Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу божанску босу жена из уста вади укоснице и забада их у подигнуту косу!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из набујале воде мутне.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Босину жену те је пренесе и метне на своје а он легне на њено место, па полако утањи гласом, те стане гуркати и звати Босу: — Босо, Босо, чујеш? Заспао је Угурсуз, потамо се, гурни га.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се утопим у ваган воде, мора се не бојим. Кад те опанке подереш, ја ћу ти купити друге (рече се у шали босу чељадету). Кроз плот ткато, коцем сабијато.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô! Босу ми ногу земља драшка влаћем. Уснама мичем: далеки двојниче Да ли наше душе још на исто личе?
Ћипико, Иво - Приповетке
— Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си! рече му тише.... — А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу... Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада... Гледај Јована Миливојева до њега!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једино Пера „Ђеврек“ дигао ногу на предњи ункаш и привезује мамузу на босу ногу. — Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Надувени и напети, утегнути и ухрањени, на угојеним коњима јахали су Италијани, шепурећи се као ћурани. Гледајући босу и издрпану војску, у простоти својој поносили су се они својом новом униформом и сјајном опремом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км. Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше фосфорне, Као Сузана Рембрантова каже: ”Купатило још није довољно млако!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар босу, амин! Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне.