Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто? Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом.
Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.
Лифландски сељани, ако су и луторани, из обичаја носе браду. Ако га упиташ зашто, а он каже право: „Волим се напити ракије за оно што бих дао за бријање”.
Ово пролази јер има неки разлог. Али Турчин кад хоће да му се све верује што каже, зато што он носи браду, ту нам не торна конат.
Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се
има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за то што нису.
Лепо је слушати мојега доброга пријатеља софополитскога епископа, кад га ко запита је ли нужно епископом имати браду?
(ухвати се за браду) оволико реди проучио. Злато кад стоји задуго закопато, оно се мора претворити или у угљевље или у шљунке, ал' оно је
Зашто сиромах расколник остаје док је год жив расколник, и зашто све мисли да несоздани и непостижими бог носи браду и мустаће баш као и он? Низашто друго него што је из детињства расколник, и онда му је тако казато.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Жена ти месила прашину, кишино тесто! Бежали од тебе твоја коса, твоје месо! Залуд браду изнад потопа дизао! Колико ти мукама треба, толико дисао! з. На свим ти путевима оклопници осванули!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички, сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” То му исказа Хаџи-Сали-бег из Сребрнице, а паши се насмејаше образи, поглади велику белу браду и рече: „Иншала, иншала, даси-јапарум!
Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била млада). Текелија: „Молим, тко сте и одакле?” — „Ја сам Србин из Србије”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако!
Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине. Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар!
Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду... Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.
Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило. Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, итд...
Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде. Обојица заћуташе. Турчин стаде ходати преко собе. Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли. Најзад рече: — Сад, нијеси га убио, нијеси!...
– Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!... Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка. Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему говори.
Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред његовим курјачким очима, и да ће бити згажен под ногом која је као нога у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Калфа Видак ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и испружи браду као да му је ђем у устима.
магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и бркове, и коњу о длаку. — То је оно што ја кажем: ако нису мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе.
Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета. Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ. Сви поустајаше.
Она је дохвати објеручке и обли сузама. Осмијех заигра на попову лицу. Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: — Служи овоме!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мантија само што им не прсне испод назува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.
Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен. Да је ћосави патер Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св.
— Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали.
Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду. »Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право.
Коштајте га само! Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду, па га гледа блажено и не трепће. — А, шта ја кажем?! Шта велите на то? — Изредно — вели г.
Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се, смирити док поп-Спири не скине и браду и бркове, да изгледа к’о шокачки плебанош!!
— сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду. Ако му је во времја оно онај његов дéка мог’о добити онда немешаг од Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом
Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц... — Каква екселенција!.. Какав владика!
»И бркове и браду,« чуло се још из авлије, »све, све обријај, све скини шалашару једном паорском, све, све! Нек’ иде свет на њега к’о на
И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: »И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!
госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду? Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!
Видиш ти, молим те, само њега! ’Оће он екселенцију да превари! Умал’ му нису слиндарили ону браду. — А шта је с тобом? — Са мном? Ништа! Врло добро! Екселенција ме извинила. Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зивкају, шале се, дајући му дуван и мешајући барут да би после кад у цигари букне барут и опржи му лице, браду, он од тога преплашен, сасвим побеснео, крештећи сумануто да се цела чаршија узбуни, почео да их јури, гађа каменицама
Африка
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не
Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао. Онако матори, тетурали су се по трпезарији, а личили на медведа и метлу.
Има, каже, крупне, црне, очи, као већина наших сународника, а лепу, белу руку, којом, сваки час, глади браду, која је проседа и свилена. Таква је рука ретка у наших сународника, чиста, глатка, топла.
Њега није погодио, при тој гурњави у помрчини, али му је изгорео целу десну страну лица, зулуфе и браду. Целог су живота, после, у Ракишича били образи црни, смежурани, модри.
Ђурђе је био сео и чекао на свој ред. Перикмахер је радио мирно, а брзо, свој посао. Павлу је био дигао браду и главу, као да ће да гледа неког у облаку.
То је био повисок човек, жут и рошав у лицу, са великим, сивим очима и дугим црним брцима, који су му висили низ браду. Кад би нешто рекао и завршио реченицу, имао је обичај да сиса зубе, чујно, као да се опекао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Познато је било ово правило. „Ко је старији, старији је, а опет цареви смо сви.“ Узели су разбријавати браду „по војнички“, по угледу на цара.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Таква једна четрнаестогодишња балавица није за нешто боље! - рекох себи и скупих колена под браду. Штоф панталона био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму, моју праву
Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш? - једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица. За тренутак видех јаку црвену светлост, а онда сам већ био на њему.
