Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
" Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели Исиод. После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање.
премного се старају за своју телесну вњешњу лепоту; отуда су произишли толики различни начини шарених и свакојаких боја и цветова хаљина, белила, руменила и многообразне моде кићења и облачења.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
(Из Боја на Косову) СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ Молимо Те, свети Јоаникије Девички, подигни руку, заштити, заустави ово раси
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде
А око 20 момака затвори се у пашину кућу која је била на два боја, и под чардаком рибњак, где је везир лети излазио на теферич (то је било на овој првој чесми великој идући из Београда
Тако и ми и Турци од боја престанемо. Прошенија (за Русију) стоје готова, но за њи̓ мало људи знаде, јербо ми кријући то све радимо и чекамо док
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! — Млад сам, снажан сам!... То ми неће бити тешко. — Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде.
И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.
После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати. Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.
Назваше бога и поздравише се. — Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!... Па то се, међер, јуначки гинуло. — Јуначки! — потврђује Станко.
— Хвала богу! Дева седе, рекавши: — Онда ћу их после обићи. Само кад је бог живота и здравља дао!... — Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. — Те још каквог боја! — рече он.
— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. — Те још каквог боја! — рече он. И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није
Зека виде да се предомишља. — Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!... Ја ово и не рачунам у бој!... — Јесте, тако је!... Зека право вели!...
Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: — Велиш ли, побро? — упита га.
Кад Зека дође, он рече: — Једва чекам!... Чујеш ли тутањ?... То иду они... Откад не имадосмо сербезног боја. Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и очај: њину Свемоћ; задња суза: неба седам боја.
ПРОЛЕТЊА ПЕСМА Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца, мириса и боја. Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
за лулу, обично од племенитог дрвета или ћилибара, богато профилирана и често са украсним колутовима чивит — плава боја индиго хартија џемадан — кратак капут украшен гајтаном џерима — глоба, казна џубе — дугачка горња хаљина без рукава
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.
Африка
Углавном за црне све вести из тако конкретних детаља. Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели
Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба, тетовиран?
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и
Цела она чаробна каскада боја, измаглица и треперања, која у Европи траје по читав сат и на северу недељама за време заласка, овде се као у
Затим се моја кола удаљују; Вуије гледа за њима и врло дуго остаје на друму машући ми. Не обзирујући се на црнце, на боја, на кувара, на тумача који су ми се придружили, ја пуштам да ми сузе обилно теку низ лице. Зашто?
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.
Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми служи за мармитона.
До подне Меј се не појављује. Бесни, једемо у бифеу, а пуштамо Самбу, првога боја и кувара, онога Самбу ког сам у Басаму узео, да иде у село и руча са друговима.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније. К воспитанију принадлежи и лице. Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.
Црњански, Милош - Сеобе 2
су били пренели из Сервије, у Фрушку гору, као и руку цара Лазара, биле су толико пуне златних икона, драгог камења, боја, шара, да су личиле на бајку. Зато што су биле на брду још су више сећале на причу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода. У њихову оделу превлађује црна боја; њихови пеленгири су врло карактеристични. Живе уопште просто, али не без неке патријархалне угодности.
мишљење је изражај народног предања, по коме сви чланови племена Васојевића воде порекло од претка Васе који је, после боја на Косову, залутао у Лијеву Ријеку, у Црној Гори; Пипери би водили порекло од Пипа, Бјелопавлићи од Бијелог Павла итд.
Наместо пријатног зеленила Рашке настаје бела, бљештава, боја кречњакова. дрвена је кућа замењена каменом и високим „кулама“, које су врста малих утврђења.
Најстарији делови овог одела одликују се смерном складношћу својих боја. Било би сувишно све их описивати и зато ћемо се задржати само на најкарактеристичнијим.
Женско одело у Маријову има сличне шаре као и женска ношња код Мијака, само овде превлађује црна боја. Као и код Мијака карактеристичне су ресе на рукавима од кошуља и око појаса.
Док је код људи обично црна боја, код жена и деце је боја одела и везова црвена, и то вишњева или крмезна, дакле, затвореноцрвена боја.
Док је код људи обично црна боја, код жена и деце је боја одела и везова црвена, и то вишњева или крмезна, дакле, затвореноцрвена боја. То је посебице мијачка боја.
људи обично црна боја, код жена и деце је боја одела и везова црвена, и то вишњева или крмезна, дакле, затвореноцрвена боја. То је посебице мијачка боја. Ни у једној ношњи на Балканском полуострву она не пада толико у очи као у мијачкој.
То је посебице мијачка боја. Ни у једној ношњи на Балканском полуострву она не пада толико у очи као у мијачкој. На лепом летњем дану, кад сви
На лепом летњем дану, кад сви изађу из кућа, особито изненађује ова црвена боја, која одудара кроз сиву боју земљишта, камених кућа и плочних кровова.
Одело им се одликује оним, напред поменутим, богатим шарама западне Македоније, нарочито кошуље, али превлађује црна боја. Село је разноврсног етничког састава, и задруге су ретке и мање. Исте је врсте и суседно село Кривени.
Нарочито је падала у очи затворена боја коже код ових источних суседа. У српском фолклору се Бугарин увек зове „црни Бугарине“.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И јесте. Стојећи на вратима, она изгледа као слика оне жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо Рашида и ја брали у мочвари.
богзна како, јер он за мене на састанцима изјављује да сам проблем, а ја за њега после састанка да је пешкирче од сто боја. У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком.
