Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чивути турски и пољски срде се на немачке Чивуте и држе их за јеретике што ови свуд наоколо подбријавају браде. Што слепо не чини сујевјерије?
Одговара: „Давнашњи је обичај, зато је морам носити: ја себе чувствујем да бих без браде могао бити епископ како год и с њом, но сад за њен атар ја не оставих моју епархију.
Света, велим и доказаћу: пророци, Христос и апостоли сви су браде носили. Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?” Та не сме, господине, помагај!
” Та не сме, господине, помагај! Али Ана и Ка|јафа, и Ирод и Јуда, и они су браде имали, пак зато нису ни длаке бољи били. Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад?
Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде
Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи, сљедователно нити чесности ни
наричући је лукаву вероломницу толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто сишао у бунар пре него би добро знао како ћеш изићи.
„'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови заједно и браде. Стане их дрека, тресу главом, скачу: „Јаој и помагај, што ће нама браде!” вичу.
Стане их дрека, тресу главом, скачу: „Јаој и помагај, што ће нама браде!” вичу. Но све залуду, мораду и до данашњи дан браде носити, ил' им се хоће ил' неће.
” вичу. Но све залуду, мораду и до данашњи дан браде носити, ил' им се хоће ил' неће. Наравоученије „Ала, мој човече," — вели гдикоја жена мужу своме — „да су ми онаке
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
а камоли јунаку! Ако смо ово пред Косово пили, како смо могли - добро смо и прошли! Боље да су нам браде осмудили но с овим што нам рекоше: добродошли! Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали!
Над баром што нам се попела до браде, од девет небеса, осам се смрачило, а девето се дими. Све изнад њих се запалило!
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја сам одма затим и протом постао. Шта је стало било владики што нисам јошт ни браде ни бркова имао; он је желио учинити кнезу хатер, а ваљда му је и новаца требало!
и повише од 200 Турака, како сам казао, са миздрацима и мало у кога нема беле браде. Нађоше мени мачванске кочије. Ја се возим, а Турци једнако окружили око кочија. Дођемо у Црну Бару.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Опрости и благослови... Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну. Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку. Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.« А Шаца као опет наставља: »Јуло!
Како ће се радовати и блажена бити тога дана кад поп-Спиру обрију, па му не буде остало на лицу ни тол’ко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа Сиду. Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Неке, кад га виде онако кошчатог, крупног, никад не ошишаног ни обријаног да се једва видео из косе и браде а свог ознојеног и рањавог од прошења и вучења тих својих пуних торба, даривају га и питају показивајући на његове
За чудо како је био питом. Увек насмејан, пун беле браде, бос, само у чакширама, без појаса и у пртеној кошуљи из чијих широких рукава вириле су његове дугачке, космате али
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака. Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични.
Африка
дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац.
То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да описати, и блештавих насмејаних зуба. Прометеј.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео. Игра се састојала у отимању лопте, испод браде, али не са употребом руку. Него као у неком коњском загрљају. Груди у груди, прислоњено. Мушко и женско!
Филипович је био, иначе, добар официр, наклоњен гојењу, обријан на темену, беле браде, иако је био тек превалио педесету. Имао је врат као у бика, али лице малог детета.
Теодосије - ЖИТИЈА
свршавала, отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је све. — Шта си радио на крову, ако ниси хтео да се убијеш? — отац ме покри ћебетом до браде, и седе поред мене на кауч. — Реци бар мени! Бар мене немој да лажеш!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гурајући главу у ведро, умивајући се пред својом колибом, Исакович помодре од горчине и беса. Док му је са браде вода капала на голе груди, осети како му срце узнемирено туче.
су пристизали Земуну, он је лежао у колима сатрвен ноћном вожњом, избледео, оматорио, као неки стари јарац, уздрхтале браде. Звезде које су гаснуле, није више гледао, као ни светлост што је у висинама трептала.
