Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ето Босне, види се одавде, гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајућ
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини.
Обојица су се из Босне доселили. У то време кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега
видећи себе и свој пашалук у опасности од Пасманџије и од ове двојице у Босну побекше, побоји се да и они од Босне не дигну војску и не пођу на њега.
— Стојећи и тукући се ми с Турцима по Врачару, дође нам од везира из Босне Бећир-паше, у почетку или у половини јулија месеца 1804.
А и од Босне долазе гласови, да ће летос велика сила ударити на нас, а шабачка нахија збркала се: једини с нама, а једни с Турцима.
Ноћимо. Од нашега друштва отиде неколико момака кроз Китог, на друм куда Турци већ из Босне слободно у Шабац пролазе; побију се и донесу пет глава турски̓.
И одма је послао овога Омер-агу у Ужице за муселима, и да купи од Босне војске, да буде готов, док и он у Београд пође.
На питање српско: зашто су дозвали Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу из Босне, и што ће им Афиз-пашин Омер-ага из Ниша, и зашто купе јабанску војску, и нашто ће им та војска?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је — сељак. Орао је и копао те се хлебом xпанио; а то су му и стари чинили. Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.
Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. Обично је свршавао сам с појединцима.
Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи. А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго! Не смеш чељадета у кући задржати.
Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је
Међутим, Турци су ћутали. Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом. Заврзан се нашали: — Оно што побисмо сигурно није ништа ни
Место оступања југу, Бадо винцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.
у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.
Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. На тај начин Мачва је постала поприште ћефова. Ко је хтео, тај се могао натресати.
године, нађоше се Мачвани са устаницима. Ту су се борили као лавови. Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје...
Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава. Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом. Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века.
досељеници су пореклом из суседних области, поглавито из Метохије, са Косова, из Херцеговине, од Сјенице, као и из Босне и моравске Србије.
Огромну већину чине досељеници из Босне и Херцеговине. Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу да су из Херцеговине, од реке Буне.
и потомака сењских ускока, које су аустријске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у Сењ дошли из Босне и Херцеговине. Ово су прави и чисти Динарци и поглавито Динарци ерског варијетета.
Оно је настављено за време турске владавине (бегови су населили кметове, нарочито православне Србе из Босне) до 1689. године, а није престало ни доцније за време аустријске владавине у Лици.
После ослобођења, 1689. год., Турци су избегли или се покрстили, али је Лика остала на међи турске Босне и млетачке Далмације, дакле на положају згодном за хајдуке, који су могли, прелазећи границу, склањати се од
варијетета, Срби православни, католици и муслимани, насељавају зелену и романтичну Босну, нарочито долине Дрине, Босне и Врбаса. О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави.
Становништво североисточне Босне, оно у Семберији (у околини Бијељине) и у Посављу знатно се приближава Мачванима и Ваљевцима у Србији.
Национално осећање је било увек живо код њих као и код Херцеговаца. После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год.
Многи међу најистакнутијим представницима српског народа су родом из Босне и Херцеговине. Штампа и српска књижевност ових области су били на челу покрета за уједињење свих Срба у једну државу.
Они који су даље од Митровице дошли су поглавито из Босне: то су „мухаџири“. Мухамедански Динарци насељавају поглавито вароши, ређе села. Има их око 750.000.
Најчешће су потомци босанско-херцеговачког племства и богумила или патарена, који су примили ислам по турском освојењу Босне и Херцеговине. Већина је помухамедањена крајем XВ и у Току XВИ века. Већ је 1530.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Начинио је пустом џимријом бившег пећског архиепископа и славеносербског патријарха Угарске, Сербие, Бугарске, Босне, Грчке, Далмације, Хорватске, Славоније, и целог Илирика, који ће још требати његове паре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
хлаче дечацима који каткад ходају у кошуљи до кољена у доби од тринаест и четрнаест година, особито према граници Босне, држећи се општег обичаја те земље под влашћу Порте гдје поданици не плаћају харач или главарину све док не понесу
174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894, с. 634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л.
614. ¹¹ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ 4 Сарајево 1894, с. 659.
318; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, 1894, с. 654. ⁷ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 361.
Р., Деца, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1941, с. 88. ¹⁶ Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“, ЗНЖОЈС, 6, 1901, с. 157. ¹⁷ Грбић, С. М., исто, с. 73; Назор, А., исто, с.
²⁴ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 7, 1894, с. 55; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговоне“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1895, с. 659.