- рекла је Рашида касније, али ја нисам могао да не помислим на Грету кад год бих погледао закрпе у сто боја. ВИИ На њу не бих могао да не помислим и да није било тих панталона, јер је она била свуда с нама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дође и Кречар са боцом. Чамча му узме из руке, па покаже грофу. Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.
) — оно што није било не може да постане фарбл (нем. Фарбе) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја фатермердер (нем.) — висок и јако крут оковратник фашанге, фашанке (нем. Фасцхінг) — месојеђе, покладе фела — (мађ.
цхамоіс) — боја дивокозе, отвореножута боја шантл — врста карташке игре шапутле (од фр. јабот) — чипка на прсима мушке кошуље
цхамоіс) — боја дивокозе, отвореножута боја шантл — врста карташке игре шапутле (од фр. јабот) — чипка на прсима мушке кошуље цхаудеау (шодо, фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
превијање колена пред златним путиром, плавокоса дечачка лица и ванредна окна, кроз која допираше светлост дана, као боја небесна.
Измучене, водио их је на најстрашнија места битака и трпео, после боја, сву њину дреку и пијанку. Не само да му нису чинили непредвиђене тешкоће, већ напротив, они су били једини од којих
реке, а на узвишицама и утврђењима Француза, виде велике стогове сена и шаренило покошених и попаљених њива, разних боја, бакарних и жутих.
Лежећи у заносу, не виде више промену боја по стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. Боја њених очију беше се разлила и он је над њеним мртвим телом губио свест, мрмљајући сулудо молитве, називајући је:
Дрвеће, на обзорју, и мутан видик. Оно где су били, оно где су прошли, као да више није ни постојало. Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пошто је црна боја добар утук против демона, деци се као опасна дају и следећа имена: Вранко, Вранча, Вран, Вранеш, Враноје, Мркша,
У друга два случаја снага је садржана у симболици боја (црне и беле). Црна боја се у митско-религијском схватању света везује за мрак, земљу и хтонски свет.
У друга два случаја снага је садржана у симболици боја (црне и беле). Црна боја се у митско-религијском схватању света везује за мрак, земљу и хтонски свет.
¹⁰⁹ С обзиром на везу црне боје са демонима подземног света, а по принципу „ватра ватру не жеже“, ова боја је моћна као заштита од мрачних сила.
По сасвим другом принципу користи се бела боја, која се везује за светлост и стваралачку снагу. У овом случају верује се да се магијска моћ беле боје, њена
“⁶ Својим обликом, овај штап, као симбол фалуса, недвосмислено јавно оглашава мушкост његовог носиоца. Црвена боја која доминира, као познати симбол љубавне страсти, еротике, такође потврђује полну зрелост момка.
Најтеже се људи куну у децу, с обзиром да се ова заклетва сматра најснажнијом. Управо зато се уочи одлучујућег боја завереници и заклињу у децу. ЗАКЛЕТВЕ (У ДЕЦУ) — Деце ми! (Милосављевић, С. М., 1914, с. 313) — Жива ми деца!
539. ⁹⁰ Тројановић, С., исто, с. 74. ⁹¹ Вукановић, Т., исто, с. 89, 94—97. ⁹² Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986); Грковић,
Раденковић, Љ., Басме и бајања, Градина, Ниш 1982. Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986) Раденковић, Љ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира. Ипак, поносни смо јер чујемо из кутије како нам изнад глава грме »чувари нашег слободног плавог неба«.
не могу ништа сам да кажем: онда све нестаје без трага и ја се будим— Сарајево је, дакле, било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...
је то на завиривање кроз кључаоницу у сопствену дечију собу која је данас изнајмљена неком туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али
Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало доцније готово сасвим бела. Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки
Кажу, није протекло више времена него што је потребно да се попуши једна цигарета, а професору се поврати боја, и још кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је
Матавуљ, Симо - УСКОК
његове, бјеху ниске, без прозорâ; његова, при крају, бјеше виша и дужа, а при источном забату издигла се кула на два боја с прозорчићима. Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише.
Пуро му објасни: — То је једна од онијех стотину и шесдесет што је цар Велики Петар послао владици Данилу, послије боја на Цареву Лâзу. Још само једна има у нашем племену.
Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар. Послије му је и Мали Шћепан притврдио... — И књаз Долгоруки — допуни старац.
Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац. Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула.
Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула. Заробисмо полковника, тринаест официра и три стотине деведесет војника.
— А Црногорци не плаћају порез? — Не. Прије деветнаест година, послије боја код Спужа, сазва владика главарски збор на Цетиње и ту се договоре и начине закон да се по закону свако зло тријеби,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању.
У озбиљним формама као да се боја гласа тих песника губила, мелодија кидала и поништавала. Тек кад би се песник досетио да би се игра могла играти и без
Сличним, утишаним и разнеженим гласом разговарамо са сасвим малом децом: на њих више делује боја речи од онога што речи значе; боја говора је есенција смисла.
утишаним и разнеженим гласом разговарамо са сасвим малом децом: на њих више делује боја речи од онога што речи значе; боја говора је есенција смисла.
Ћопића оно није вредност за себе, нити предмет продорног и претањеног испитивања, већ садржај, облик, смисао и сама боја исказа.
Ћопићеви сељаци умеју да се радују ситним променама којима је испуњен дан, да се веселе тајним звуцима и преливима боја.
Речи ту не певају ни смислом, ни довођењем у одређене односе; из њих зрачи енергија појединих гласова, њихова посебна боја; оне су тим гласовима судбински обележене.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Ово су кокарде маџарске, а наша је жеља имати српске. НАНЧИКА: Добро. Каква је боја српска? ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска!
