Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Један босански везир питао је старце Бошњаке: „Хе, кметови, кажите ми право: који вам је најбољи био паша откад је цар Босну освојио?“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци.
Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама. један Албанез јаничарин дође у Босну.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Крај путоказа, гаврана уз коску, Тешки војници, Бог би знао ко су, Пролазе за Санџак и за Босну. У Дрежнику - луч у кров од сламе, џак на коња, карабин на раме, домаћина у гроб до колена.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити може.
Турчин, који је веће спремна коња држао, побегне у Босну, а мој отац остане да по кнежини и даље суди и уређује. Он, како је видно у оно разно доба по Срему и Банату, како су
априла 1800. године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
Хаџи-Муста-паша, видећи себе и свој пашалук у опасности од Пасманџије и од ове двојице у Босну побекше, побоји се да и они од Босне не дигну војску и не пођу на њега.
Хаџи-бега, рекне му: „Ајде у Љубинић на конак, па ћу ја наредити теби башка а бумбашеру башка конак, па оданде бежи у Босну”. И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне.
И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне. Сад веће виде видински Турци, како се Срби сајединише са пашом, да не могу силом ништа успети, зато обрате
Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег, овако као сад, напуни шанчеве с војском и не да вам преко Дрине.
Иска се Мус-ага да у Босну иде, но му ми то не допустимо, но он нека иде у Београд, а може харем и децу у Босну послати.
Иска се Мус-ага да у Босну иде, но му ми то не допустимо, но он нека иде у Београд, а може харем и децу у Босну послати.
војску, добро се известим даје Мус-ага, кога смо у априлу месецу из Шапца у Београд сатерали, преко Земуна отишао у Босну, самовољнике покупио и увребао, крадом прошао испод наше војске, дошао у Шабац, ископао своје новце, натоварио и одма
покупио и увребао, крадом прошао испод наше војске, дошао у Шабац, ископао своје новце, натоварио и одма побегао у Босну; кажу, да је имао сто ока дуката. Однео сто ока дуката, у Шапцу на баиру одсекао 70 глава, јербо се нико није надао.
(Али ваља да знате и то, да су Бошњаци се поболевали многи у Београду, пак утеку до у наш логор, и узму пасош да иду у Босну; но Срби сретну на Дубоком, побију; који ли пређе преко Колубаре, сирома, преко ваљевске нахије такођер изгинуло је;
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!... овај ага парајли!... Гледај оружје... сама срма! — То је Станково! — рече харамбаша.
Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека
Бију се... Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну. Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и ... ено сад... Ја дођох да и теби јавим!
Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.
Турака је много, а нас је мало према њима. Па да нас је и мање, опет би били јачи!... Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...
Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. — Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!... И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Планиница на југу од Никшића која одваја херцеговачка племена од Старе Црне Горе; Иван-планина, која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина Пролог и планина Динара, које деле западну Босну од далматинске Загоре; напослетку
Горе; Иван-планина, која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина Пролог и планина Динара, које деле западну Босну од далматинске Загоре; напослетку Велебит и Крањски Снежњак.
Пошто је заузела Босну и Херцеговину Аустро-Угарска је опколила Србију и покушала је да јој пресече прилаз европским тржиштима и мору.
прираштај не може живети од личке земље, непрекидно се исељавао и исељава у панонске пределе насељене Србо-Хрватима, у Босну, у Србију и у последњим деценијама нарочито у Америку. Зато је број становника готово стациониран. Године 1910.
Становништво босанског варијетета, Срби православни, католици и муслимани, насељавају зелену и романтичну Босну, нарочито долине Дрине, Босне и Врбаса. О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави.
После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год. једно немачко изасланство кроз Босну идући за Цариград и у његовој је пратњи био један образовани Словенац, Бенедикт Курипешић.
Три и по века доцније, 1874. год. је млади Енглез, Артур Еванс, чије је име постало славно, обилазећи Босну констатовао иста национална осећања, само још ватренија.
