Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ја бих то ласно и падо учинила”, — одговори овца — „но ако си и сав издрапат и осакаћен, и тако си курјак, пак се бојим да ниси гладнији нео жеднији”. | Наравоученије Ево добитак злонаравија и неправде!
Иди већ, не оклевај, велим ти! Јаој! И гледај да што оправиш пре него издахнем, јер после, бојим се, нећеш ми моћи ништа помоћи: ако што на овом свету лажи не помогоше, на оном знамда не пролазе.
” — отвешта паметни султан — „јер знаш шта га нас је кардаша; ако сви навале и поврву свој део искати, неће ти, бојим се, ни толико допасти.“ Узме чини-луда пијастру, пак опраши, мислећи у себи: „Не замочи!
Моје је мудрованије о чловеку доста познато, зато се не бојим да ме ко овде не прими за каква жестока предикатора који хоће да је човек сав и само дух.
То гледајући лисица споља, начне му се посмејавати говорећи да он, лав будући, миша се боји и плаши. „Не бојим се ја, — одговори лав — што је год мишева, али ја нећу нипошто да се тај обичај уводи: кад ја спавам да се они мени
важности и ползе (ако се добро прими), и с коликим старањем о том свију народа учени људи говоре и то налажу, но бојим се да ћу у излишеречије пасти о томе често опомињући.
никада не може себи вообразити каково је благополучије на земљи да човек може себи рећи: Поштен сам и праведан, не бојим се никога.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.
— Ама молим те, брале, стани! Радан опет стаде, па као затежући се рече: — Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? — А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.
— рече поп смешећи се, и погледа опет Вују, који баш у тај мах тутољаше нешто око теркије. — Само се бојим да не учини какву лудорију... — рече поша врло полако. — Не бој се! Знам ја већ како ћу...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: — Нећу! — Али... убиће те! — Нек̓ убије!... Ти мислиш бојим се ја смрти?... Јок!... Зашто да се бојим?... Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром?
— Али... убиће те! — Нек̓ убије!... Ти мислиш бојим се ја смрти?... Јок!... Зашто да се бојим?... Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...
— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!... Ако је ико пао у клопку, то су они!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.
А ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Изби 4 сахата. — Сад морам да идем. Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... остајте здраво!
Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. — Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио! ’Ајде, бога ти, Сидо, говориш к’о, к’о... Пије тај, бојим се, к’о смук, баш зато што је сув; то ти ја само кажем. — Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не дâ на њ. — ’Ајд’-’ајд’!
« А он ми каже: »Није ми до седења, ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем Савка, добро да утувиш ово: тражи
— Прошћавајте — вели Пела кабаничарка — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушкога, не ушуња, па пуштам зељова с ланца. — Баш вам фала! Лепа вода.
— Ама то, то ми само није мило, тај твој »боктерај!« Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се! Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја. — А зашто, Нићо, роде?
— Е, па кад ’оћеш зета берберина, то ћеш и сневати! — Та не через тога, него се бојим да те не каштигују. — А, до тога неће доћи — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!... Таман!
Посао је из дана у дан све више одмицао. А шта је чуда спремљено било, не смем чисто ни да ређам, јер се бојим да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много, и ова глава изгледала би као
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића. — Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе. — Не би’ рекао!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити. — О ја се бојим, драга, да ће икад проћи... Али те молим говори ми још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан,
је овај његов рукопис: „Опет ме спопао страх, црн, злослут и безуман, и све предње листове покидао сам јер сам лагао Бојим се; увек сам у мрачном страховању...
Ја незнам сигурно јесам ли будан, јер сан се наставља и кад очи крваве отворим. И ја се увек бојим и неисказано више бојим се сна отворених очију...
Ја незнам сигурно јесам ли будан, јер сан се наставља и кад очи крваве отворим. И ја се увек бојим и неисказано више бојим се сна отворених очију... Кад сам био млад и мали осећао сам неописано слатко радост иза страшнога сна.
Ја гледам у звезде и плачем и оне плачу и не знам кад је, последњу отерао дан. И не знам јели то зöра заиста! Бојим се, увек се болно и крваво бојим; и хтео бих да бдим некако, а увек сањам... И пре је за мене владао мрак.
И не знам јели то зöра заиста! Бојим се, увек се болно и крваво бојим; и хтео бих да бдим некако, а увек сањам... И пре је за мене владао мрак.
Осећам ужасан сан и хаос свега и неизмерну дубину најцрњег понора. О како болно дрхтим и како се грозно бојим. О, јаој мени, нигде живота!
О како болно дрхтим и како се грозно бојим. О, јаој мени, нигде живота! И земље се највише бојим, јер дрхти исто као ја, пригрева као јагње и тутњи пода мном и сва се устремљује на мене.
И земље се највише бојим, јер дрхти исто као ја, пригрева као јагње и тутњи пода мном и сва се устремљује на мене. Бојим се, јер, ето, пред мојим пренераженим духом руши се и последња вера у сигурно.
Хтео бих, али се бојим. О, како се бојим, како се грозно лудачки бојим. О бојте се сви и бдите, сви будите будни, осећам, људи, близу нам је
Африка
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
— Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима.