И војници су знали да је то последњи преглед и журили су, разбарушени, неопрани, зарасли у браде, брке, перчине. Било их је који су ћопали на једну ногу, било их је гологлавих, па и босих.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
мајка успављује дете, ваља се да узме мало воде у уста, па да том водом, коју сипа у своју леву шаку, умије дете (од браде ка челу) и да изговори следећу басму: „Лева рука крста нема, моје дете (по имену) урока нема.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Осетио је на лицу оштрину његове браде. — И тако, не познајеш више Жику? — викну. — Пофранцузио се, је ли? А кад си ми крао сланину из пакета у дому »14.
Мајка се одрекла половине свога ручка у њену корист: »Мораш бити снажна вечерас!« казала је. »Пази на држање браде! Не гледај у њих све одједном, већ изабери једно лице и смеши се само њему...
Матавуљ, Симо - УСКОК
човјек средовјечан, ни по чему не различан од осталих Црногораца, јер у оно вријеме њихови попови не ношаху ни браде. Он бјеше признат као човјек који „умије ходит“, а то је, да умије штедјети снагу и на вријеме се одмарати.
— „Милобруковић Иво“, како га најобичније зваху Црногорци — жилав човјек од четрдесет и њеколико година, обријане браде, црнијех, танких бркова, имађаше капу као владика, а иначе бјеше у црногорској ношњи, и канда бјеше гладун, јер је
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући. НАНЧИКА: Али гдиком баш лепо стоји брада.
Милићевић, Вук - Беспуће
протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионараца, запуштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сате читају новине и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Завргô се страотним: јегоже, Завргô се да ме одадере, Ао мили што ћу ли ти Боже, Така врата, таке јегожине, Таке браде, така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче,
3оро бела — ма гле турског јада! Сунце грану — ох јад тек је сада. Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рајски живот за нас: нико те не смије тући, гледаш необична путника како из браде говори, каве се пеку, па је згодација за крађу шећера, а и школа се може забушити, не долазе сваки дан брадати људи и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
Идући тако, падне једном на конак близу једне пештаре у којој је становао неки пустињик сав стар и бијеле браде. Кад би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се брзо поврати и помисли: „Ко је да
ПЕПЕЉУГА Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах
Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде! — То изговори и пресели на онај свијет. Син узе оно сто дуката и намисли ићи управо у Стамбол, па се препоручи алаху
јер ти имаш цр-црвену браду, а мој рахметли бабо рекао ми је на смрти да се чувам добро црвене браде. — Ништа зато, казуј ми само своју муку, и алах ми је свједок да ћу ти помоћи.
Ти знаш да се нико моме суду не отимље. Јеси ли од овога младића примио сто дуката. — Валај, нијесам, пророкове ми браде. — Добро — рећи ће старац. — А како ти је име жени? — Белила. — Добро, онда пиши жени што ти ја кажем.
Опет спахија рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно. СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду. СТАНИЈА: Како погледам, таки се гадим. НЕША: Видиш, Велимире, право мајка и говори.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Корача са неким веома мршавим младићем паперјасте браде, једним од оних прилично конфекцијских момака из Кнез Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су,
И онда заврше једнога дана факултете, жене им подшишају косицу и обрију оно паперје од браде, а затим их сачекују иза кривине кредити. Јесте, кредити!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!) - Као зрела махуна када сухо запуцка, тако знаке крстове, роморећи стишано, чељад круни низа се.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ноћу се среташ са чудом другим, као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца.
Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам Лакат-Браде. У горском кланцу, кроз гротло тијесно, вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму
“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак:
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И они се зачудише необичну изгледу његову. Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа,
поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде. Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!
Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу. — Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић...
И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично... Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздух... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздух ... — Стојане!... Стојане!..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Носимо оклопе и круне од картона, браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Осврне се и виде једног старца беле браде. Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Господин шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан, са подваљком испод округле браде, кад ме виде, умало од чуда не паде у несвест. — Одакле си, побогу, човече?!...
Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи.
Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег. Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе.
Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег. Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин. Сав прљав, прашињав, брише се некаквом марамицом и прилази ми слободно, онако, како обично улазе људи у
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. — Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?! Ко си ти! — Је л’ ја?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И што ми је до њиове свађе — а воли бих да надјача мањи; а ти, ага, браде ти свечеве? СКЕНДЕР-АГА А ја воли да надјача виши. Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким
Татина Софкице! И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.
Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва. Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли
све и љубећи | у руку, Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу. Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух.
се од ћелије отворише те уђе крупан, средовјечан човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод црне капе, падаху му на плећи. То је Иво, ђакон владичин.
„Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га. Нечесов носоња, здепан, црвене браде до паса, бјеше тај архимандрит Вучетић. Он ружно погледа клисара.
Он ружно погледа клисара. Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише? (Кремен и огњило) 69 — Два се ђеда кроз плотове за бијеле браде вуку? (Гребени за гребенање вуне) 70 — Две се владике вуку за кике?
се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до браде, те је дарују новцима, и од овога свега они послије готове вечеру и часте се.
— Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и божјег џенета а небеског сифата! Сад сви једногрлице завичу: — Истина је, честити везиру!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати.
од сваке врсте људи, црнијех, црљенијех и жутијех, у различите хаљине обучени, а пред њима један старац бијеле косе и браде као овца, на двије дворогасте шљаке, који му рече: „Који си ти?
И Бог с нама! 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. Био некакав богоугодни калуђер, бијеле браде и главе, који се вазда Богу мољаше. Путујући једном нотњо нанесе га пут покрај једне цркве ђе се Хришћани копају.
32. ПЕПЕЉУГА. Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: „Ђевојке!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Антоније Велики (називљем га „Велики”, јер је и дужи и дебљи од свију био, и браде | више је имао он сам него десеторица других): „Да т’ кажем, оче игумне, ја ћу тога малога узети, а Максиму ћу дати
Видио си га како је млад | и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивијег вилајета дошли.
Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу
Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи? Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело,
свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а
Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан. — Ко је овај јарчић? — запита Бакоња Дундака. — То је ликар.
Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да. види: једна према другој клате се две браде. И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и
уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али закратко: осмех шмугну у густиш браде и бркова. Да ли је само то? Строго се загледа у брата.
Онда је легла, опружила се, вода јој дошла до браде: тешко и гласно је дисала загледана у ниску пепељастих мехурића поређаних на површини воде уз ивицу корита.
Само се мало промешкољи на мајској ливади, а зна да човек није ни мрав у ногавици ни буба што зазврнда у жбуну његове браде па падне на земљу, тешка као жаба.
ово бих ти још ноћас усадио у главу, па да се не умиљаваш око њих, не трчиш им у наручја и не милујеш образима њихове браде. Твоја мати јауче и крвари ноћас, а ти ћеш, можда, бити несрећа, неправда и мржња на земљи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Да није он то говорио?« не верујући самој себи, девојчица навуче прекривач до браде, а врабац прекорно прошапута да нема времена за играње.
Попа, Васко - КОРА
се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из беле браде зида Усправила се насред трга У свој својој лепоти Змијском својом игром Вихоре занела Али јој плећати ваздух Руке не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Номофилакс беше, као што то захтеваше његов високи положај, стасит човек, бујне косе и браде, одевен у дугу свечану одећу.
његова спољашност је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.
Тодорово лице је обријано, без браде и бркова, а око стиснутих усана лебди лаки осмејак. Прави „бидермајер“! Хајде да се и ја уживим у његово доба и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чичица је говорио јетко, ватрено и оно дрхтање видљиво се преносило са браде на главу, па на руке и цело тело. Он је још нешто хтео да каже кад Никола дрекну: — Тачка, клеветниче!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
књиге, подлијегао сам чудној оптичкој опсјени: крајем ока, попут неке моуцхе воланте, замјећивао сам голог Лакат браде — педаљ мужа, с припасаним пријапичним фалусом из античких игара гдје се шета кроз странице својих књига, онако као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!