НАНЧИКА: Добро. Каква је боја српска? ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска! НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја...
ЛЕПРШИЋ: Ми смо већ закључили начинити српске кокарде, само док се известимо која је српска боја. ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге.
ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности. Плава је боја отлична черта народности српске, којој се црвена и бела као две миле сестрице придружују.
ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу. Закључила сам, дакле, обратити га у плаветно. ШЕРБУЛИЋ: То је лепо. Тако је лепо.
ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа? ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви! Боја је за народ одлични знак, као и за човека аљина.
ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа? ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви! Боја је за народ одлични знак, као и за човека аљина. Али ја, богме, због аљине нећу се тући ни погинути.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Избор оригиналних типова, локална боја у сликању, тачност посматрања и верно хватање црта из живота, доцније смелост, пуна искреност и осећан песимизам — то
нацрта, о правилности линија, о складу између појединих делова; за њега је главно непосредан израз, личан жиг, живост боја, ефекти контраста. У целој својој поезији он је више колорист но цртач, и више сликар но писац.
у лирским стиховима и у патетичним сценама, при експлозијама страсти и када се машта завитла, али те оргије речи и боја, та високо подигнута нота најзад замара и читалац зажели мало више природности и мира.
Он није егоист који живи за себе и у свом сну лепоте, у природи не гледа само игре светлости и боја но и човека који у њој живи.
Он има у ствари два стила: стил којим је писао Бомаршеа и неке своје полемике, стил сјајан, са много украса, и боја, живописан и пун варница духа; и стил прецизан, концизан, отмено упрошћен, убедљив и природан, којим данас пише своје
Милићевић, Вук - Беспуће
сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза,
дрхтавим платнима од ситних збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.
Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.
А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Драгог ето из тог боја На коњицу огњаноме, Биће скоро преда мноме, Да је донде готова Суђеница његова.“ Тако мома песму доче, Сунце
За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете бејах
Па је пушку малу потргнуо, Удрио ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка! Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!“ Што би даље, то песма не знаде, Ал' и да
Што утекло па се не разбегло, Све из боја у њ се Турак' слегло, Ту мишљаху јадни да одахну, Ал' несрећа још их се не махну.
какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да
Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити. О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма ми се крвца греје! „За отечество, за слободу!
21. Млоги ли се боји бише! Ма тог боја не бијаше Е четрест, мање-више, С две тисуће ту с' поклаше. Хеј Кошуте, де би таде, Да Србиње гленеш младе? 22.
“ Овде старац малко се устави, Те помуча, па тиме настави: „За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога; Свак чињаше колико могаше И пред собом Турке разгоњаше.
Ћа из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица, Већ допаде, димишкијом ману; Ја подметну мача на обрану, Али пуста
„Ој Ајкуна“, рече, „сад си моја.“ Дирну коња, утече из боја, Па у око, те још под чадора. Рече Ајци: „Бежати се мора.
“... Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће... После боја што војске остало Све овамо у град се нагнало; Града бране куле и зидови И још они дубоки јаркови.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Због дједове тврдоглавости у погледу боја и ја сам, већ на првом кораку од куће, упао у неприлику. Било је то у првом разреду основне школе.
— Па како се с том другом расправи, бако? Да није било боја? — Није, мјесече мој, није. Ту ти се онда нас двије загрлимо, пољубимо, заплачемо, па у кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула? Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен?
— Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра
том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су
према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у бој, да су скувани, „та појешће нас за ручак све до једног“, рече овај, „и најбоље ће бити да се ми оканемо врага и боја, те да не изнашамо нашијех кожа на пазар, већ да маглимо куд који“.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, моду у којој ће се осећати све оне бурегџинице, мирис лука из пљескавице од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у
од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у августу, када се летњи ветар лудира и игра шуге са старим новинама; оћу да кажем (ако можете да
— Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја очију: светлосмеђа, носи наочаре и пуши лулу. Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако...
Мора да одвајају за тај посао приличан број лађа, мислим, због тога што се боја стално разлива? Било ми је криво што то нисам могла да видим. Стварно ми је било.
Клопам се као млад месец што их нисам избацила на талон, али шта вреди — после боја, копљем ... како оно беше? А могла сам лепо да му препричам разговор између две средовечне мачке које сам једанпут
— Тако ти је то, моја Анчи — говорио је госн Суле — за мене нација, вера, боја коже и лова уопште не одигравају када је у питању другарство!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КЉУЧ ОД КУЋЕ І КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО Из вечери од присоја по зделама пламса боја. Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе. Кроз босиљак врх колевке зрца стакло петролејке.
Тек девојка румен с пути слије у Дунаво млечноголубије. Затвори се у слик месечина, па он сјаји - чује му се боја.
ГАВРИЛ СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ, ВИЊЕТА Не дршћи, руко - хартијо, не веј: с љубавних боја већ цури лето. Стрепери, жбуко, у полијелеј светлост с присоја, које, распето о немир сна ми, тмушом келије изгони
Под палим небом, с црнилом у здели, сиромах један - чему да се бели? Изнýтра бео, љубичаст по рубу, обеју боја он је затвореник, и чувар њихов, њиних сенки зреник, о чије класје креше зумбул-руду да с лиске брега, куд су текле
ИИИ Под крилом Цпеде Уторак је гавран, што модрим граком, слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.
) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја? Погубној градњи небо је сврха: не стеже смола горди Вавилон не кући кућу језичка збрка, речник пометњи, двојства
Меланхолија. Обвијен руб јој крајем отаве, што се жутнула, те је болнија сјајница зрења, којом програне трулих боја зар. (О журни очар крилима крешу чворци, водомар.) Растрто подне: разбој-техника, уље на платну, журба колора.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна одбрана моја.“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ.