“ Он је такође чупав, брадат, мањег раста, не баш сасвим наг, али двапут страшнији и блеђи. Ја се сад бојим и од претходних, јер ми више ни они не изгледају смирени, те се нагло повлачим из ходника.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Варвара, сад задовољна, на руци свога мужа, вукла је за рукав Павла: „Бијежаћеш, кажеш, а од тог ми се сердце ципа! Бојим се, убит ће те! Невишт си, Павле, у животу, јер си удов. Тако ти Катинке, сриће теби триба.
Али, досад сам те, дугоњо, слушао, јер је тако од Вука остало. Одсад ћу све како ми моја тиква буде дошаптавала. Не бојим се ја тастове клетве. Аха!“ Павле је, међутим, Петра једва и слушао. Све се нешто лудо смешкао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Тешко мени, то ми није згодно ни рећи, али се бојим оца твојега, па ћу те повести силом. Такву сам заповест и примио.
Сада ћу положити почетак служења Богу мојему, да се бојим и да трептим од имена светога његова, и да заповести његове сачувам без уклањања“ Што је говорио то је и чинио: могло
СМРТИ СТРЕЗОВОЈ Поред многих других чуда, xоћy овде да испричам и о убиству које се догодило молитвом светога. Бојим се да ко не закључи да клеветам светога као убицу.
Тешко њима, јер не повероваше истини! Због тога се и ја бојим да међy вама не буде што од нечистога и кукољнога учења таквих.
У име Господа мојега Исуса Христа, ја се вас не бојим!“ И опет као ппе ћутање и пост држаше, молећи се и говорећи: „У те се, Господе, уздах, да се не постидим на веки, и да
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде! Пробао сам свакако да коју рибу намамим да изађе на копно, али ми то није пошло за ногом.
— Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш. — Имам доброг пријатеља мачка Тошу, и док је год њега, не бојим се ни стотину мачјих киша. — Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ви сте добар раденик, задовољан сам са вама, па свршена ствар. АЉОША: И зато мене жал, неизмерно ме жал и ја се бојим да вас не увредим. То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим. ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша.
ПАВЛЕ (увек узбуђен): Ту је, али ја не смем, немам храбрости да завирим! Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно.
Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно. Бојим се, бојим се истине; није ли зар боље побећи од истине? Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.
Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно. Бојим се, бојим се истине; није ли зар боље побећи од истине? Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.
ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас. ПАВЛЕ: Бојим се да у овом тренутку узбуђења не донесем пренагљену одлуку. Да ми је да се осамим, да се повучем, да размислим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мушкарци и жене ходају голи, а кокосови ораси расту на дрвећу. Ја одлично знам да се пењем и не бојим се да ћемо остати гладни.
Ја одлично знам да се пењем и не бојим се да ћемо остати гладни. - Тога се ни ја не бојим, иако сам сада гладан: Станика ме је јутрос избацила из куће без доручка.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону. Котиљон се преобрази у полку.
Кад умремо, свему је крај. — Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. — Ни ја, — рече одрешито Кречар. — Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Велика је студен — започе владика — па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет!
Кад ћеш попригати утробицу? — Ево ме, соколићу мој! Жао ти је Јанка гладна, ма више себе, бојим се! Прије него што сједоше да једу, у дворишту Мргуда Шутова узаври пјесма.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У мене, у зеца, срце страшљиво Срце страшљиво, сваки час претрне. Бојим се ја, зечић, трага зверињег, трага зверињега, вучјег ждрела неситог.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Тако је. ЛЕПРШИЋ: То је лаж, то је измишленије! ГАВРИЛОВИЋ: Да бог да, но бојим се да не буде истина. ЛЕПРШИЋ: Пре ће Коморан пасти него Србобран, српски Гибралтар!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове. Кад ме позову, бојим се да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' кад мислим што бит може, Срце ми се јадно боји: Та слатко је, здраво слатко, Све се бојим, биће кратко. 69. Нигде мени нема среће Како прену и свет глену.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса. — Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим.
Шта да му радиш? — Да ту не буде каква беспослица с неким окоближњим женским чељадетом, тога се ја бојим? вајка се дјед. — Шта би могло бити? — чуди се Сава. — Ниџо није крадљив човјек па да му треба јатак.
— Мог веселог Ниџу само вода зауставити може — жалостиво се вајка дјед. — А све се бојим, има неко доба, да му ни она у крај стати неће.
А знаш ли начинити гвожђа за креје? Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим? Шипак теби, момче!“ Ношени зеленом поплавом љета, ми смо једрили низ потоке, шуме и сјенокосе, остављајући наш таван
Знаш, ваљда, да је пљачка забрањена. — Знам, брате, знам, објашњавали су то на конференцији. Зато се и бојим да не нагазим на Прву или Другу чету Ударног батаљона — запреде сељачак. — Зашто баш од њих зазиреш?
— Ма у једној ми је син, а у другој синовац, брате мој мили, па да не осрамотим дјечаке. — Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант. Невоља једна, па ето ти.
Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим се, брате, ових разних ...Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене
Зато тада ни из собе не излазим. Не да се бојим ње, њене грдње, него тешко би ми падао тада онај њен плачљиви прекор лица, кад би ме где једва нашла, узела за руке не
По целој кући мастан мирис од јела и пића. Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан
помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. Он нас није ни опазио.
Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута. Опет обори главу и само што прошапта: — Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Не бојим се ја, маце моја, тије твојије врагова! — рече војник — а ако ћеш ми напунити буклију ракијом и торбу 'љебом, и ако
— Добра ти је! — рече трећи — него ко што о чем, ми о добру, док није зец ђе у грм зашао, а за ноге му се не бојим док су ове моје двије пода мном. Одоше половица њих за зецом у поћеру, а пола тражити јасенов ражањ.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
После могу ићи по кући, и радити што оћу, само се некако кујне клоним, јер се бојим, да се опет не дими. МАКСИМ: Шта то значи?
Или оћеш да ја и твоју дужност извршујем? ИСАЈЛО: Боже сачувај, г. докторе! Само би рад знати шта ћу купити, јер се бојим да не погрешим. ДОКТОР: Купићеш — трифеља.
МАНОЈЛО: Јао, куку! ДОКТОР: Освиме! МАНОЈЛО: Иди ти, Исајло! ИСАЈЛО: Мене не зове, него тебе. МАНОЈЛО: Али ја се бојим. ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете? МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи.
ДАМЈАН: Зашто то? Куд ће ти лепше, него кад их у потаји држиш. КУЗМАН: Све се бојим да ме није ко увребао, кад сам закопавао, пак сам зато наумио одма откопати. ДАМЈАН: Одмах? КУЗМАН: Зато сам и дошо.
МИЛАН: Фрајла Љубо, требало би да послушате вашу мајку. ЉУБА: Ја би, али се бојим да се не расрди. СТАНИЈА: Не бој се ништа, неће ти мајка на путу стајати. (Устане.) ЉУБА: А куда ћеш, мајка?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује. Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене. ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да вјеру дадем ријечима твојим? Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим. Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?
“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада. „Ипак ћу ући!
Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.
Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај! Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама.
Алај би Жући застао дах!“ Ово је тигар, око му сија, трагати за њим, то није игра. Ти га се бојиш, бојим се и ја, па ипак неко улови тигра. Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури.
“ „Дрво и челик!“ — медо се трже, хвата га пуста страва. — „Ваља ми маглу хватати брже, бојим се — оде глава.“ Заждио медвед стрменим кланцем, спасава кожу пред чудним странцем.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Дивно је видети човека који зна где треба да троши снагу. — Ја се бојим да Мигуеле није човек који то уме. Он је помало плашљив, можда сањалица. Ја сам ти давно то рекла, је ли, Мигуеле?
Трајало је шест недеља; мати, само мати га је спасла. Бојим се што је тако ислабио. — Сада ће се већ брзо угојити. После болести се увек брзо поправља. — Је л̓ те? Даће Бог.
— Господин хоће да види Пипа, тата. — Пипа? Е па хајдемо одмах — сигурно да још није легао. — Ја се бојим да га то ипак не замори. Могао бих га посетити сутра. — Не, не, боље је одмах, господине драги, боље је одмах.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Готово! СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина. АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо. (Гласно.) Па ја и Симка одосмо.
МИЋА: Па мени, уосталом, та соба и припада. САРКА: Можеш тамо, само ако се не бојиш. МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника. Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ?
Ја, братићу, тако је то. А ти се не бој, што се тиче... — Море шта ти је, кога имам да се бојим... И шта ми ко може ! Она се упути у школу.
— Стој, смрдибубо!... Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина... Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај... Министров потпис...
— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га. Уосталом, за сад само то... — А после?... — Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа. — А-а... Па то не ваља ? — Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Кукумавка! СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку! БЛАГОЈЕ: Ко да га увуче? СИМКА: Бојим се да Гина има разлога да се плаши... БЛАГОЈЕ: Чега да се плаши?
ДРОБАЦ: Погледај какав траг остављам... СОФИЈА: Не прилази ми! ДРОБАЦ: Сад ме се бојиш. СОФИЈА: Не бојим се... Бојим се! ДРОБАЦ: Више се ја бојим тебе, него ти мене... СОФИЈА: Зар ниси могао ништа друго да радиш?
СОФИЈА: Не прилази ми! ДРОБАЦ: Сад ме се бојиш. СОФИЈА: Не бојим се... Бојим се! ДРОБАЦ: Више се ја бојим тебе, него ти мене... СОФИЈА: Зар ниси могао ништа друго да радиш?
СОФИЈА: Не прилази ми! ДРОБАЦ: Сад ме се бојиш. СОФИЈА: Не бојим се... Бојим се! ДРОБАЦ: Више се ја бојим тебе, него ти мене... СОФИЈА: Зар ниси могао ништа друго да радиш? ДРОБАЦ: Шта друго? СОФИЈА: Свеједно шта...
И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уплашен сам и уморан. Бојим се да ме неки од тих, неиспаваних раздражених морнара просто не убије. Они ми одузимају сабљу (опет се носила), мапе,
Мир над кршем магловит је и пуст. Ја пружам руке и милујем сву обалу. Сад се више ничега не бојим. Откако наилазим свуд на ову маглу, модру, добру маглу, мени је све свеједно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије. Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Кад је лепша, ти иди њој. — Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина. Ал' истина ми ћемо се мењати. Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за
И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног.
чим је прота, мора јести шарана, а ђакон је зато, да уме наћи добру рибу... А ја, вала, не бојим се ни самог устабаше рибарског... Ја.... И после тога, брате, оно ми је старешина, њега морам послушати.
Али ја опет ћутим и радујем се у себи, што су ми ови честити људи тако добри пријатељи... Кажем жени: »Сад се не бојим да ћу вас оставити самохране, код оваквих пријатеља«.
Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља... А ја срећан, Боже, и само се чудим како се то људи тако продобрише!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер знај да мене кобне мисли море, И да се, као слабо дете, бојим. Ти чиста душо, буди Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега. Бијесна се братства истурчила; Тек дома
Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега. Бијесна се братства истурчила; Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи
Кад крв проспем ради своје вјере, не бојим се клетве, ни другога. Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране.
Не био их пуштават од себе. Био дозват, док ти Божић прође, два три сина старога Мартина, ере ти се ја све бојим, синко, да ће Турци тебе изгубити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Гле овога бана како ми се у лицу намрдио! Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци!
„Гле овога бана како ми се у лицу намрдио! Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци! А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...
“ рече човјек расијано. Псето, и оно одигло њушку пут дјетета, раширило ноздрице, па махаше репом. „Не бојим те се!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
нејунак). Кад се његов враг родио, мој је кашу хладио. Кад се утопим у ваган воде, мора се не бојим. Кад те опанке подереш, ја ћу ти купити друге (рече се у шали босу чељадету). Кроз плот ткато, коцем сабијато.
— Мука живети, а жао умрети. — Свакоме злу смрт је лек. — Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота. — Боље је добра смрт, неголи зао живот. — Ко се није родио, тај и не умире.
— Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања. — Једној смрти ејвала, а друге се не бојим! — Смрт се паром не купује. — Умри ја — умре цео свет. — Мртви се зла не боје.
— Кад се сунце рађа. 2 Питали су вука: — Бојиш ли се паса? — не бојим, али ми није мило да на мене лају. 3 Питали су коња: — Каква је најгора слама? — Бобова. — А има ли горе од бобове?
5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло.
да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарићи петоришчићи“.
„Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“. Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место
гледам мало уплашила: види се један гроб који ми испод палца остаде кад омјерих, те није изван, но посред твоје куће. Бојим се биће ти у кући отпатка и једно ће ти унуче умријети, ама ће ти једна од двије снахе помашити мушко дијете, те тако,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А снаха јој одговори: „Бојим се, мајко, да му што не буде.” А мати рече: „Не ће њему бити ништа, него како га врућина обузме, а ти узми хладне воде
” Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати: „Бау! бау! бау!” А синовац му одговори из пећине: „Не бојим ти се ја баукања; ти си, стрико.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 25, 1) Чувајте себе, о љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме хвата да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не
(Еф. 5, 13) Због које благодати, брате мој, светлости остављаш дело, а таме чиниш? Бојим се, рече, молећи, а онда зла чинећи која Бог мрзи, не бојиш се, а за добра се бојиш?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Деца су ти како они тако и Васка. И не само њој да доносиш, само њу да китиш, а ове друге и не гледаш, па се бојим да, можда, због тога они њу почну да мрзе... ЈОВЧА Јест, моји су сви.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А што будем и о себи говорити, не бојим се да ми се неће веровати, јер ћу имати премного узрока самога себе осуђавати и похуђавати, а весма мало или нимало
Но, док мене моја савест не обличава, ја се никога не бојим. Боље би много било да нису никад били тако богати с анатемама.
” Ја: „Не знам.” Игуман: „Ако ти будеш добар и послушан, тако како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смијати, а ја сам љут, пак ето ти кавга готова.
Мој простосрдечни игуман, с ким би год о мени говорио, ј заклињао би се да сам светац. Но, придодавао би к тому: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” (Тако је и било.
Зато, друже мој, гледај шта радиш. Ти, хотећи да у омразу метнеш злоупотребљенија и којекакве сујеверице, бојим се да самога себе у омразу не метнеш. А навластито, ако те гди калуђери у’вате, тешко твојим леђˋма!
И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим. И предузмемо опет мирно и | лепо разговарати се као и пре.
Кажем учитељу да сеја весма бојим ако се војна зачне. „И ми се сви бојимо“, отвешта ми, „сам бог зна што се овде може | случити!
Одатле до Далмације требују барем од све невоље три. Не би[х] рад казивати да сам у тескоби, а бојим се да после горе не буде. Али шта неће нужда измислити!
” П[релат]: „Какав си човек! Дакле, ти све ово за шалу држиш?” Ја: „Нећу ти лагати: и ја се плашим и бојим, али да ми је могуће да се баш нимало не бојим, много би[х] бољи и паметнији био и сâм би[х] себе [х]иљаду пута више
” Ја: „Нећу ти лагати: и ја се плашим и бојим, али да ми је могуће да се баш нимало не бојим, много би[х] бољи и паметнији био и сâм би[х] себе [х]иљаду пута више почитовао.