17—18; Шкарић, М., исто, с. 166. ¹⁴¹ Караџић, В. С., исто, с. 166. ¹⁴² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1, 1894, с. 671. ¹⁴³ Караџић, В. С., исто, с. 166; Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 22; Беговић, Н.
375. и 891; Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 5—6. ¹⁵⁶ Вулетић-Вукасовић, Ф., исто, с. 193; Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“. ЗНЖОЈС, 6, Загреб 1901, с. 151. ¹⁵⁷ Братић, Т. А., исто, с. 290. ¹⁵⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 325—326.
¹⁰ Тешић, М., „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 337. ¹¹ Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1984, с. 659. ¹² Драгић, М.
69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645. ¹⁸ Филиповић, М. С.
Ђ., Живот Срба сеqака, Просвета, Београд 1984, с. 224—259; Грђић Бјелокосић, Л., „Српске народне игре из Босне и Херцеговине“, у: Српске народне игре, СЕЗ, ИX, СКА, Београд 1907; Миодраговић, Ј., исто, Београд 1914.
, „Божићни обичаји у врањском крају“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“, ЗНЖОЈС, 6, Загреб 1901. Зовко, И., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Зовко, И.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1848. помаже Аустрију у Далмацији; 1849. закључује са Србима уговор о ослобођењу Босне и Херцеговине. 1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму.
и непокварен говор народа српског«, »језик орача и копача«, језик крајева где се лепо и чисто говори, западне Србије, Босне и Херцеговине. Своје начело »пиши као што говориш«, он прецизује: »пиши као што народ говори«.
свршили су се малим територијалним повећањем Србије и Црне Горе, стварањем Велике Бугарске, аустријском окупацијом Босне и Херцеговине.
Један од првих писаца из Босне и Херцеговине био је Светозар Ћоровић. Родио се 29. маја 1875. у Мостару. Основну и трговачку школу свршио је у месту
После католика, у српску књижевност улазе и национално освештени муслимански Срби из Босне и Херцеговине. (Побратимство, песме Омер-бега Сулејманпашића Скопљака, Османа А. Ђикића и А. С.
Милићевић, Вук - Беспуће
Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А све се бојим, има неко доба, да му ни она у крај стати неће. Зна се, циља то дјед на стричеву намјеру да сели из Босне у Банат, на добровољачку земљу. Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!
Путује преко снијежне висоравни средње Босне, све корак по корак, дубоком утабаном пртином, којом су, чини се, већ прошле бројне партизанске колоне.
Куда ћеш, де, побогу си брат, у бијели свијет, гдје нема ни Босне, ни свог села, ни нашега говора, ни мајке краве, ни шљивине гране.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Објављена у Вуковом издању од 1853. 14. ТРИ ЧУДА: Забележио Јован Б. Зорић, свештеник из Босне (село Крњеуша, срез Босански Петровац).
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Други јој вели: “Моје је грожђе“. А трећи вели: “Моја је Јана“. 172. Долети соко из Босне, Ђевојци паде на раме, Питала га је ђевојка: “Соколе сиви пернати! Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
мртвачки сандуци престолонаследника и његове жене, грофице Котек (коју је Принцип убио нехотице, гађајући гувернера Босне, генерала Поћорека). Сва је станица била завијена у црно. А локомотива је стигла са црвеним очима.
Постоји о томе дневник једног лекара. Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова.
Небеса Босне. Шарена и кадифена, којима се плови, као на некој раскошној, турској галији, пуној блага и разблуде. Са узалудношћу
Боје, као зарђао наковањ. Небеса Босне, на којима се догађају, јутром, толика чуда, чије узроке око не може да сагледа.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А три веренице су тридесеттри године Прекопавале шуме и села, (Само измеђ Босне и Војводине Провртеле су шест тунела), Свака је у лов — мој господине!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе“. Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве. 54. Кући иде,. а .у гору гледа. 55. Кући идеш, а Богу се молиш, да никога у кући не нађеш. 56.
нашијех народнијех приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако као што му
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Вами, пожелани житељи Сербије, Босне, Херцеговине, Чрне Горе, Далмације, Хорватске, Срема, Баната и Бачке, вами и вашим последњим унуком, с горећим и пуним
У трећем месецу фторе године, будући ово место близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Устаници су једва одбили Турке који су тог лета надирали одасвуд, а нарочито из Босне. Било их је на десетине хиљаде и зачас су прелазили Дрину, одлучени да рају већ једном науче памети.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи
Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи
Тај Србин из Босне, по имену Никола, имао је лепу продавницу дувана у улици Унтер ден Линден (Под липама) у главној авенији Берлина.