Платно је права њива, по њему четком ори, зелене мрље посиј, нек боја просто збори, нек слика купус-баште пред сваким оком гори. Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.
Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја! Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо!
Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас! ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но
Шта ли ће Балкан да уздари ратове ил фреску? ПЕРУНОВ ОДЛАЗАК Пролетос су сви опазили да у пољу слаби љубичаста боја и биљне сабље постају меке: врховни бог нам уступа своје области и мање се чују његове речи осим из вепрова кад
мене критиковати због оваквог краја ја сам био помирљив и сасвим је извесно да сам весео (црно уопште није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са мном нека дигне руку пређите
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце нам је иза леђа и својим још косим зрацима сенчи равницу, која се прелива од јесењих боја... — Пази, пази! — Викну Александар. — Видите онај забран... е, испред њега је пут... Крећу се...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
«... Сутрадан Гојко устаде туробан ; чим се сети синоћне патње, намршти се још више. Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас. Добро јој...
учитељке. Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна. Вода је свршила своје мењање боја, које испуњава све вече и сав видик, од најплавијег и најзеленијег до сивог и црног.
Обишли смо музеје. Они леже мирни, неокрњени, на зимском сунцу, тешки и ниски као грдне мастабе. Румен и злато боја не допиру кроз прашне прозоре никуд. Али долазите, долазите овамо, да им видите гвожђе и бетон. И позоришта.
Чар, коју он толико има у нашем добу, зато је толика што има толико интелекта. Иако то, каткад, значи конструкцију. Боја, радост, па и композиција, ренесансне су. Оскудне изложбе, међутим, биле су Сезанова и Реноарова, а сад, маја, Енгрова.
Најновији, Женере и Озенфант, дошли су до односа моделације, конструисања, и скале боја на два полића. Литературе, хвала богу, више нема, али, замало, па ће бити формуле.
У шему су пловиле цркве, са огромним сенкама, и врховима покривеним оловом као копља. Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена, облила је куле и
То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине. Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за вратом, а пешак, да су му сви удови од сасушене
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред. и ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват, овог-оног распитивао о
Елем, када већ дође до кавге и боја, умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... Чамотиња и туга продиру у душу...
само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...
Ништа!... Сутрадан полази војска у бој. Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.
И зар баш никаквог изласка нема?«... Небо почиње да се мења. Не може се рећи да је видније, али нека млечна, јаснија боја узима све већи мах. И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења. На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак. Али ипак и ту није потпун мрак.
Сматра се да боја долази од специјалних пигмената који доприносе да се животиња заклони од очију прождрљивих морских створова што живе и
Сасвим нове крупне врсте ванредно лепих боја потврдиле су да у океанским понорима, у које не допире ни најслабији зрачак сунчане светлости, ипак има интензивног
Гледајте ове друге рибе око нас, ово шаренило боја на њима, ове чудноватости облика и покрета. Па и ова џунгла од корала, ове морске лепезе, ови сунђери, све то
и ова џунгла од корала, ове морске лепезе, ови сунђери, све то живописно допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв, ружичасте, љубичасте, оранжасте жуте, зелене, плаве у свима ниансама.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И
— Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба.
И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га, остала му пуста, (плаче) по ремику,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ветрила је и пајала собе. њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја. Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено. Од капије до куће белела се калдрмисана путања.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне.
Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.
Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом
Па ипак, као да је са свих стрáна Дошао тужан дах јесени свеле, Јер преливи боја с расцветаних грана Као да никог више не весèле. Чуј малих тица безазлени пој...
Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја. ТАКО ЋЕ БИТИ Кад уз мутних дана монотони звук Празних нада ташти променимо свет,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати. Танкије’ је ушију као вук.
је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико окршаја.
да сам соја господскога, једина у матере, па ме медом, млијеком и шећером хранила, зато сам ја била и румена, средњег боја од доброга соја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
са самом крмачом опет својој, и сад се и отац и мати још већма расрде, и тако га искарају и изруже, да једва без боја остане.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А, што је најважније, пореклом стара београдска породица! Кућа у Крунској, башта са стакленим куглама разних боја, лигештули, кипови, књиге, шимшир! ЦМИЉА: А ја на Репишту, приземље, да вам не причам у каквим условима!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара.
) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја. ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа.
Откуд у своду сад толико боја: За потиљком се ено чак зелени Небеска раван са које ка мени Силазе бели друмови без броја?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Калуђерове речи „грешна молиља“ и „исповедању својих грехова“ и боја гласа којим их је изговорио нагнали су је на збркано проверавање целог њеног живота.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
владарки са завишћу су се заустављали на њеним хаљинама, на којима је златном росом посуто блистало цвеће чудесних боја и искрили се јутарњи рани облаци.
Глас јој је, истина, звонак, очи бистре, реп се још види, није страшно, има времена, отпашће! Али каква јој је то боја? Ниједна се још жаба није родила бела. Откуда ова овде? Чија је? Обзнани крастача да се пронађу родитељи Беле жабе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим ветровима, о које се саплићу коњска копита.
Убрзо је стекао још једно искуство. Било је то 1810, после боја код Лознице. Устаници су једва одбили Турке који су тог лета надирали одасвуд, а нарочито из Босне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј. Јовановић Змај XXXВИ Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој лете, ране љуте храна им је сва.
И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем... М.
