Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У чети је било само нас два водника, јер нам је командир погинуо претходнога дана. Затекао сам потпоручника Бојовића где се наслонио на једну стену и спава, а одозго капље вода на њега. Пробудио сам га.
Војници се враћају... Место ме не држи. Људи упрли очи у Бојовића, као да од њега очекују спас. Јер они још немају јасну слику нашега положаја, нити знају шта их тамо очекује.
Шта му га знам!... Може да се излане. Али о томе је требало известити и Бојовића. Да бих удаљио војника који ми је донео извештај, упутио сам га да то исто и Бојовићу саопшти.
Назирао сам равницу, видео јасно супротни брег, и опажао војнике треће чете, како леже на суседноме ребру. Паљба код Бојовића се мало утишала. Али сви смо будни и напрегнути. Из равнице нам се приближава нека прилика.