сам да је море лажљиво, већ ме је досад више од десет реди уплашило, пак после престане и буде лепо, зато га се већ не бојим нити верујем ни његовој доброти ни злоћи. При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.
Советују ме моји добри пријатељи да останем јошт годину и да стечем више. Не, Нипошто, јер се бојим да се не усладим у новце и у спокојство, пак оста[х] ту до гроба.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле, у памет се!... Не велим да би ти мога изневерити нас, али, ка бојим се да Срдар како не нањуши, па да те не искуша. Ти знаш какав је он... — Ајде, прођи се предикања!
— поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити! — Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп. — Ниси ти примека срца, иако ниси зâ човик! Него чувај се, да ти... крк!...
Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу. Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар: — Ја се све бојим да нас јарчина не прошпија! — Ко да нас прошпија? — викну Дундак.
“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки. — Ви се још спрдате са Тодорином!
Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви! Шта мислите да се Тодорина неће светити? — Муч! Муч!
— рече Срдар. — Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре? — И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља. Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!.
— Па, добро, узми билца — рече гвардијан мирно. — Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша! — Бојим се да се стриц не предомисли. Знате, нисам никада бија у варошу! — Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Везуј! — викну Аћим да сви чују. — Не бој се, капетану те водим. — Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим! С рукама на леђима, праћен пандуром с пушком преко рамена, натмурено поносит иде преко пијаце, суљајући се по снегу
„Јеси ли болестан?“ питао га, изненађен, Андра. „Бојим се да ће ови лопови либералски опет да ми подвале.“ „Па шта још могу да ти подвале?“ „Могу да ме не обесе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Радо бих се одазвао вашој жељи али се бојим да ћу вас својим причањем уморити“. „Немајте бриге, слушаћу вас са највећим уживањем!
„А колико још могу пркосити паљби непријатељевој?“ „Ја се“, одговори Герике, „не бојим његове паљбе, већ његовог препада“. „Препада!
„Али Шот је мој пријатељ!“, узвикну Герике. „Од њега немам да се бојим“. „Може бити“, одговори му син, „да је пријатељски расположен према теби, да је у души поштен човек, али он није
Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души. Ти си још млад, а у младости се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се тржем, подижем збуњено главу и дивљим, нечовечјим криком питам, претим: „Ко је? Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог. Рвао бих се са земљом. Смрвио бих је.
Пре два дана, признајем ти, био сам се уплашио, али данас, сад, ево ни најмање не бринем, ништа не бринем, не бојим се. Данас, доцније, после, ићи ћу чак у кафану, радићу све онако као да си потпуно здрава!
Морам ти напоменути још само то: да ћу о свему писати врло брзо и без плана, јер се бојим да ме баш ово што сад чиним не поколеба у одлуци.
Тако ми части, не дрхти ми рука од страха, нити што се бојим хоћемо ли и овом приликом успети. Не, драги рођаче. Моја рука дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ти си недосљедан, ти си у протусловљу са самим собом!” — Тога се управ митски, преувеличано бојим, бојим читавим једним скривеним комплексом у мени.
Ти си недосљедан, ти си у протусловљу са самим собом!” — Тога се управ митски, преувеличано бојим, бојим читавим једним скривеним комплексом у мени.
то булажњење само са собом у протусловљу, само себи недосљедно — е, признајем, од тога страшно трпим, тога се страшно бојим. А зашто толико зазирем од приговора недосљедности — то не знам.
За неким фантомом, за неким тиранином, ако већ нећеш да га назовемо богом. Додуше, бојим се да је теби тај коме ти служиш и робујеш, неоткупиво робујеш, јер он сав израста из тебе, баш из тог и таквог бића,
и робујеш, неоткупиво робујеш, јер он сав израста из тебе, баш из тог и таквог бића, задао доста муке, доста јада. Бојим се да ти није дао оно смирење које бих ти ја из свега срца желио... — О, само ми то немојте жељети, оче, само не то!..
И све ће опет бити тачно онако као што је било код њиховог последњег сусрета лицем у лице. XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике. Морао би се за времена навикавати!
— Ти се смијеш. А знаш ли да се ја таквих људи помало бојим! Људи који хлепе за енергичношћу, за вољом, стотину су пута опаснији од оних који су енергични по рођењу!... — ...
Помучасмо мало. Па он рече: — А у ствари, сви се ми умјетношћу лијечимо од живота, свак на свој начин. Али бојим се да, у умјетности, ако човјек није и одвише плитак, на концу сваки пут неизбјежно води ван граница ње.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. — Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко.
би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега... Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек...
Зар сам ја стока, да само једем... — Море није то, него ја тако уз реч велим... А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. Истина, шта си јела данас? — Шта ћу јести?... Хлеба... Знаш да је пост.
Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега. Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. — Маро!... о Маро!....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац му одговори: — Па добро, кад хоћеш тако, ја се не бојим. Онда га див позове дај се порву, а старац рече: — Хм, то је за ме ништа, нећемо се рвати, него да узмемо по један
Кад види да то све не помаже, каже она попу: — Господине, гледајте га икако устрашити, јер ја му не могу ништа, а бојим се да му се гдје што не догоди. Поп јој рече: — Пошаљи ти њега довече к мени, па ћу га ја сјетовати.