Напротив; ја волим кад пада лишће, Те у стотини боја, Од црвене до црно-мрке, Покрије тле; А сунце на њега падне, Па дотка ћилим. М.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија,
Треће јутро позоришта страшна кад заигра у поља небесна, Адам с ликом својијем одступи из несрећна боја погубнога са дубоким душе покајањем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Основа табле беше црвена, а за слике, нацртане по њој, употребљена је плава жута, зелена и црна боја. Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено. Зенодотос показа прстом на те кругове.
згушњавања сунчеве светлости, а оно од различито дугог пута што га светлост кроз призму преваљује, тако да се црвена боја има сматрати као највише згуснута, а љубичаста боја као највише разређена светлост.
пута што га светлост кроз призму преваљује, тако да се црвена боја има сматрати као највише згуснута, а љубичаста боја као највише разређена светлост. Њутн се својим опитима убрзо осведочио да такво тумачење не може бити исправно.
Та боја била је, према томе, елементарна боја, јер се није дала даље раставити. Светлосни зрак, пролазећи кроз другу призму, би
Та боја била је, према томе, елементарна боја, јер се није дала даље раставити. Светлосни зрак, пролазећи кроз другу призму, био је њоме преломљен, али не расут у
А како постаје белина Сунчевог светла? - Она није друго до мешавина свих боја тог светла. да то очигледно покаже, Њутн је Сунчеву светлост, расуту његовом призмом у своје елементарне боје, скупио
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Жуте њиве и бескрајна зелена поља, покисла, бујна, пуна свежих боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама, бљештали су у свој раскоши величанственог сунца што се родило иза кише.
! — А ти, шта мислиш? Један сноп сунчаних зракова, пун боја, проби кроз прозор па задрхта и обасја пене од чипака.
Појавила се она као преконоћ и поникла, радосна и млада, између старих оронулих зграда тамних боја, остареле дрвенарије. Могло се приметити да се около све радовало док се она подизала.
струја слаткога немира јурнула његовом крви, јер му се лице заруменило, подигнута рука укочила у ваздуху, а зелена боја поцурила дуж рукава. Затим, у игри погледа међу њима, она је брзо завладала њиме.
И представа, сјајно посећена и беспрекорно припремљена, започе тачно кад је у плакатама, најразличнијих слова и боја, излепљеним по свима важнијим тарабама Шапца, било означено.
толико уистини и болном, и по боловима славном добу наше никад незаборављене народне трагедије, добу историјског Боја на Косову. Према томе, Лепир (разјарен, црвен, набреклих вена) одговори ово: — Ћ... ћ... ћути, Јо... Јо...
После овога, не може се рећи неуспелога Боја косовскога — јер му је и сама критика много штошта кроз прсте прогледала као најпрвоме на репертоару — група спреми
И даје му она десет динара, те он иде да разговара, па се после опет враћа, а она га нестрпљиво пита како је. Боја и је л’ здраво и задовољно.
Али то страшно љути нају што да Боја пусти толико браду и чудом да се прави, па га брзо шаље натраг да му каже да се сместа обрије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.
Да. Сад ме све више занима пејзаж, а све мање људи у њему; све више стабло, или памучаст облак, или боја неба, или плави обрис брда у даљини, а све мање човјек. Ваљда смо једно другом већ све рекли.
станица, облачења и свлачења шарених дроњака, и сухог кашљуцања међу кулисама, с којих се труни отровни прашуљак боја.
У природи је све дозвољено и све легитимно; сви односи боја ту су добри, ту нема лоших хармонија. Наравно, осим ако упаднемо у погрешку да на природу пренесемо законе својствене
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ Вратише се једном Турци с боја, ђе је много Турака изгинуло, те кажују погинуо је та и та, па ови и ови, па они и они, док најпотла помену и раметли
бошча — велики рубац брбати — тражити рукама пипајући бређа — трудна броћ — биљка од чијег се корена прави црвена боја брчак — шуштање воде, таласић бујрум — изволите ваган — житна мера; чанак вакти сахат — одређени (суђени) час,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где те младост уви тканином љубавних боја, Где си увек корачала поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на
Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?... Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања?
Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
Видело се како, сред највећег боја, Љубав неизмерна у срцима живи, И кол'ко се воли отаџбина своја, Земља вечне борбе и пропланак сиви.
на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим. Ал' крв моја већ је стара И све мање замирише на страст сада, Немам вере да ме штити или вара.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То вече постао сам богатији за пет долара, за неколико кутија боја и четки, а добио сам и једну велику домаћу питу од јабука.
послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва свежа боја била је спрана па су кола изгледала жалосно.
Кретање ме је загревало, а у исто време имао сам више прилика да се распитујем за посао у продавницама боја и тапета. Када је већ ностало јасно да је тражење посла безнадежно, пала ми је на памет једна нова идеја.
У свакој од њих налазила се иста врста робе: чиоде, игле, канапи, пера и оловке, јевтин накит, шарене марамице разних боја, плашо, свила и сваковрсна друга роба коју сељаци купују.
Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу изванредних боја и облика. Погребна поворка кренула је у рано поподне.
Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу изванредних боја и облика. Погребна поворка кренула је у рано поподне.
Он је формулисао принцип о одржању енергије и први је разјаснио физиолошки смисао боја у светлости, музици и говору.
Ћипико, Иво - Приповетке
у његовој свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице, бљесну јој сијасет шарених боја. Слободно погледа на живо море и хтједе да преко његове пучине продре у недоглед.