ПЕПЕЉУГА Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах
То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно. Једног дана дођох у кахву и ту нађох старца бијеле браде до појаса.
ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ У покојног Јефтана Мрава, трговца из Мостара, пазаривао више пута један ћосо понешто робе, али
— Богме, не знам. Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На ћоси жуте браде и Тома га знаде.“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ.
Ћипико, Иво - Приповетке
се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи обрасли су му смеђом длаком све до самих избочитих јагодица.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Једино су још очи остале мојих прадедова, зелене словенске очи, и још одблесак косе и боја браде неизбријане тога јутра.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
дугачком до испод појаса, незапученом гуњу, у црпим чакширама са високим закаљаним чизмама, под црним ћулавом, ретке браде и дугих танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога
Петровић, Растко - АФРИКА
дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац.
То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да описати, и блештавих насмејаних зуба. Прометеј.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише.
Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци! (Турци се уклањају у знак поштовања и гладе браде. Једни говоре: „Ожђелдум!...“ Други: „Чок селам!...“ Трећи: „Селам алећ!...“) ХАСАН: Добро ти бог дао!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту сретнемо команданта данашње борбе, пуковника Михаладзе (?); црномањаст старчић, избријане браде и неугледне спољашњости, поздрави начелника штаба Комарова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ове људе из јуришних чета замишљао сам као нека чудовишта, обрасла у браде. А наредник, међутим, има нежно, потпуно избријано лице, и косу зачешљану „а л'ембуѕqуé“.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А само, вели, дами није браде, ја би' ишô, ама не мерем с брадом. Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа.
Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу). Нема браде, лице му је обријано. Остали су мали бркови, тек овлаш усукани нагоре. На средини браде је јамица.
Нема браде, лице му је обријано. Остали су мали бркови, тек овлаш усукани нагоре. На средини браде је јамица. Јагодице су широке, очи крупне, чело високо. Ариљски Христос такође је леп, али је буцмаст и женолик.
Ариљски Христос такође је леп, али је буцмаст и женолик. Да није онога орловског носа, браде и бркова, личио би на девојку.
Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства. Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме.
Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију. Андрија још нема браде ни бркова нити иједан подвиг о коме би гуслари појали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та слика претставља Тодора као отменог господина бидермајерског доба, обријане браде и бркова, одевеног претечом садањег фрака, белим свиленим прслуком, из чијег исечка кипте нежне чипке као продужење
У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена само у белу покајничку кошуљу.
Кепен, иако осамдесетогодишњак, беше још увек стасит човек. Висока чела, беле косе и браде, са старински уоквиреним наочарима изгледао је као прототип немачког професора.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у говору, многобројне врло кратке речи, доносе собом слабо размицање усана, приљубљене усне, и услед тога крутоћу браде. Покојни Јова граничар говорио је народски: да опора воћка веже човеку уста.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
хартије из очеве канцеларије, ћилими и јастуци из куће, даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда сукње, стари капути, курјуци од косе и сви други предмети које мали одметници поберу и донесу из својих кућа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода,
Жељно се чекало да сликар повуче прве линије Царичиног лика. Али, само што сликар повуче линију царичине браде један дечачић викну: — Зевалица на зиду! Сликар у први мах не чу дечаков узвик.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше буздоханом шестопером, тере војску побијаше, и нитко мур супрот
“ Али наста Свилојевић цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљевићу витез Марко“.
Па да видиш, мој брате Мујага! Што је младо Влашче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, он не има браде ни бркова, а левши је од сваке ђевојке. Па да видиш, мој брате Мујага!
Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино копиле, а на име од Сења
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо! Од тебе сефте, а од бога берикèт“.