ристо В. Терзић. Објављена у Босанској вили за 1890, стр, 310. 38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра, кроз горе хита, немирна,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 121. Срдо моја, не срди се на ме! Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена!
“ 121. Срдо моја, не срди се на ме! Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати.
221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша. Око ње се земље завадише, Славна Босна и Ерцеговина, Преко мора Ишерлија Јова.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Србија, Црна Гора и Босна Држе да је промаја смртоносна. Како ли је било нашој светини Вековима, на балканској ветрометини.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
места, њиве, и пољане: Лево Дунав, Банат, Бачка мила; Авала се десно заплавила; А подале, ти брежуљци сиви, То је Босна - и ту Србин живи“ - „Је ли, - Србин живи...?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не можемо. А ко ће нам прискочити у помоћ? Бугарска лежи обћорена, Босна и Херцеговина такође, Грчка и Румунија мудрују, дволиче — дволичност је удео свију слабих — Русија се не креће, а ми
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
места, њиве и пољане; Лево Дунав, Банат, Бачка мила, Авала се десно заплавила, А подаље ти брежуљци сиви, То је Босна — и ту Србин живи. „Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда.
Знаће Босна и Велебит, и об-он-пол скупа, Панонија, коју Сербин из нужде уступа. Знаће гди је моја најпре пропјевала Муза, И њој
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Сло
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље. Судац: Добро, добро, Давиде.
Оде Босна; оде вала, кô да је нијесте никад ни имали! Тако ће бити, кунем вам се Богом живим, и моје вам сузе неће помоћи!
Село му се зове Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће и њему бити Босна. Кућна му је лумера, каже кнез, оне двије кантарске куке (С. Ш.). Судац (устаде): Давиде, чуј сад! Закон осуђује...
(окреће се писарчићу): Шта би ти рекô, дијете, је ли и њему земља Босна, или је с вами дошô уз ову пошљедњу буну? Писарчић: Из Босне је он, Давиде.
Бог те убио, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, земља Босна, кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Само у српским земљама које су се тада налазиле под влашћу Аустро-Угарске (Војводина, Босна, Херцеговина и српски крајеви у Хрватској) немачки су културни и књижевни утицај и даље осећао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368). Понегде се од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји
1894, 371, Босна; Караџић, 3, 1901, 64, Ресава; СЕЗ, 14, 89; 17 534), о Младенцима (СЕЗ, 16, 131), о Ускрсу (СЕЗ, 14, 50; ТРЂ, КНР, 53)
К. се покаткад употребљује као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›, и уопште као биљка са магичном силом. У околини Кључа (Босна) на Ђурђевдан њоме шибају малу децу (ГЗМ, б, 1894, 375), или се одрасли међусобно шибају (Беговић, 116). Метлом од к.
Један старац из Смољана (Босна) овако описује исповедање и причешћивање л.: »Сушим уочи Ускрса, скинем капу, метанишем код лијеске и кажем све
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак пограби подужу суву грану, распали њоме по карти и хитро скочи иза велике букве. Истог трена читава Босна и Херцеговина полетјеше увис и преврнуше се на леђа, а испод њих искрсну Стриц, чупав, разбарушен и унезвијерен.
Ништа ја нијесам сакрио. — У реду, вјерујем ти — великодушно одвали Николетина. — Нијесам ни ја ништа крио, па мирна Босна. Не бој се, ја те не бих ником издао, па да не знам шта нађем. Довиђења, дјечаци.