и заручник Марко одмарају, она не диже очију са обасјане пучине, и бесвесно купи у се светлост, и зеленило, и шаренило боја новога света, и нагли утисци чисто се одблескују као да је тек сада заиграло пробуђено весеље живота.
Нешто јако, величанствено, примитивна смеша са углађеним љупким и складним детаљима. Једна хармонија боја, облика, ствари, у музичкој тишини. Потпун мир у којем се души тражи изражаја.
Само шум усамљених чесама блажи тишину. Нигде никога докле око допире, а иза решетака кућа свих облика и свих боја гледају га стотину радозналих очију турских женскиња.
су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја. Раздрагани и знојни, заустављаху се код плитких извора у којима би хладили сочне смокве црвених, набреклих усница.
Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту. Иде поред реда кућа разних боја и облика: решетке, џамије са чесмама, осамљени платан испод којега у хладу одмара се са дугим камишем у устима неки
затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја. Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче...
Шум мора, чесама и силни звиждук лађа губио се у хуци немирнога људства свих религија, свих боја пути, свих облика... Најсјајније господство мешало се са голом сиротињом.
Колико сила воде, па како мирно лежи и плави се! И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина...
Али, кад се диже, запази њену пространу кецељу живих, веселих боја. А кад пође према засеоку, учини му се, по лакоме ходу, да је млада и витка.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
над густоплавом визијом, заклапање очију кад почне стрмоглављење у плави понор и, на крају, остаци чудесних линија и боја на рубовима приклопљених очних капака – све те слике сада није тешко прозрети пошто им знамо извор и поступак којим су
И оне су у више песама разасуте као ситнији детаљи или су, још чешће, доведене до чистих сензација боја и облика. Разуме се да „бескрајна дубина плавила“, будући да нам је песник приказује као да је испод а не изнад нас,
Једино су још очи остале мојих прадедова, зелене словенске очи, и још одблесак косе и боја браде неизбријане тога јутра.
да цео овај опис, ослонимо ли се на извесне знаке, даје лагани, патетични и трагични опис свитања, небеских одблеса и боја, заласка сунчевог, цео онај прозрачни или огњени живот неба за време једног дана, а не искључиво живот људи, и већ ће
напослетку постаје час растакања, кад се свет полако празни, а све чврсто и вештаствено прелази „у неколико вечерњих боја“.
а усмерено је тако што се кроз текст – попут основне теме у музичкој композицији – стално провлаче линија, вест, боја и придев благ.
такву нас везу наводи и врло слично, понекад идентично моделовање простора и времена, чак и сличан третман и слагање боја (у епитетима, разуме се).
начин, да се иза свега тога активира и један старији низ слика и стародревно искуство које је у њима садржано. Боја и облик перуникина цвета и крунице по сличности се укрштају са куполом неба и храма, али испод тога повезивања у
химерични слојеви слика и и значења у Попиној су песми исто толико споља невидљиви а значајни колико и доњи слојеви боја на икони: њиховим се просијавањем кроз горње, нама ближе слојеве, добија оно познато унутарње светло којим сваки лик
и разјаснимо то непосредно видљиво светло које изнутра зрачи, мораћемо да разоткријемо и невидљиве доње слојеве боја77.
него унутарњи, који се, као што је познато, доводи у везу са духовном егзистенцијом (мајсторски нанесени слојеви боја једини су извор светла), тако и у Попиној песми речи не знају за експресивне и „питорескне“ гласовне, ритмичке и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (подметне јој): Ево баш, помиришите, кад вам је толико до тога стало. НАТА: Исти мирис и иста боја, розе... Отворите слободно, отворите: није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Заправо је један од положаја у коме главну јунакињу најдуже налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она
А учестало понављање синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање, подстиче постепено активирање симболичности управо боје очију, која је
су се нашли најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују
Тиме модрина очију добија исту улогу као и сенка Дафининог тела која се одсликава у широкој и мутној реци. Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне - визуелно испољене - тајанствене „досад непосматране везе”
Жута боја је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо где јуна
Жута боја је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо где јунаке очекује нека
- Лежећи у заносу, не виде више промену боја на стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
]”. 385 Набрајањем потанкости које јунакиња више не опажа (додиривање дневне светлости уснама и ноздрвама, промене боја на стварима, па у тихом зујању инсекта појачавање баш при крају, кад се завршава, итд.
394 Други је из последње главе, три дана пре повратка у безимену насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице.
и застрашујући круг који пред престрављеним Аранђелом Исаковичем искрсава заједно са угашеним Дафининим погледом, јер „боја њених очију беше се разлила и он је над њеним мртвим телом губио свест”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над пȍлом света, И онда кад му ни мравак не смета?
Кад већ мора бити боја, Бар таквог нам не дај, Боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит’ може. Кад се мора много згазит’ На
Кад већ мора бити боја, Бар таквог нам не дај, Боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит’ може. Кад се мора много згазит’ На мегдану братског трења, Не згазимо барем
Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке. То ја кличем са дна срца, Исред душе задрхтане, И те речи страха мога Ја на обе шаљем
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Не знаш ли ти да је моје тјело слабо? ЈОВАН: Е слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели! ФЕМА: То је инпретиненција! чујеш, сад ти последњи пут кажем да ми више не спомињеш што је било.
ЕВИЦА: Молим вас, нисте ли какав плаветни папир нашли? РУЖИЧИЋ: Рујна боја ружице Ружичича јест то лице. ЕВИЦА: Молим, слатки господин филозоф, ја то нисам разумела, не би ли доброту имали
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је
Петровић, Растко - АФРИКА
Углавном за црне све вести из тако конкретних детаља. Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели
Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба, тетовиран?
