Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп и Вуја сјахаше с коња. Поп се здрави с Бошком, приказа му свог синовца, па одоше у разговору горе кући. 3ељов лаје, рекао би земљу гризе.
Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани. Седоше сви за вечеру. Весео поп, шали се с Бошком, задиркује домаћицу, Стамену, снахе Бошкове... Вуја само ћути. Нуде га да једе, а он се ни руком не маши.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Боље да оста вечно некрштен! Ал’ шта ћеш? Кум, пијан, можда, У пићу му је име наденô, И сад га Бошком зове Крушевац... А лепше би ми уву годило Да му је турско име пришио, Па макар Хасан!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева. Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу.