Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Двери се отворише, а из њих лаганим и озбиљним кораком ступи мој отац. Још му у оно доба беше црна брада, црна кâ она одежда коју је, као православни свећеник, страсне недеље облачио. У руци је држао златан крст.
Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне пакости...
Архимандрит се лукаво насмешио, видело се да му се такви предлози веома допадају. „Да удесимо џанум?... А моја брада?... А мој чин?... А званије?... Џанум, џанум, ко ће мени то да плати?... Ха?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за
” Нек' де сад чујемо дисидемонскаго владику, који већу част памети у бради држи, како он резонира: „Брада је чесна и света вешт која чини човека још толико чесним и преподобним.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ал његова се бела коса у облаке над Повленом и снег претвара, његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У једној пештерици нађемо где се служи литургија, само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално
одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат гди је и била, притиснем, а она прирасте.
Дође весник од Турака, моле да изађу на разговор. То им се одобри, и дође их 20, које стараца бели̓ брада, које агалара.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје! Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!... Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога! Ђеди задркта мало брада. Он хтеде да прикрије своју узбуђеност.
Јесам ли ти ја казао ни дела, ни немој? — Ниси, не дај боже! Свему сам сâм крив. Ђеди поново полете брада носу. Он се поново укрути да изгледа важан: — Па сад ја да исправљам што си ти укварио! — Бог, па ти!
Сви ћуте. Нико се не усуђује ни да сједне. И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава!
Попа штрецну као да га неко ножем удари. — Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. — Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад.
Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.
— А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.
А на Шаци као да нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се богу моли.
Да шта ви мислите! Оде брада. — Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем, иако ми и није до тога!
па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још кад је оно задоцнио ја јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о, — а он још похваљен и црвен појас добио! Има тај више среће нег’ памети, — то ја само знам!
— Како га је совјетовала, онако умал’ није и прош’о! — Та шта говориш?! — Умал’ што њему не оде брада! — Та, оно, знаш... — вели охрабрена гђа Сида, — много га не би баш ни коштало.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
на лицу да ту промену очекују, и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па им то дрхтање свима кљуца у мозак, и све их прожима ужас кад једно у друго погледају.
Африка
Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стајали су отворених уста. Брада им је била спала. Према наређењу из Беча, гроф Палавичини, после сваког поглавља, имао је да рескрипт тумачи, и српски.
Исакович, међутим, није хтео да зове ни перикмахера. Била му је израсла брада. Госпожа Хумл поче да га избегава. Она му је доносила вечеру у лепом посућу, остављала све то на столу, али би се,
Вели: „Ми, шизматици, гладни, па метанишемо од глади, а они, Шокци, убогци, па их сврби брада од глади!“ Узалуд му је Варвара доказивала да свет захваљује Богу, да има насушни хлеб.
Никола Лађевич, стасит, црн, са лицем као да је у мермеру, био је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је носио испод доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а највише, квргава бора, међу обрвама, на челу,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
С осталим старешинама он проводи време седећи за једним огромним каменим столом. Његова брада обавија полако цео сто, и кад га по девети пут обавије, планине ће се расклопити, Матија Губец ће се са војском
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рече она. Покушао је да је пољуби. – Ох боже! — рече она и одмакну главу. – »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор. На глави му бјеше камилавка, риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо и оружје најбоље пјесма описује: „А какав је од Острога бане, За пасом му
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући. НАНЧИКА: Али гдиком баш лепо стоји брада. СМРДИЋ: У војводини стоји лепо што је народно. 4. ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али кљусе оће и да ради, Ради, стење, а све лете .....! ИИ Пре међ стоком беше брада У самога јарца, Али чуда — ево нађо С брадом и магарца.
Страшна брада у њега је спреда, Повила се ко застава лака, Под њу купи он свога хонвèда. Бесно л' јарац ногам' се бацака, У нас
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У десној јој се руци бели нова корпица, а у левој „косирче“. Прсти јој улепљени земљом, како је по њој скупљала зрна. Брада овална, а тамни јој и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој
Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја.
Он не може свој широк поглед да одвоји од њена лица. Гледа је, гледа, а поче брада да му игра. Да би се као отргао од ње, он понесе руком по софри, дохвати котличе вина и поче пити. Пио је дуго, много.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада калуђера стара. ,,добро Ми дошо!
Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа. Крунисана седа брада филишћанског царског већа, што сеђаше крај богиње, младенцима иза леђа.
Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа. Крунисана седа брада филишћанског царског већа, што сеђаше крај богиње, младенцима иза леђа.
Крунисана седа брада филишћанског царског већа, што сеђаше крај богиње, младенцима иза леђа. Крунисана седа брада младожењи тихо смета: „Не синовче! немој тако, не скрнави света реда!
Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда! Замоли га и ти малко, израиљска брадо седа!” Израиљска седа брада свећеник је првог реда, у сватове дозвала га филишћанских моћ победа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И
Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса. Младић му почне причати шта је видио на путу, и запита га би ли му могао то протумачити.
То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева
Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне. Цар се зачуди па рече: — Ђевојка је најбоље погодила.
Хамал јој се на то топло захвали и оде одмах кући, ђе је живио срећно и задовољно до свога вијека. ЦРВЕНА БРАДА Живио је у Херцеговини један вриједни стари мухамеданац.
Наједанпут се пренерази кад опази да је у ханџије црвена брада. Поче јаукати и викати да му поврати његове новце. Ханџија се расрди, те дозва слуге и избацише га напоље.
ХАМАЛ И ХАЏИЈА: Забележио у Коњицу (Босна) Ристо В. Терзић. Објављена у Босанској вили за 1890, стр, 310. 38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н. Семиз. Објављена у Босанској вили за 1892, стр. 431. 39.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Узела сам, ето, мало сира, а од јуче остало је и мало купуса. СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника? МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина. СОФИЈА: То је добро.
Црни Срби, кад све попримаше, примиће и то. Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду?
НЕША: Видиш, Велимире, право мајка и говори. Зашто је не скидаш? ВЕЛИМИР: Ја не знам шта вам је моја брада на путу, куд ће комотније, него овако. НЕША: Ама кад људи не трпе. ВЕЛИМИР: То је једно крајње предрасужденије.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
а с њим и веома озбиљни Енгелс, навијају однекуд одозго за мене и, као, смијуље ми се иза оних својих дугих, седих брада.
Ако Човек дода петака, дозвољава да му се запали брада од вате; максималан провод! Ту су и добротворна друштва која деле пакете; а пошто они шећераши.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу као да их пропаст никад није ни окрзла ни топот потурчених коња о победници вечни
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића. Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. — Десет година сам овде, слатки братићу... Немам куд... да умрем овде...
Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији. На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.
на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен И мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави. ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43. Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде
Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Нико је не зна нити познаје. Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Задрхта му пуначка, глатко обријана брада, усне му постадоше црно-зелене, руке му се затресоше, новине му испадоше из руку. — Шта је ово!?
Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада. Нико га не виде да се смеје, вазда је озбиљан, управо строг. Није волео мислити о стварима, које су далеко од њега.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним. Б'јеле власе низ плећи просуо, б'јела брада вије до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско трупје, скаче старац
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у свјетилу, тако да им се призре као с неба послани какав светитељ.
Ако удари Вранцуз с бока, погибосмо!...’ Он ми се насмија. Његова сребрна брада заигра и у лицу сину... Не бој се, Пејо, каже. Добро је, добро, а биће добро... Е, баш овако, три пут ту ријеч рече.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма? (Јагода) 195 — Отац у колијевци, а син у сватовима?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли.
62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75.
” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите колико ваља моја брада?” Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева
” Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева брада ваља колико три кише љетне.” | Цар се зачуди па рече: „Ђевојка је најбоље погодила.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож. Пободох се уз последњу реку.
Полазим, а мени, дугоњи, корак је кратак. Брзо се шири цвокот леда. Спорије корачам; нисам знао даје брада тако тешка, и нисам знао да се све толико плаши ножа. Дрхтавица је све гласнија.
Касније се пита: Зашто ми је рука мокра? Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је.
— Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога.
Таман ветар баци на прозор шаку семења. Семења мокрог, без клица. Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави.