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и
Цела она чаробна каскада боја, измаглица и треперања, која у Европи траје по читав сат и на северу недељама за време заласка, овде се као у
Затим се моја кола удаљују; Вуије гледа за њима и врло дуго остаје на друму машући ми. Не обзирујући се на црнце, на боја, на кувара, на тумача који су ми се придружили, ја пуштам да ми сузе обилно теку низ лице. Зашто?
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.
Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми служи за мармитона.
До подне Меј се не појављује. Бесни, једемо у бифеу, а пуштамо Самбу, првога боја и кувара, онога Самбу ког сам у Басаму узео, да иде у село и руча са друговима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’, ал’ се боја: „Је л’ то Мирко? Је л’ то Сава? Југ, Тијана, Смиљка моја?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ
а то би ваљда могао бити Аврам Бранковић, опскурни преводилац неколиких географских уџбеника и једнога кукавнога Боја код Наварина, за кога иначе знамо да је писао и стихове. (О Авраму Бранковићу в.
Синчек мој ра мора бит Народа, свободе штит. Мора Славе бит војак, Срчни корењак. Кадар приде боја дан, Венц му плела бом, Ин че паде бојних ран — Падел је за дом. Потлеј гроб бом венчала.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
не питај, Светлости! Људске су груди пуне пакости, У срцу нема оне љубави, Оне врлине, срца — како ли? Без боја душа да га заболи... Јок!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа дрхћеш?..
А!... ти си, Катуновићу?... КАТУНОВИЋ: Ја сам — Ал’ ко си ти, кораком мирним Што усред боја мртве полази?... РАДОШ ОРЛОВИЋ: Не познајеш ме!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок јаша падиш — Наш цар има још земаља џамија — муслиманска
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гледаш како грана за граном се суши И прелива јесен изнад морских вала Уморнога сунца хиљадама шара И мре тисућ боја шумом четинара.
Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.
И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне. О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сужавање се осећа у свему - у избору мотива, слика, боја - и може се десити у вези с тежњом да се сажимањем спољног описа појача симболично значење.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако у дуги преовлађује жута боја, биће те године добра к. жетва (СЕЗ, 19, 396). Кад породиља шаље воду свештенику за молитву, колико година жели да не
Ћипико, Иво - Пауци
говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре. —Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!...
— А ти мишљаше да нећу бити вриједан. — Не велим ја ... Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и боја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице.
Боји се претече га неко, па онда — гдје је пристао? А вели се: „Иза боја копљем о ледину!” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву.
Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом. У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповједајући се.
? — прихвати Иво. —А је л' те, оно није зелено, како га описују неки странци? — Не, оно је као и дуга свакојаких боја. Настаде тајац. Иво криомице завириваше у њене плаве очи... Сунце бјеше поскочило.
Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина.
И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
а калуђер поче да вади из бисага осушене листове неког биља које нисам препознала, мале тиквице с прашковима разних боја и чисте беле траке платна. Кирча се врати носећи воду у бакрачу.
Играла сам се са гривнама и огрлицама, веселио ме је сјај злата и чудесни преливи боја на драгуљима. Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и
Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја. Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех.
Само је боја различита. Крст одједном почиње да листа као пролећно дрво, видим цветове црне и сиве како се помаљају са његових
Дуго пропадам у празнину. Дуго, врло дуго тонем кроз прозирну маглу која светлуца у безброј боја, а није ме страх од тога, напротив. Лепо ми је. Пријатно. Уживам.
Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома несрећан кад више не би имао против кога да се бије и шта да уништава.
И као што сам се надао, Димитрије премешта поглед својих ситних пацовских очију са мојих црвених боја на крш свеколиког биља које је Доротеј изручио из своје отрцане амбуље. Чега све ту није било.
Највећи ужас у мени је изазвало мењање боје његових блештавих очију. Та би боја час била прљаво крвавоцрвена, час блиставоплава као небо, час зелена, час црна.
воња па ће ти се у трбуху узбуркати мука од оштрих мириса Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш по људској муци и печали, по
Гле, Прохоре, вешти, брзи потези четком по влажном малтеру и одједном тамо где је била само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице и претанког врата, но ми знамо да Матија управо црта парипа, верујемо му,
видео би да се међу траговима умора расплинуо нејасан и расејан смешак с којим се ниједан ратник никада није враћао из боја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он трепери сада у хиљаду боја и у одблеску Златног Рога. Не могу да верујем да је то она иста варош коју сам јутрос равнодушно угледао.
Истина, спочетка сам се мало снебивао. Ваш вез је право уметничко дело, које својом композицијом и раскошем боја подсећа на живопис помпејанских господских кућа.
Нема те кичице која би била у стању да ову раскошну игру боја пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо!
Она се почела шарати као плод који сазрева. Неки делови њени су пожутели, па видимо како се њихова светла боја прелива, у средњим партијама, у боју наранџе.
Но, тај распоред боја мења се, пред нашим очима, без престанка, јер се море жари, комеша и трза, а небески свод се пролама од силне буке и
Игра боја постаје све живља и разноврснија. Уз наранџасту појављује се светло-румена боја трешње, која се на неким местима претап
Игра боја постаје све живља и разноврснија. Уз наранџасту појављује се светло-румена боја трешње, која се на неким местима претапа у интензивно руменило. Подземна грмљавина, потрес, прасак, муње.
У тој пламеној драми пролазе векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео.