Ти си ме скинуо, сад тражи шта хоћеш. Мали му рече: — Ја нећу ништа него да се никога не бојим. А овај му рече: — Нијеси се ни досад бојао, па одсад нећеш ни толико.
— А знаш ли ти да овдје само ми имамо право бити по ноћи? А мали рече: — Шта, ваљда се тебе бојим па да не смијем и ја да дођем?
а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не покраде, стога те молим да ми овај аманет оставиш, док ми хаџија не дође. Па разви бошчу.
Више вам се не бојим, близу је наш млади Ђуро, а моји јарићи петорошчићи Расрди се на бабу шјевер и марач, па удари снијег и мраз, те јој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада. Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох никада.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да
”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да
Ћипико, Иво - Приповетке
Али момче што се с врха журијаше спази га и упита за козу. Вели: — Истргла вријес, па негдје побјеже, бојим се штете! Јеси ли је видио? — Нијесам! — једва изусти Дангуба.
— Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио... Бриге ме за њих!...Далеко им кућа!...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Па ето, тражио је цилиндер. Зар не видиш да ја држим оба палца стегнута? Стегла сам их крвнички, бојим се ишчашиће се, али ако, толико могу за мога мужа да учиним. ДАРА: Ох, боже, кад би се то десило...
НИНКОВИЋ: И то, госпођо, морате научити, јер без цигарете се не да ни замислити отмена дама. ЖИВКА:. Јух, бојим се угушићу се од кашља. НИНКОВИЋ: Знате како је: отмености ради човек мора погдешто и да поднесе. Ноблес оближ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зашто моје гусле гуде У узаном кругу? Да ли мене каква страва Од тог задржава, Бојим ли се ја власника И њихова гнева? Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго...
Да ли мене каква страва Од тог задржава, Бојим ли се ја власника И њихова гнева? Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“.
Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила.
а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога.
Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога. Ми смо брзи, каткад бржи Од разума свога.
Па драге воље, — во прецје немам, Шта више на то давно се спремам. Ја се не бојим студени твоје, Та глава ј’ моја већ твоје боје (Није баш са свим снеговно стање, Ал’ на то иде њено грушање) — Па
Петровић, Растко - АФРИКА
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
— Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима.
“ Он је такође чупав, брадат, мањег раста, не баш сасвим наг, али двапут страшнији и блеђи. Ја се сад бојим и од претходних, јер ми више ни они не изгледају смирени, те се нагло повлачим из ходника.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нека једу људи, а? — упита ме Комаров. — Не знам, ваше високоблагородије, ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом, чије су свиње.
Та тамо вам има тако много ума и разума, и сваке добродетељи да це ја искрено бојим да ме не заразе све те штабне врлине.
Сви се насмејаше овој игри речи. — Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти. Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му
Ми смо при томе тражили да буде неке контроле над трошењем тих пара. Један од наших рече: »Јако се бојим да ово, што се овако у помрчини решава, помрчина и не поједе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Деца: „Бабо!“ А ја руком, не знам зашто, Морах стиснут’ чело слабо. „Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума. Па сад видим неке страве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад. Хтео бих да застанем да се опипам. Али бојим се да изостанем, јер свакога тренутка може на мене да налети неки од Бугара, који су се сада разишли по целој падини.
Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница. Понављам истом јачином гласа. Чини ми се да ме је разумео, јер рече: „Добро, добро“.
— Пустите ме. Знајте, ја ћу сутра да поднесем рапорт... — Ш’а?... Бојим се, ски-скинуће нас са Јежа — говорио је Коста. — Господине капетане... молим за мој рачун, бр-брза паљба...
Старао сам се да јој то искажем што обичнијим тоном, као да је то било нешто узгредно. — Бојим се... Желела бих да сте увек, увек са мном. — Наравно, искуснија жена рекла би: „Дајте ми реч да више нећете ићи тамо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах, бојим се и сав стрепим!) ове тајне њене.
Јер хоће с’ нраву њену свагдар, њену свагдар. Био б’ монахом, отрекши с’ свјета, али бојим се что млада љета лажљиве сирене, љепотне жене, превариће, превериће.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија — соколи га један чичица. — Не бојим се ја, вала, ништа! — вели Лујо поуздано.
— А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа. Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени... Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа...
А само, вели, дами није браде, ја би' ишô, ама не мерем с брадом. Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне...
— Давно, предавно, мој Симеуне! — уздахну Мићан и сјарну један угарчић. — Људи, бојим се, да неће загорети? — Де-де, Симеуне; што си стао?
— Ту ћурчину, вели Партенија, мореш и наизврат обући. Наоблачило се, па се бојим биће кише... Мићане, поведи коње! Ја стрка' низ басамаке и брже боље оседла' и опреми' коње.
Ушла у народ некаква невјера и проклетство. Нико ником не вјерује, па се бојим да ви мени нећете вјеровати... — Јест богме, Симеуне! Пошљедње је вријеме настало, видим ја.
Давид: Да, дуго и много штудијерамо. Судац: Па зна ли ти баба што? Давид: Моја је, велевлажни господине, па се бојим да ћеш помислити да је 'валим, а не 'валим је, већ ти по правди кажем: да се печем турски земан поврати, она би могла
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту
Ћипико, Иво - Пауци
— и примаче их ближе к пламену. — Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету! — А зар Илија није дошао кући?
Раде у неприлици сјети се: — Тешко је, господару, с њима парбити се! ... Бојим се навалиће на ме трошкове... па ко ће и свједочити проти попу? — То је моја брига!
— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку
Покажем му руком прама улици. — А не би ме к њему повео? — упита ме. — Не могу. Видите ово робе, па се дине бојим ... — Поведи ме! — Не могу. — Не познајеш ме? — Не ја. — Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ', и смаје се на ме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но томе сад није време. Ја сам данас изасланик цркве, па се и овако бојим да сам о теби причао више но што је било потребно. А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам.
Са тим божанством хтео бих Вас данас упознати. Само се бојим да се, и у овом случају, не понови оно што се тако често дешава.
Дела Вас задивљавају, а личност Вам изгледа ситна. Сунце Вам неће, тога се не бојим, изгледати ситно, али, видите, већ при првом кораку, када је време да Вас упознам, са њим самим, ја морам да Вам
То је једна тешко приступачна, пресветла личност, па се бојим да нас не дочека сувише гордо. Сигурно је да јој не бисмо смели ни у очи погледати.
Ступајући на Месец, ја нисам морао онда да се бојим ни морских ни ваздушних струја, а то исто беше, и на планети Меркуру. И Марс се показао, преко очекивања, гостољубив.
ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА Београд Ви ћете се чудити а, бојим се, срдити, драга пријатељице, што Вам до данас нисам одговорио на оба Ваша писма, толико срдачна и пријатељска.
Ја се тога не бојим као што Ви мислите, а за доказ поћи ћу већ сада, у овом писму, са Вама, у један храм. Али не у коју од ових четрдесет
Ту се наша мишљења разилазе. Ја се бојим да цензура коју сте на њима извршили, избацивши из њих све оно што не желите да се објави, не погоди моја писма у
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Исколачио очи. И знаш га, по његовом обичају, мумла, прети: како је ово његова кућа и хоће горе, овамо у собу. И бојим се овамо да не дође, да га деца не виде.
Али он се једнако снебива. »Ама, бојим се«, вели, »да ја, као туђа вера, па да ви после, некако рђаво не узмете а нарочито ти, дедо, да не замериш?
СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све поклопце са лонаца поскидати — па сам морала (показује на
ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста. А сад још мање имам да се од тебе кријем, стидим, бојим. САРОШ (горко, као једва чекајући на то): Да, да. Не само ти, већ нико од мене нема да се стиди и боји.
СЛУГА (забезекнут): А, бе газдо, до саг несам служија ни газде у кафани, а декмол бегови. Бојим се, ће се соплетем, па некем на главу а некем у недра да изручим пиће.
Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти. ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве. Стана одлази. ТАШАНА (показује Сарошу на послужавник): Узми и служи се.
СВИ (крстећи се побожно, одлазе). ТАШАНА Не бој се ти мене, Парапуто. Чуваћу те ја. ПАРАПУТА Не бојим се. Јер и ти си земља као и ја. ТАШАНА Ох, јесте. Земља и то каква страшна, црна земља. ПАРАПУТА Земља! Земља!
ТАШАНА (замишљено): Што га ниси донео? ЈОВАН Хтедох, али снашка не даде. »Немој«, вели, »још је хладно, бојим се назепшће, пошто је нешто слаб.« ТАШАНА (узнемирена, уплашено): Зашто, како: »слаб«? Што га не лече?
Диже се, потрпа све што нађе, све крпе, све камење, и затура по појасу и кошуљи, и оде. Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу.
(Брижно Мирону): Опет ми се, дедо, јутрос искрао, опет некуд залутао. И бојим се да се није у какву јаругу, у какво блато заглибио, упао и убрљао се. АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Реците Ноли да се не бојим смрти... И реците јој хвала. И она је, као и њена мати, много чинила да проживим живот по ћефу и вољи...
— Све је изгледало добро, и све се свршило рђаво. То је оно чега се бојим и ја. Не може човек да зна како је то, и зашто.
— Тако, то добро чини. Одмах сам јача, и не бојим се више ничега. Тамо у пољу, све је само и остављено, па зашто да и с човеком не буде тако...
Да попеваш „добротворки”!... Остарила сам. Сви ови моји јади старачки су. Осећам да ћу остати сама, и бојим се самоће. Не убоја се, Ноло, и да су ти рођена деца! Ми у гробље, они за трпезу, јȁ!...
Ја као хоћу нешто и да сакријем, а Стефан одмах: — Немојте, ја се ничега не бојим, ја знам шта долази. — Да ли од времена оне свађе с поп-Тимом, или из личног уверења, Стефан Влаовић је давно престао
— Иде моја жена редовно у цркву. Ја сам на други начин побожан. Бојим се Бога, и, верујте, више ништа не треба. Изгледа да је то заиста доста било.
— А да ли има и женских у затвору? — Јана трепти: — Немој о томе да причаш, Мијо... Ја се бојим. — Кад се бојиш, немој слушати! — пресеца Сока.