с једном једином ливадом, ОН има најлепши глас у овој јутарњој кукњави птица, он је злочинац, убица, лажов, лажовчина, брада му је бела од лажи, јер је сам себе слагао, и сада себе лаже, али неће да мисли о томе кад су пред њим жуте гомилице
Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи. Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу. Унук ми се родио!
Срамота је да тако дрљави и попишаних брада висите на пијаци. Смејаће вам се чаршија. Само луди умиру на вешалима. Ниједан други живи створ. Ни жене не вешају!
Седи уз кревет, испод њених ногу. Подбрадак наслонио на орахову даску, на којој је изрезбарено лишће. Брада виси низ даску преко лишћа, као да је закуцана. Откако се разболела, по читаву ноћ он тако седи и гледа у њу.
Цело тело му је у сенци, само му бела брада и рашчупана коса тихо горе, и црне се очи као два стара, црвоточна лешника.
година, први пут у женским недрима; сва друга нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се
Зашто? Двадесет и пет година, тридесет година, зашто све? Клону насред ћелије. То је сада само једна необично светла брада и исто тако бела коса у нереду. Беле се и новине на поцрнелом цигланом поду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На прозору се појављује Никола Пашић, који се ни после толико година уопште није променио: дуга седа брада, расејан поглед, загонетан израз.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бр. Радичевић XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме; Седа му је пала брада По кафтану зеленоме. Негда, негда, ове очи Жеравке су живе биле Сад у снегу од обрва Жеравке су угасиле.
Нико је не зна, нити познаје. К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његова бујна проседа коса рашчешљана је дуж темена на лево и на десно. Брада му се спушта само до половине образа, његове чупаве обрве још су црне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али један стари господин, сув, сед, са шиљастом брадицом, одговори врло брзо док му је брада подрхтавала: — Како, брате, молим те, како тачка? Нема овде командовања. Шта сам рекао, господо?
оштрим погледом који мало више задржа на мени, свакако изненађен што ме ту види, па се обрати чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у
Али нико није приметио зашто се стропоштао Петроније Свилар и само је брада иследникова наједанпут задрхтала, па је, избезумљен у изневереном очекивању, бесно поскочио са стола. — Хуљо лажљива!
међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у стиду и грозници и брада му раскрвављена дрхтала. А после су се чули само уздржани уздаси и опет су људи нокте држали на зубима.
и братски моли Илију Васића, и као свога земљака и Шапчанина, да се освести и да буде хладнији (и тада му се тек брада Икетина, пуштена се није могла обривати, јер бривач у оној брзини беше заборављен — учини страшна), да буде, дакле,
вратанца наших кола била су широм отворена, а кроз отвор њихов јурила је зима и провиривала, сва бела од иња, брада нашег старца, који се смешио. Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ИВАНА ГАЛЕБА (ИГРЕ ПРОЉЕЋА И СМРТИ) Ксенији И Прелазим дланом по лицу, и констатирам: брада ми је прилично понарасла. Рачунам: посљедњи пут био је код мене бријач у уторак.
Никад касније нисам видио одједном на окупу толико маркантних профила, толико набраних чела, и љепше његованих брада. Диван материјал за читав низ ленбаховских портрета!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
и русе док није стигô на једну велику планину, а на тој планини један велики косати, брадати дида, а том диди и коса и брада пуна свитли капљица. Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди.
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите, колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева
Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне. Цар се зачуди, па рече: — Ђевојка је најбоље погодила.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његова густа, снежно бела коса и дуга брада, његова сјајна интелигенција која је зрачила са сваког дела његовог дивног лица, подсећала је на Мојсија онако како га
Краков, Станислав - КРИЛА
Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила. Жена је осетила додире мушкарца и покренула се куковима. По двориштима се певци распевали.
Тамо је све било мирно. Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали. У логору чете рушиле су грањем скривене шаторе, и чупали кочиће.
— Није могуће, није могуће, одбија упорно мајор, али му брада дрхти, јер он ни часа не сумња у оно. — Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега.
Мирни студент, коме су навукли официрску блузу, склањао је своје уплашене очи. Око лица му се сплела дуга плава брада. На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Услужни руски официри убрзо »ресторирају« доктора, ордени се опет прикаче на надлежно место, мундир се испраши, брада доведе у поредак и г. доктор опет појаха коња, али сад га више није заигравао, нити се ћушкао да буде први до ђенерала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева.