Почетком 1888. године Србин из Босне, Никола, почео је да ми изгледа забринут. Поверио ми се да је сазнао рђаве новости о здрављу његовог великог
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
хартије, у којима погранични начелници (понајвише ужички и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско земљиште, како се та сиротиња пати и пропада, како Турци на нашу границу итд.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања.
Писарчић: Из Босне је он, Давиде. Давид: Ако није дошô из ваше земље, окотио се 'вође за вашег земана, па јопе' је свеједно.
Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена, из села Мелине, котара Бање Луке, окружја Бање Луке, земље Босне, а кућне нумере оне као двије кантарске куке (С. Ш.), на двадесет година тешке тамнице у Зеници...
Само још ово, 'нако испред мене, додај: Давид Штрбац из села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти културно јединство Срба, што значи да се смањи ионако
Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.
веку после турског освајања Србије и Босне и Херцеговине. Једно од најбољих, најубедљивијих и тачних објашњења, како о социјалној тако и о историјско-политичкој
Филип Вишњић обликоваће у надахнутим стиховима које ће ставити у уста Карађорђу; "Дрино водо, племенита међи,/ Измеђ Босне и измеђ Србије,/ Наскоро ће и то време доћи/ Кад ћу ја и тебека прећи/ И честиту Босну полазити!
учестало почео да објављује. Најопсежнију ратну слику Босне даће у роману Пролом (1952) иза ког је уследило још неколико. Најважније су, међутим, његове приповетке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној народној песми из Босне: »Јабука је насред раја расла, На пакао гране наднијела« (БВ, 2, 106).
и Маннхардт, WФК, 1, 61). И један свадбени обичај из Босне указује на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на
, природним или вештачким (цф. СЕЗ, 19, 119 и лепу песму Петран. ‹= Богољуб Петрановић Српске народне пјесме из Босне, Сарајево, 1867› 1, 69); с. не доликује удатим женама (»Не дајте ме« — каже с.
Бадњак (в. чланак!) се узима по правилу (а у неким крајевима, нпр. у неким крајевима Босне, искључиво, в. ГЗМ, 6, 379; СЕЗ, 32, 1925, 369) од храстовине (СЕЗ, 32, 1925, 368; ГЗМ б, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17).
Ћипико, Иво - Пауци
Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет година старија од себе. — Имаш право.
Кад је по неком трговачком послу наишао, неочекивано и за њега, у малу варошицу на граници Србије и Босне, где је живела породица Бошка Перчиновића, досељена једну или две генерације раније из Херцеговине.
Затим, жене официрске се с мужевима својим пребацивале од турске Босне и Херцеговине до аустриске Пољске, од Мостара до Беча и Кракова, оне су дакле биле нека врста објекта за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али су на њих почели жестоко наваљивати тек после пада Србије (1459) и Босне (1463). Добивши битку на Крбавском пољу (1493), а затим битку на Мохачу (1526), Турци су убрзо заузели западну
Око половине XВИ века примећени су многобројни хајдуци на југоистоку Босне, у садашњој Војводини (где су се крили у трскама и високој трави) и у Србији свуда од Београда до Пирота. Године 1555.
7 Песме о ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под турском влашћу, него су пребегли у Хрватску и Славонију.
“ дело сењских ускока наставили су у средини и на крају XВИИ века котарски и приморски ускоци. То су људи који су из Босне и Херцеговине — због тешког живота под Турцима — ускочили на млетачко земљиште и узели видно учешће у два
Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава?
га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените.
Нек с' окреће коло наоколо! (Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!
ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ Вино пију Новак и Радивој а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава.
Па се ниђе здржати не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените. А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео; они воде кадуну ђевојку.
“ Друго бјеше Мари муштерија а од Босне Шарац Махмут-ага, те Марији књигу начинио: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме,
Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!
Је л’ Милоша с коњма истргао? Је л’ Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л’ војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л’ скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
обручева, синџира, костур од дрвена седла, пола колске руде, а све то покрише издераном аустроугарском зидном картом Босне и Херцеговине, коју је Мачак нашао на школском тавану. — Е, сад је све готово!
Дјечак се покри једном врећом и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на којој он убрзо потону у дубок
Кад га мину први талас раздраганости, тек тада се сјети да погледа шта је са Стрицем. Испод карте Босне и Херцеговине чуло се шумно стругање и читава територија одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље,