Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, сад ми је — вели — лакше умријети. Спаде ми неки терет са срца. Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину. Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја болујем од неподношљиве неодређености; двоумица то је моја тешка, фатална бољка. Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он никада свршити неће.
Африка
увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне. Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
бар једном имао четрнаест година и што му се оне, кад се томе и не нада, понекад врате као смијешна и закашњела дјечја бољка од које га подузме грозница, која и није баш тако безопасна.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ој, ко-ко-ко, еј, како то! Мени ће бити препуна вољка, старог ће лисца стегнути бољка, даће му Мачак батина сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И место жена са тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
из станова да виде ту ретку свечаност; чак и из болница све болеснике изнели на носилима; па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила своје очице у
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Болује, а нема никога ко би се о њему бринуо“. „А, то је нешто друго! А од чега болује јадник?“ „Од жучи. Та бољка спопала га је већ у његовој двадесетој години и изазвала у њему наклоност ка меланхолији“. „Нема ли томе лека?
Петровић, Растко - АФРИКА
увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ћути! САРОШ (занесено): И кад болестан лежим, осећам како би ми лакше било кад би ме ти неговала. Знам да би бољка, глава, брзо прешла, кад бих лежао и одмарао се на твоме крилу. ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето, такви смо пацијенти били сви које је ова бољка, опаснија и од тетануса и од кочења врата, захватила. Сви смо могли јести куване суве шљиве и бити измирени с тим да
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара. Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И