Њој су [наши] обичаји (има злих навада!) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста.
Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног. Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А само, вели, дами није браде, ја би' ишô, ама не мерем с брадом. Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку жетве »Божја брада« (СЕЗ, 17, 17); при свршетку вршаја стожер (іб., 18).
са те вечере после је лек за ране (СЕЗ, 40, 81). Пред крај бербе, од последњег чокота г. прави се »Богу брада« (СЕЗ, 17, 17; 212). Празник г. је Преображење.
слама простире се по кући (ужичко, ЖСС, 161). У Лукову само се од з. плете »Богу брада« (СЕЗ, 17, 211). Кад се за врбу »венчава« грозница, даје јој се зоб (ЖСС, 279). З.
Маннхардт, WФК, л, 204 идд, и паѕѕім) оставља се при свршетку жетве од последње п. »Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља (СЕЗ,
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у Лесковачкој Морави при окопавању к.
»божја брада«, и семе из ње или се помеша са семеном које ће се посејати (в. нпр. СЕЗ, 83, 163) или се она цела заоре у бразду
Сем тога, на крају жетве, прави се и »божја брада«. Између осталог што се том приликом чини (или се чинило) у неким нашим крајевима (и што подсећа на обичаје око
Ћипико, Иво - Пауци
Уто изнебуха диже се отац Дионисије. Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ; његова прогрушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.
Коза се наднијела над простор и надвирује се. Брада јој подрхтава како миче њоме. Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно
Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа доле у вратимљску долину. Подбуо је и блед, брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице
била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава. Макарије Та жена претерује. Дошла је код мене, усплахирена и испуњена немиром.
Била је ту једна мрка мрља из које су се помаљали час нос, час очи, час чело, час брада, час уста са крњецима зуба, али целине није било.
Све се на њему смеје, и затегнуто чело без бора, и два реда светлуцавих зуба, и брада, и уши, и образи, и груди. Онда почињем и ја, мада нисам чуо шта је тај шашави копилан испричао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот, преко којега се спустила скоро исто толико дугачка бела брада, дочекао ме је као свога давнашњега познаника. Тако смо, без увода и објашњавања, могли прећи на саму ствар.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мали Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема, рамена му скресана као да је риба требао бити.
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица.
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица. Ту необичну главу кварила је коса, коса Павлове мајке, бледоцрвенкаста и очајно слаба коса.
— Шта, срамотити! Ако није Шваба, теби је срамота! Јеврејима удешаваш! Свираћеш што ти одбор каже! — Павлу заигра брада. — Нећу — одговорио је кратко али уљудно.
Његово чело, образи, и црна густа брада, то је био читав пеизаж. Имао је стручног знања далеко више но што је морао да има.
не требају скоро никакве књиге; претстављали, с љубављу и несташлуком, како кроз оно прозорче вири само осмејак и брада Господинова. Скоро цео разред, сем Јане, лепо је цртао, јер је учитељ просто чуда изводио с неколико линија. „Зец!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
бркове држе, зашто не би он као философ то исто право имао, особито што од стотину младића деведесет и девет мисле да брада и памет равномерно расту. — У руци је имао штап подобан мотовилу, КОЈИ му место штаке служаше.
И будући да су му јабучице на образу од натуре уздигнуте биле, а из тог узрока уста раширена и брада скупљена, то је наравно следство да су његове по себи малене очи издавале као две одушке на огромној главе његове
Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Паћеничко лице његово окруживали су црна брада и бркови. Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — гледа дечак у жбун и не миче се, кад се, наједном, раскрили жбун, а из њега изађе старац у белом, седа му брада до појаса, пита: — Куда си се упутио, момче? Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води.
А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла. — Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету!
— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица! Будала будаласта!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не бијаше силан Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу
тобџије, нека топе пуне и напуне, нек напуне тридесет топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе баљемезе, чува топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи није: у влашкијех седам краљевина, у
Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од
сваки је кључаница златна; а још имаш великога вранца, узда му је како змија љута, грива му је кâ јелену брада?
се здесна налијево, па погледај оног ихтијара штоно сједи, као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је главом старац Мустаф’-ага, оно ти је суђен ђувегија“.
у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост оштроумна и шмишљена.