Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И
— Па докле ће тако трајати? — запита цар. — Док не огрнеш ћебе овако као и ја, — одговори му Мујо. БОШЊО У СТАМБОЛУ У једној босанској вароши била једна медреса, у којој се учило тридесет-четрдесет софта.
У тој медреси бијаше један Бошњо, доста богат, а никог од свога рода не имадијаше. Њему драги алах крену у срце, те ти он поче читлук по читлук
Ради тога посла цар тевтиша у Босну да извиди је ли му Бошњо право казао. Кад се тевтиш вратио те казао цару да је све онако истина као што му је Бошњо казао, цар зовну Бошњу
Кад се тевтиш вратио те казао цару да је све онако истина као што му је Бошњо казао, цар зовну Бошњу преда се па му исплати за три године што није медреса примала, таман сто и педесет ћеса.
Валију јаспрешу смаче, а на његово мјесто постави поштена човјека. Кад је Бошњо примио паре, пође да још штогод покупује у Стамболу.
Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да си ми какве паре дао. Бошњо се нађе на чуду, па стаде деду молити и преклињати, али се дедо не даде ни осолити.
Бошњо се нађе на чуду, па стаде деду молити и преклињати, али се дедо не даде ни осолити. Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију.
Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију. Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока. Бошњо одговори да није нико видио.
Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока. Бошњо одговори да није нико видио. Тада кадија упита деду би ли се заклео. — Бих, ефендија, ако хоћеш, и десет пута.
Тада кадија упита деду би ли се заклео. — Бих, ефендија, ако хоћеш, и десет пута. и дедо се лијепо закуне да му Бошњо није ништа дао, те Бошњо оде махајући шака.
— Бих, ефендија, ако хоћеш, и десет пута. и дедо се лијепо закуне да му Бошњо није ништа дао, те Бошњо оде махајући шака.