Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
мене да са Миланом и Јаковом гледамо не би ли се од које руке са Ужичанима уговорити могло: да они мирују и да се у бојеве не мешају, бар док би Афиз-пашу разбили.
морао допустити те смо им главе поодсецали; чули сте и добро знате да су шабачки Турци, не могавши трпити од нас бојеве, лане из града истерали Мус-агу Фочића са његови̓ триста момака јаничара; пак су сада с нама у миру и љубави, као што
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима! Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он почиње опевати црногорске бојеве, ређа песме слабе, једноставне, без поезије, по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости турске, и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
неба излечио своја, Са неба и росом заливао, Муњом витом крила завијао, Повратио здравље и весеље, Па удрио у бојеве веље, — Ох бојева донде невиђени! Ох кланаца крвљу обливени!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах?
Пут мене се поосмјехну принцип, распита ме за наше крајеве, и шћах рећи љуби Црногорце, јер спомену све редом бојеве ђе су наши помогли Млеткама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то делило; па бојеве описуј подробно и живо.
причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то делило; па бојеве описуј подробно и живо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
случају, пропраћено колебањем међу јавом и сном: „Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Шљап, шљис, трас! — На месту вољно! — Јесте ли понели бојеве метке? — запита Бора своје војнике. — Јесмо, господине капетане!
— Немој да му пркосиш... видиш какав је! — шапну Радослав ветеринару. — Ви, дакле, имате бојеве метке?... Пуните пушке! — командовао је капетан Бора. — Нишанска тачка оно одело на зиду!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и мени дао за право, станем му наново казивати од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, потом српске бојеве с Турцима итд.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне нарочито и највише певају Змај-деспота Вука (1471—1485), унука Ђурђева, његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад са нешто легендарног увеличавања, углавном са пуно
Најпосле певају и догађаје локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је
У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима. Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске краљеве и јунаке, краља Владислава и Матију, Јанка
Оне још певају мађарске бојеве с Турцима, битке на Варни (1444) и Косову (1448) нарочито“. Гусларских песама има много више и о већем броју тема.
углавном без поетичних описа, без дугих беседа, скоро сасвим без мотива о вилама и гавранима, оне реално певају бојеве црногорске с Турцима, славе само реалне личности и кад најмање личности помињу, одржавају топографију радње увек тачно
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Браћу рођену растаља по себи, градове мете, села расела, народе свађа, језике на кавге и бојеве узјарује, цареве подиже и немири земљу, размирје чини друг на друга, злом врлаише, манастире запуштује, људе на своје