Тим је посавским католицима блиска мала група католика који су пореклом из Далмације а досељавали су се у Босну у току XИX века. Имају исте обичаје као и Динарци, кадшто славе и славу.
— Нови развитак. Познато је да мухамеданских Срба динарског карактера има од Саве кроз Босну, Херцеговину и негдашњи новопазарски санџак до Митровице на Косову.
** Најглавније су се етничке промене у овој области десиле пошто су Србију (1459), Босну (1463), Херцеговину (1482) и Зету (1499) освојили Турци а приморску Далмацију заузела Венеција.
У њој су се населили динарски ускоци или пребези, који су тукли и сузбијали турске освајаче и допирали чак у Босну. Ускоци су били браниоци јадранског приморја које су држали Млечићи као што су динарски досељеници и старинци у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нарочито ми се допадало оно место када Принцип пуца говорећи са папучице аутомобила: »Дошао си Босну походити, српски не знаш добро говорити, Ево Тебе наша граматика, из мојега авутоматика!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
које је дотле једино представљало српски народ и држало српску књижевност, он ставља балканско Српство, Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору. Он је српском национализму дао западносрпско обележје.
он је описивао народни и хајдучки живот у Босни, или поједине догађаје из прошлости, ближе и даље: тако, Сила турчи Босну (1864), Капетан Радич Петровић и покрштеница Зорка (1866).
живот осећао се у Србији и у старој Војводини; данас се распростро и на остале крајеве где Срби живе, на Хрватску, Босну и Херцеговину, Далмацију.
ПЕТАР КОЧИЋ Готово сви српски крајеви представљени су у данашњој српској књижевности: Босну ваљано заступа Петар Кочић.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да заједно у Босну бјегамо.
Тога истог прољећа одсели се из њихова краја десетак живљих породица у Босну, под планину Грмеч. Оде и Радина фамилија. Заувијек се растадоше камарати.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну. Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да она граничи од истока на Тимок и Бугарску, од југа на Македонију, од запада на Херцеговину и Босну, Дрину, а од севера на Саву и Дунав, то је свакоме познато.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стој!“ БОСАНСКИ ТРКАЧИ Свакога дана, ведра ил мрка, кроз Босну моју води се трка. Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Куда, друже?... Где си запео? — запита у шали командир једнога пешака. — У Босну, господине капетане. — А где ти је пасош? — Еве! — и показа пушку. За њима пођосмо и ми.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Та што беше расплетена Вол’о би ју ја саплести Но на Босну везир бити. Та што беше саплетена Вол’о би ју ја расплести Но у Скадар паша бити.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Та дозвола се тражи само у Србији! ВАСИЛИЈЕ: Па шта? ЈЕЛИСАВЕТА: Могли бисмо да пређемо у Босну! Да играмо у Вишеграду и Горажду... ВАСИЛИЈЕ: Теже је Србину данас у Босни, него гуји у процепу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је, из Беча, снабдевао Босну, Далмацију, Црну Гору и Албанију штофовима. Спремао ме је за свог наследника. Он је тражио да већ тог лета (1912)
Почетком септембра путујем, затим, на војну вежбу у Пешадијском пуку бр. 31, у Мостару. Путујем кроз Србију и Босну. Кад воз уђе у тунел, или кад никог нема у купеју, отварам наша Егзерцирна правила и урличем за мене нову, нашу,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сјем Азије, ђе им је гњијездо, вражје племе позоба народе — дан и народ, како ћуку тица: Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку. Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи: „Ако је цар дао, ја не дам“.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
твоја и таке премудре и человекољубне цесаре и цесарице производи чешће на свет, који ће сву Европу, Сербију, Босну и Херцеговину, наши[х] стари[х] мило отечество, Болгарију, Грецију и остале божјем рају подобне земље од тиранства,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Турци одвежу свога заробљеника и поведу га у Босну. Срби остану да играју коло и певају поскочице. У зворничкој тамници умирао је више од месец дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар га намјести у један хан, и рече му да ту чека док га он опет зовне. Ради тога посла цар тевтиша у Босну да извиди је ли му Бошњо право казао.
