Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ова узе једно по једно, и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају. — Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, ситна господо?
Црњански, Милош - Сеобе 1
замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на другу страну бостана, где је, дуж устајале воде, било поређано осам багремова. Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња.
се дизала према једном брежуљку, који је прикрио добар део Штрасбурга у даљини и, тргавши коња за узде, десно, изнад бостана, воћњак на неколико корака и, обешена на прве три крушке, три страшила, потпуно мирна, над празним, далеким пољима.
су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж бостана. У празнини иза њих, од стога до стога сламе, летела су јата врабаца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поручује зумбул са Дољана: “Душо моја, у бостану кадо, Како ти је у бостану самој?“ Одговара из бостана када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НАСРЕДИН У БОСТАНУ Пролазио Насредин-хоџа крај бостанџијина бостана. Запеле му лијепе диње и карпузе за очи, па не могô срцу одолити, прескочи плот па их стане у торбетину трпати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
] — Мене је често возила до циглане, па и до бостана мога, који баш није био успут. Попнем се, једва имам места да седнем поред ње, али она се не збуњује, не помиче.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
друга четврт месечева, Засмејати се тамо охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје село, Лавеж се паса с бостана разлева, Ко злато ковано плашће голо. Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пружио корак бостанџија, могао би с ветром да почне трку, а Софронија никако да стигне. Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац.
Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође. — Даћу ти највећу лубеницу из бостана! Златну ћу ти лубеницу дати! — викао је Старац у таму, али се девојка нити гласну, нити указа.