— Па шта је то онда? свет натрашке? деца ваљају, људи не ваљају? — Бојим се — вели учитељ — да такво нешто и јесте, нарочито по паланкама, где нема самоће, нема стојања пред огледалом због
— Да идем, Нато, у сиротиште... Али се бојим да ме неће примити, имам тебе, а ти имаш кућу — проклета да је, и кад сам је купио, а сад би лепо у сиротиште, па без
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао. — Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран! — рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав. Хтео бих да променим положај руке, али се бојим отворићу опет неку рупу на шаторском крилу... А баш и нека се претрпи та рука, кад ми је хладно по целом телу.
— понавља Живадин као у заносу. — Трепни мало и уједи се за усницу — дира га Топлица — нека то види женска. — Бојим се да не будеш љубоморан... — Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша. — Шта она зна о чему ми говоримо!
Не сумњам. Наша земља биће слободна. Али, друже, бојим се... Ако овако потраје, питам се: ко ће унети заставу слободе у земљу? Тешко ми је много...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али пошто ми некако падне на памет да то чега се ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем. Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
врата раво затворајте, а ујутру доцкан отворајте, јера сам ти, мајко, у завади с проклетијем Мином од Костура, па се бојим, моја стара мајко, да ми б'јеле не похара дворе“. Оде Марко на цареву војску са својијем слугом Голубаном.
Зло је поћи, а горе не поћи: да с' не бојим цара и царице, ја се бојим бога и Јована; баш ћу поћи, да нећу ни доћи“. Он опреми натраг татарина, нит' му рече доћи,
Зло је поћи, а горе не поћи: да с' не бојим цара и царице, ја се бојим бога и Јована; баш ћу поћи, да нећу ни доћи“. Он опреми натраг татарина, нит' му рече доћи, ни не доћи, а он оде на
Што буздован уза се привлачим и што сабљу на крило намичем, ја се бојим да не буде кавге; ако би се заметнула кавга, тешко оном тко ј' најближе Марка!
с бедена у Мораву гледи, ал' Морава мутна испод града, па беседи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, ја се бојим, драги господару, нас ће Турци лагумом дигнути“. Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла!
Бојиш ли се два Јакшића млада?“ Ал' му вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, побратиме драги, ја с' не бојим никога до бога, не бојим се два Јакшића млада; ал' се мало, побро, прибојавам, прибојавам Змајогњанин-Вука из
“ Ал' му вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, побратиме драги, ја с' не бојим никога до бога, не бојим се два Јакшића млада; ал' се мало, побро, прибојавам, прибојавам Змајогњанин-Вука из простране Сријем-земље равне, из
Ја се бојим кавге преко мора, кад Максима сагледају мога“. Но да видиш једне женске стране, како грдно рече господару: „Господаре,
красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске јунаке, ја се бојим кавге међу браћом, може јада бити на весељу.
и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не бојим се никога до бога!
Ко л’ по смрти стара саранити?“ Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други. — Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст.
— питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други. — Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст.
— Ја сам због смишљања и добио батине од учитеља Паприке — весело дочека Потрк. — Бојим се да због тога и од вас не извучем.
— Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада. Кладим се да ћеш се опет препасти, кад нешто изненада...
— И-их, види је! А зар се нијеси бојала? — чудио се Мачак. — Што да се бојим, кад имам ово — рече Луња и испружи длан. — Шта ти је то ? — радознало се надвири Јованче. — Укосница.
Гле како је оштра. Кад год идем куда кроз мрак, ја само извадим укосницу, држим је у руци и ничег се онда не бојим. — Како не бојиш? — зину Мачак. — Лијепо. Нек само нешто наиђе, ја га одмах боцнем па да видиш!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или
ноге, ни их с миризмом помазах, а моја су се безакоња преумножила више неголи колико ми је власи на мојој глави. Бојим се с мојим мозгом јерно слово божије живо и послено је а пооштрије је више од свакога мача с обе стране оштра, те
више од свакога мача с обе стране оштра, те пролази човеку кроз тело му и душу, и пронузује све чланкове и мозгове. Бојим се очима, зашто моје очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона
очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона твога нисам добро спажао! Бојим се веђами јерно мило ми је било с очима много спавати и свеђма дремати да се одмарају и покоје се моји зглавци.
у које подубље се и најпоследње зло не увалим, од кога но се већ више не могу извадити, Док и с главом не заплатим. Бојим се Бога и мојим ушима јерно нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога
их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'те од мене проклети, у огањ вечни! Бојим се с устима; није било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање
хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех. Бојим се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој
Крепки Господи, укрепи ме, да те с драге воље милујем, снаго моја! Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога
За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј! Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да кога удобровољим; не сетих се за сироте и сиромаш; мене,
А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и
и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини. Бојим се с мојим плећима вежући ми тешке товаре несносне и товарећи на људска леђа, а сам ни својим једним прстом не ктедох
тешке товаре несносне и товарећи на људска леђа, а сам ни својим једним прстом не ктедох им потпомоћи и ни уздигнути. Бојим се с мојом мишицом, јерно мишице Бог згрухати ће грешним и лукавим људма.