Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
сељанска, Нит’ ја хоћу да останем довек сељанка; За мене је да постанем вел’ка госпођа, Па да живим у палати, права бољарка.“ Покуњи се стари рибар, опет мору хајд’; А по мору гибали се дебљи таласи.
баба-Анушка, Она неће да остане више сељанка; За њу ј’, вели, да постане вел’ка госпођа Па да живи у палати, права бољарка.“ Златна риба нашег старца не укорава, Већ срдачно отпушта га: „Иди, биће све!
Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.