И остали део моје приче оснива се на тим законима. Познато је коју скалу боја прелази камен при његовом хлађењу кад је усијан до беле жари: он постане жут, наранџаст, црвен као трешња, а
Тим Сунцима даје он различите боје: једно је плаво друго црвено, треће жуто. Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небеском телу!
Какви су тек дани оних планета које осветљавају у исти мах више сунаца! Какве ли се игре боја виђају у њиховим зорама и сутонима. Наша Земља је један свет међу милијардама других таквих светова.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо, Сабљо моја крвопијо, Љута гујо жељо моја – Да идемо у сред боја! Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори.
И тице су веселе У зеленом гају, Па у песми и нама Знак весељу дају. А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно.
Кривог рамена, ваљда и од боја, увек усплахирена од муклог трпљења и страха, сува и сива, скроз недружевна, остала је само још траг Влаовића,
даље, да Мија, ако не баш негује, али чува руке: прсти му нису, како је раније било, умрљани мастилима разних или свих боја. Коса, већ и одраније, пажљиво очешљана, шешир мало навучен на очи, крупне, светле, понекад мало сузне очи.
Жене и људи показивали су се на улицама већином у оделима тамних боја, добро сашивеним, од доброг материјала, али увек једноставним.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
смо, дакле, да месечне жене ништ’ не говоре, или врло ретко, да су врло малене; сад долази јошт знати да њиова лична боја није као код нас бела нит’ румена — »Шта, шта?« — него отворено плаветна, онако као што небо, кад је ведро, видимо.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га
пију На коленима под столом Мачеви им тихо реже У чанцима на столу Огледа се вечерње небо И на небу крај сутрашњег боја На десну руку венцоносца Слеће кос и зачиње песму КОСОВА ПЕСМА Ја кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам
на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ове су неприлике чак имале утицаја и на сам правац рада његовог. Дотле портретиста Рембрантових боја и манира и композитор замашних инвенција, прешао је одједном на пленер пун сунца и светлости.
Можда је то и тоалета. Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком расположењу које она у тој хаљини преживљује.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
истих опојних мириса и болова, О хој, топографски радници, - браћо моја, Још смо јаки, још смо млади, држава је за нас боја.
та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују. Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја И друмови су меки и дуги. О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја!
до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора!
То море светлости, боја, спектралних вечера, Наћи ћу никлог из траве при вољеном врачању Ил на леденом тлу оних младићких глечера.
се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу небу глухо као бродови.
већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну, пустио, Сада гледам како се у неколико вечерњих боја развије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
док нису стигли до дна обраслог коралима и морским криновима, посутог звездама и шкољкама свих могућих облика и боја. Као мале месечеве кугле зрачила су зрна бисера из латице шкољке коју Сребренка назва Седефна ружа. — Узми једно!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ал' залуд подвиг, залуд свака боја, Не зна те рука насликати моја, — Ја дршћем, ево, пред љепотам' твојим... Дршћем и горим кô жар сред огњишта, И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ су савременици осетили значај боја на Косову, и он је брзо постао предмет легенде, чије је стварање било олакшано и драматичним појединостима самога
научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке.
Отуд је народ могао помало развити потпуну издају. Осим тога треба знати да је Вук Бранковић послије косовскога боја живио у непријатељству с кнегињом Милицом и с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све
У Југовићима, како су представљени у песмама о самом косовском боју (у онима које говоре о догађајима пре боја нису симпатични)1 — нашло је узбудљив израз херојско помирење са смрћу у борби против непријатеља.
Он је био први наш човек коме су Турци учинили неправду и који је осетио горчину издаје. Али није клонуо. Пре боја, остављен од пријатеља, напуштен чак и од своје жене, сам у непрегледној турској војсци, он је нашао у себи довољно
Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин вереник.
Способан је да сам удари на читаву војску, чак и онда кад му се друштво уплаши и одустане од боја. Он је своје срце слободио речима: Што си ми се, срце, уплашило?
Такви су они изврсни описи у Женидби од Задра Тодора у којима је народни песник показао редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно
ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране.
ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке
јунака да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разболео; био Дука, па га боли рука; јест Илија, луда аџамија: оно боја није ни биђело, а камоли с киме учинило; та ако би оно и изишло, ал' му не да остарила мајка: „Не, Илија, луда аџамијо!
се Ружичић Мијајло, намах своју распустио војску: „Моја браћо и моја дружино, кад Ћурчија бјежи у планину, нема данас боја са Турцима! Ви бјежите сваки своме двору, да се сваки код свог двора нађе“. Ту Мијајло распустио војску.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.
сваком грешнику; ама одстави од мене твоје бијање, за много благи владико Христе, те већ ме и неста од честога снажна боја твога! Бојим се, грешник, да дотле не узмлаћен буду, док ми се и јама не изрије.
Ових крвавих времена, свагдар пуних војске и боја и свакога немира, и не теку тако воде поточне, коконо што крваве реке теку, како да се је на нами извршило Давидово
Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.
Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна. Еда вади се сабља и пушка се потрже где нејма боја? Куд се подео, да се подео. Да ти много не књижим, него просто по србски да ти кажем.
Једна је скона, ама ћуд је неравна. Не мотри чије попрхе, Него гледај му обрхе. Не гледај ми ни оговарај свáде ни боја, него оно криви, са шта се је заподело зло. Пловући водом празне лађе не претичу ни заседају разбијати их харамије.
Него ће се већ одучити од боја и напунити ће се њихова страна сребра и злата, каконо ни броја им благу њину неће бити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ако треба да се бијем с патролу, — ласно за тој! Ће се бијем, а ти сал да сеириш. Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.