Пошто је купио што му је требало, а потрошио све паре до вижлина, оде к деди да прими паре, па да иде натраг у Босну. Када је к деди у дућан дошао и паре заискао, рећи ће му деда: — Какве паре, ако си Турчин?
Бошњо послуша, и оде весело у Босну, да своје другове обесели. ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...
И кô хришћанин, Ал’ и кô владар гора слободних, Крвавијем сам срцем гледао На Херцегову земљу згажену, На тужну Босну — на те робове Што име своје турством каљају Клањајући се полумесецу, Одричући се вере Христове; Па не тек вере,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине, вели, при'ватио си Босну, ама, наш цар има још земаља... Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао.
'Вамо, веле, око Сане свак вјерује да сте ви довели Швабу у Босну. Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче!
И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ...
Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље. * Поглавица Земаљске Владе за Босну и Херцеговину, Његова Преузвишеност, господин барон Јохан фон Апел, изгубио је, ваљда негдје у рату, једно око.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
водо, племенита међи,/ Измеђ Босне и измеђ Србије,/ Наскоро ће и то време доћи/ Кад ћу ја и тебека прећи/ И честиту Босну полазити!
Уметност приповедања нико није толико развио и усавршио као Иво Андрић (1892-1975). Он није само тематски везан за Босну. Од свих наших крајева - како је то приметила И. Секулић - нигде се тако предано а одмерено не приповеда као у Босни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А ову плочу и крст више гроба Родбина диже још у оно доба. 16. А чак позније, кад је Омер-паша Робио Босну и племиће њене, С њиме се здружи крвопија наша, И с њиме оде и одведе жене И Јелку, ваљда... Где је? Да л' је жива?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турцима су сада отворени били путеви за Босну, те је њихова коњица из Врхбосне долазила до Јајца, па и у Угарску, коју је још једино штитио Београд.
„Отац Муја Хрњице“ — каже Водник — „дошао је с Фадилпашом у Босну, па се онда населио у Книну, гдје се оженио сестром Хурем-аге Козлића.
Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити! (Почетак буне против дахија) Насупрот оваквим завршецима — у којима је сажето казан смисао читаве песме или,
сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смиљанић-Илији, већ је даје Шарац-Махмут-аги, да је води у Босну поносну“.
Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!“ 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ Полећеше два врана гаврана саврх Цера, изнад Чокешине, крвавијех кљуна до очију и
“ Ришћанске га мајке проклињаху: „Тамо ошô, Кулин-капетане, тамо ôшо, амо не дошао!“ Кулин прође сву Босну поносну, Семберију земљу па до Дрине, Дрину пређе, украј Мачве стаде, поред Дрине улогори војску, па Србију зове на
Прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба
Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у наији сребрничкој да
Ножина, родом из Маоче, отишао је пред први устанак из Београда (где се био „побашио и постао господар“) у свој род у Босну, а кад је устанак избио, хтео је да се врати у Београд (где је имао кућу и жену) и покушао је то са војском од око
кућу и жену) и покушао је то са војском од око 1500 људи, али је претрпео пораз код Чокешине и морао сам да се врати у Босну. 85 Иван Кнежевић, кнез од Семберије, рођен је у селу Дворовима (у срезу бијељинском). Године 1806.
откупио је од босанских Турака заробљене Србе (по предању за 8000 дуката), а 1809, кад је Карађорђева војска прешла у Босну, подигао је народ своје кнежине на устанак против Турака, и потом се са српском војском повукао у Србију, где је остао
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго додадосте Херцег-Босну! Прут није ништа помагао, јер је магаре просто било оклопљено гвожђем и дрвенаријом као какав средњевјековни витез.
одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу, шишти притајен вулкан и спрема се да Босну баци у ваздух. — Чекај, чмавало једно, сад ћеш видјети!