Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Нек' де сад чујемо дисидемонскаго владику, који већу част памети у бради држи, како он резонира: „Брада је чесна и света вешт која чини човека још толико чесним и преподобним.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа. А сав у бради, коси; са голим рукама из одрпане кошуље и голим коленима из старих чакшира које се једва држе на њему.
Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић, у поабаном војничком шињелу, блед, изнурен и обрастао у густој бради, црној и замршеној, корачао је буновно и малаксало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Правећи, палцем, крстиће, на челу, на носу, на бради. Вели: „Ми, шизматици, гладни, па метанишемо од глади, а они, Шокци, убогци, па их сврби брада од глади!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он одаше брзо крај ћелија, Ваљда ручак да му боље прија, Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао брате, да големи мука!
Тур' му с главе капетину, Да не има врашке роге? Ама народ веран, јао, Седој бради веровао. 12. Седа брадо, што засија Ка купина она света, Ма из тебе реч Божија Не заори, веруј, клета!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Познао сам добродушно, мило старчево лице упркос дугој бради и светачкој потковици коју му је додао сликар. Пјесник Буро спопаде хартију из мојих руку и задивљено потврди: —
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Много леп рад. А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету. у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал: ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
Ту види и старца са оном буквом о бради, па око дјевојака све поскакује с ноге на ногу. Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му
Ага се поглади по бради, па рече: — Валај, ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никада слушати. Након неколико доба опет
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се и не опажају на први поглед.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор! Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.) У пустим улицама, после тога, Нигде се не чује Људска нога.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме. У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине.
У мраку дуго слуша своје дисање и једну једину мисао. Био је јачи од других. десна рука у бради а лева међу коленима. Мрак и дисање згрчени у углу празне ћелије.
Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио. Може бити само да ми на бради завидиш. Човек није ни мрав ни птица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин. Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама, меснатом носу и упалим очима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Приметио сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по челу. Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим.
све у разговору и у успомени на покојну другарицу, спремио се Митар за пут, и увече, онако тужан, у црнини, и у бради обрастао, са куфером у руци стиже на станицу.
Како ли, Боже, изгледа сад то дете као борац? Озбиљан, груб, обрастао у бради, намучен, права јуначина, човек. Таквог да га видим, загрлим и одмах да умрем...
Ено је и стара што је увек сумњала... А утом, један озбиљан, груб, обрастао у бради, војник, јуначина, један човек издвоји се. То је Петар... И бесан, безуман загрљај и пољупци...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал’ ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
Ту види и старца са оном буквом о бради, па око дјевојака све поскакује с ноге на ногу. Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му
Ага се поглади по бради, па рече: — Валај, ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никада слушати. Наком неколико доба опет
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Иза деснога врха Демир-Капије, на једном брдашцу, сеђаше на овнујској кожи стравичан атаман. Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које сјајаху два крупна зелена ока.
Краков, Станислав - КРИЛА
Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка.
Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Обојица ћуте. Старији окрену своје лице на лево. Оно је подбуло, очи водњикаве; проређена коса на глави и бради је плава, но проседела, крајеви бркова отомбољени дубоко на доле, нос му је унакажен.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Циче од смеја. Шваби завезана рука салашарским шареним пешкиром; на бради му велики фластер; кошуља пукла на леђима; панталоне се извукле из чизама, и на једној се ногавици откинула сва
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену