Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет: жена с брадавицом ко исисан црв доји врану млеком црним као крв; а жохаре људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не поједу њих;
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини длана је почела да мигољи њена велика мекана дојка са пупећом брадавицом. Њене руке су се покренуле, клизале су по мени час овлаш, час грчевито, некад као додир маслачка, некад до бола.