Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... „Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава. Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. — Богме, то није рога него читава руда!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац!
— Како ћу, оче? — Српом! — Знам оче; а куда ћу прије? Знаш да сам инокосан. — А моба? — Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.
Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах. — Та пењите се!
Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. Не знам колико је то трајало. Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
кад се на његовим вратима почеше скидати локоти, он се трже и чу како неко удара метлом, по мишевима, и како шкрипи брава на спољним, гвозденим, вратима. Одмах затим указаше се фењери профоза, који је био дошао са ковачем и два хусара.
Ако се и то десило неком, међу њима, прочуо се више од општинског брава. И ако је у том, општем, моралу, било и морала, то је био, у ствари, у том свету, закон сталежа.
Тај његов понизни, милокрвни, нежни, стриц, Јанко, причао му је сам о себи ово: Имадијах, вели, осамдесет брава оваца крупних, али се један курјак беше навадио, те дохвати по неку овцу и побегне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С., 1931, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И одазва се: — Заповиједајте, господару! — Колико ћеш имати пецива? — Четири добра брава, а могу, ако устреба, скувати пиринча и кртоле, каштрадине и сланине! — Одакле су брави?
су два дана зборисале и узгред се гостиле, па пресудише да пјесма остане старијему, а он да млађем то надокнади са два брава!...
Опрости, не могу те послужити оваквим рукама. Де, Ђузино, поспи Јанка. Крцун је дера брава објешена о дрвету у дворишту. Рамо и још њека дјеца гледаху работу.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Око подне ето преко пута Прелете му лагана кошута. Он је гледа: од такова брава Слабачка је за јунака слава; Што не море да зубом науди, Зашто на то да шешану труди?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пред њима, на састављеним столњацима, пет печених брава (четири овце и ован). — Свраћај , друже предсједниче. — Побогу, Стево, чије ти је то толико печење?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
поруке ти лепе носим од паше!” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада калуђера стара. ,,добро Ми дошо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног. ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом:
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Жене измењаше речи. И онда друга, повлачећи се, поче да притвара врата. — Хоће ли скоро? — Ја мислим сад. — Брава заврши њену реченицу: трам! Опет помрчина. — Ја мислим на то, — рече човек, — на то, ту глупост. — Шта мислиш?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Женске побледеше. Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше. Брава шкљоцну, врата се нагло отворише и на њима се појави, ако не Цицерон, а оно Чича, који се трудио да личи на Цицерона.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ. ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет
СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ. ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!“ и хтједе напоље. Овдје треба објаснити нешто.
“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били. „Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!
е бих те брстином иза ушију, не једном но стотину пута, док те сагнао не бих у погано гњездо, и узео бих ти десет брава за потрицу. Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати...
Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку. Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти
Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку. Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти великог имена божијега! — Какве кавге?
Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава. Дјеца се задиркиваху шаљивим ријечима, те на сваку крупнију удари у смијех. Медик је вјешто дражио их.
„Неће, валај, но од овога мога брава зубима натући! Видиш да се у њ загледа... Претрпи се, чоче, није но тек зарудјело!“ „Што си тражио, то си нашао!
Причај кад си почео. Рече ли оно да нијесмо сој с тога што не можемо по једног брава на оброк, као ви, и још му кости зглођете. А да, Цуца господско кољено...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити свака брава. Ковао је петком и светком, те га за каштигу осудило у мјесец, гђе мора непрестано ковати.
РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвата) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.
Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава! 2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица
донела пуно свега: три пецива круха, можемо се сви исхранити и преко петка и суботе, макар и мрсили; донела је печеног брава трогодњака, а може бит је и старији. Ево, погледајте само ове кљове (зубе)!
3 Ево, наш први комшија, Стеван, богат човек, богату и част донео: дебела брава-црнога гаврана, себи на глас, сватовима на част, домаћину на поклон! Амин сватови! (Сви одговарају „амин“!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео сам два брава где се једнако косе.” На то зет: „Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео.
Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке.
” А чобан му одговори: „Нека | си био; пут те нанио.” Онда опет путник: „Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали.” А чобан: „Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.” Опет путник: „За тебе смо главу оставили.
” Стриц пристане и пођу. Идући путем сустигну једнога чоека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да украдемо сна два брава.
Идући путем сустигну једнога чоека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да украдемо сна два брава.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?
Кад наљезе онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет бади говорећи: „Што ће ми ови један?” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак
Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак, онда му буде жао што онај први није узео, па свеже своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме, да оба састави.
У томе | се они пришума па одријеши два брава и одведе стрицу. Послије тога пођу даље стриц и синовац да четују. Идући тако виде једнога чоека ђе оре њиву су два
Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку.
Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.
” Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе на поље па узме мјешину од закланога брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи: „Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! Сви потекоше за њим. Коња нема, али брава није развртана. — Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници. Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан,
Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. — Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам два брава где се једнако косе. На то зет: — Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео.
Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке.
А чобан му одговори: — Нека си био; пут те нанио. Онда опет путник: — Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали. А чобан: — Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље. Опет путник: — За тебе смо главу оставили.
Једнога дана зими викне он својега најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет стотина брава оваца, па да их целу зиму чуваш, храниш, а на пролеће толико исто да ми на двор дотераш.
Чобанин послуша, и учини све тако како му је девојка казала. Кад беше на пролеће, син отера пет стотина брава оваца и донесе још двеста жутица готових пара. Кад отац виде то, упита сина ко га је на ту мајсторију научио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
силину са његове душе, ишчупао мржњу из његова срца, изагнао ону ненаситу неман из његове унутрашњости, па га као брава заоглавио и свео на Косово у ово шумарје као каквога најобичнијега божјега простака. Ха, ха, ха!.. Је ли ти доста?!..
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— запитао сам је. Она ме забринуто погледа, лако се осмехну, и онда зазвони енергично три пута. Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај. У некој соби залаја куче.
„То је она“ — помислио сам задовољан и гледао с нестрпљењем у врата... Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Страх нас је од сунца, ноћ нас ужасава, А Молох зажарен целу вољу гута. Куда из тамнице са седморо брава? Куда, док нас Минос у ланце не спута?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИВ Стамено између животâ по зид. Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ. И брава, и мимо браву кључ кључа у вратима врата. Издаји то, муклије се увуче.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ид›), тако се и код нашег народа детелина са четири листа сматра да доноси срећу: с помоћу ње може се отворити свака брава (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 288; 10, 226; Караџић, 2, 1900, 216 ид), може се наћи новаца (ЗНЖОЈС, 7, 116; 19, 211; нарочито ако
Ј. се меће на сватовске барјаке (СЕ3, 7, 20; 16, 212; 19, 153), на рогове свадбеног овна и свадбених брава уопште (СЕЗ, 17, 68, Јагодина; 19, 167); те ј.
»Некаква (може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклон отвори сам од себе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ни витештва, ни достојанства, ни отмености, ни поноса, отварамо вам нове двери, завирите нишчи иза седам запечаћених брава, сазнајте све тајне неба и земље. Све вам је дозвољено, све доступно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину. Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тешка гвоздена врата затворише се иза мојих леђа. Велика брава шкљоцну, а после ње и локот којим се забрављавала дебела гвоздена пречага, положена дијагонално преко врата.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример: замак се каже немачки Сцхлоѕѕ, а тако се исто каже и брава којом се тај замак затвара. Или на пример: под, руинирање каже се Верфалл и тако се исто каже немачки и рок, што је у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оба жива одерао брава, па их пусти у јелово грање: грана дирне, стоји дрека јарца, ован ћути, не пушта аваза. Тада рече Котарац Јоване: „О