Црњански, Милош - Сеобе 1
деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе, жуте очи, пљоснат, танки нос, а најмање његове пожутеле зубе, увек лепљиве од
Изненада, са мржњом, мада је био мрак, виде крај себе, на постељи, и руке и зубе свога девера, и његову ретку браду, чу његов смех и обухвати рукама уплашеним његов танак врат.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру браду. Све те куће које су израњале из измаглице.
она — све мамино на свету, пролази грациозно преко простора за игру, а онда елегантан окрет, добро је, овај пут држи браду горе, сада је пред столовима, то је онај тренутак када им се треба забити у троми мозак, у срце, у очи — тренутак
—Баш вам хвала... — рече тек да нешто каже, увукавши дубље браду у виндјакну. Провела је читаву ноћ у спаваћим колима не склопивши ока и цео дан у граду где никог није познавала.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Наликоваше доста на брата Сава, само што му образи бјеху протегљастији и утонули и што је имао дугачку просиједу браду. Израз му бјеше сјетан, готово жалостан.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући. НАНЧИКА: Али гдиком баш лепо стоји брада.
Милићевић, Вук - Беспуће
засијеца у образ — сушта противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен, често необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.
провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.
’Оћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.« — »Кад се тако накупило мало повише« вели ми Каја, »а ја променим у наполеон.
Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и
« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.
“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10. Жена није — браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио збори: „За вама
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Дрвењак злобни, шта ли је само измислио, пси му браду лизали. А Маријана расте и џилита се, мажена од читаве куће, нарочито од моје стрине Саве.
Зузукао је нешто себи у браду, одсутно кружио погледом по друштву и најзад се латио свог цртаћег блока и почео нешто да чрчка и маже.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Мислиш од Хасанаге? Не знаш ти његовог бога. Његов бог има његову браду, његов трбух, његове жуљеве... Ми смо и у Алаху многобошци. Колико ага и бегова, толико богова.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком.
Она беше села, згурила се, наслонила браду на скупљена колена и гледала је сањивим погледом у топлу, тамну ноћ. По пољу, свуда око ње, виђаху се људи, како по
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— вели Марко. — Боме хоће! — Боме неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави
Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.
Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде уцијепљена у букви.
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите колико ваља моја брада?
Тако је у ћитапу, а ти тражи свједоке. Јадни путник подиже главу и угледа у кадије црвену браду. Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали. Плачући оде из града да легне пред капију те да умре од глади.
Ступивши преко прага престрави се, јер опази у хоџе црвенкасту браду. Хтједе узмаћи, но га старац заустави: — Стани, момче, куд бјежиш из моје куће?
Сиромах путник одговори: — Пусти ме, свети човјече, ти ми не можеш помоћи, јер... јер ти имаш цр-црвену браду, а мој рахметли бабо рекао ми је на смрти да се чувам добро црвене браде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР (смеши се): Е Мајко, не срдим се ја ништа. Таква је Моја нарав, опрости. СТАНИЈА: Ама што пусти ту браду, кумим те Богом, ниси Чивутин! Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи.
СТАНИЈА: И овце, и овде; ако није било, биће. Црни Срби, кад све попримаше, примиће и то. Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду?
Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду?
ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивути и Турци; и куку мајци, сад дочека, да моје дете видим!
СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивути и Турци; и куку мајци, сад дочека, да моје дете видим! ВЕЛИМИР (опет треје чело дишући): Ја!
Гледаш момче, пустио браду, неће да поштује старијега, што ти говори, то ги говори да се подсмева. Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да
Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно. СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду. СТАНИЈА: Како погледам, таки се гадим. НЕША: Видиш, Велимире, право мајка и говори. Зашто је не скидаш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Колико имате година? — упита. — Осамнаест. — Да да ... промрмља нешто себи у браду, записујући. А као стојите са сексом? — С чим? — Са сексом! — понови он. — Углавном, апстинирам...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Држи се лана, плаветна слико!) Душевно млеко, с кљуком у паду, упија нагон фотосинтезе. Гужва, и смуди, неправди браду трубачки септет с Огњене језгре. Бронзано брује - постају звона јаросне трубе са Јерихона.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За то време приђе нам један старац, обрастао у браду и погурен, као да је уклет. — Помаже бог! — и старац се заустави да предахне. — Откуд ти, стари, овде?
Под самим гребеном угледасмо мртво тело једнога пешака. Лежао је полеђушке, лице му је обрасло у проседу браду, а очи отворене и стакласто сјајне, као у пуњене птице. Обиђосмо мртво тело, осећајући потајну језу, и пожурисмо...
Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак. Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду. А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали... Али је прошло све...
«... И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам«, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду. — Говоре ли што за капетана, да неће и њега ?... — Кажу, биће премештен. Добар је човек...
до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.
И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду... XX Влајко учеста са посетама. Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав
Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. — Море, ти си писмен?! — Ама нијесам, господине. — Ама да ти мене не лажеш, море?
Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. — Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!
— пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. — Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.
— вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба
То рече Сретен и оде у своју собу. Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.
Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду. Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава.
се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. — Е, доиста, нико згоднији од њега! А знаш посигурно да никад није служио у војсци? — А-ја!
јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.
и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу. Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.
Хоће да зна шта се догађа по свету. Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише. Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа
Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. — Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама, Нек буде!
Кад, усукана и танка, задрхти јова И стари Јаков у каду умочи дугу браду, — Сунце, за ручак, поједе цреп с највећег крова У граду.
скитача, хајдучину Који запржи чорбу Турчину, Па на север збриса, једне зиме Где промени бркове и презиме, Браду обрија, да се Власи не сете Године 1760те.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за свакога, па и за најокорелијег
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен. — Ја ага, ти ага: ко ће коња водати? — Један коноп планину не окружи.
“ а он, ухвативши се шаком испод носа и повукавши је преко уста доље низ браду, одговори: „Вакуп хуп!“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа!
4 Један, два три, Побили се фратри Пред црквени врати: Један другог туче И за браду вуче: Један другом виче; „Помози ми, стриче!“ — „Како ћу ти помоћи, Кад и мене туку, А за браду вуку!
“ — „Како ћу ти помоћи, Кад и мене туку, А за браду вуку!“ 5 (Кад остану два играча) Еци, пеци, пец! — Ја сам мали зец, Ти си мала препелица — Еци, пеци, пец!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он дознавши од слугу шта је и како је, метне у вече под браду сунђер, те уњ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи.
” Ђевојка одговори: „Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите колико ваља моја брада?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Базди на вињак! ГОСПАВА: Има још примера, идемо даље! Зашто неки, на пример, пушта браду? Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није? А и ти, не морам дидем далеко!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Брже ми дете на среду“, викне с громовитим гласомна Дионисија, „јер ако те шчепам, сву ћу ти браду очупати и очи ћу ти ископати! Не рађају се деца каоношто ти мислиш, ниједна веро црна!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О КАКО ДУГО Одавно нисам стриго-секо Косе и нокте, браду струго. О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели. Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико
Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се. Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша,
Касније се пита: Зашто ми је рука мокра? Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је.
Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се смеју, седе на коленима и краду крушке. Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди.
Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.
се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.
“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао. Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре.
Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело
разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.
Усне му се подругљиво скупише. — Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина.
Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник. Гледа у кочијашева леђа. Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса.
А да су ми располутили главу на путу? Одоздо, оштрим млазом хвата очеву браду. Само њене две мало укосо управљене ракље. Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а... а сви од њега да живимо. Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати. Омрзнут је у своме друштву, али га се оно боји.
Он је лежао раскречен полеђушке на бетону и топла, густа крв текла му је из уста па слазила низ браду на раздрљене, рутаве груди које су га болеле, док се по уснама била згуснула и усирила.
Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се надимале. Повремено неко тешко, болесно и неправилно дисање подрхтавало је из суседних ћелија
Он је имао дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано страдалачким борама. Он је био један од нашег тврдог, племенитог тла.
Глава беше урасла у браду, бркови сакрили усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше
га на једвите јаде умирују те воде ознојеног Срећка тамо иза кулиса, и Мика, који се стресе од страха, мора да скине и браду и чалму и све редом мора да скида, да се добро увери Срећко како је оно заиста варанција и представа, и да је све оно
Боја и је л’ здраво и задовољно. — Добро је, — каже Икета — лепо изгледа, хвала Богу, него браду пустио чак довде — и показује руком на груди.
Али то страшно љути нају што да Боја пусти толико браду и чудом да се прави, па га брзо шаље натраг да му каже да се сместа обрије.
Он је имао дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано страдалачким борама, он је био један од нашег тврдог, племенитог тла.
А св. Петар тресући се сав од овог страшног гнева Божијег, и збуњено чупкајући браду, једва изгогвори: — Разумем те, Господе. Досадили су!... И опет зби се тачно како рече Господ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би стисла неиздрживост, силазио сам с воза и настављао пут пјешице. Улазио сам у села запрашене обуће, обрастао у браду. Дјеца на лединама покрај пута прекидала су игру и зурила за мном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
„Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он, дознавши од слугу шта је и како је, метне увече под браду сунђер, те у њ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи.
— вели Марко. — Богме, хоће! — Богме, неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га
Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.
Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде уцијепљена у букви.
Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду! Онда цар заповиједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката; да огледа чини ли то дијете из лудости или од
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите, колико ваља моја брада?
Ево се врће хаџијом, запустио браду, све зулуме под ноге бацио, и за они се свијет спрема. Кад гођ би пошао у свога чипчије на конак, никад није дао да се
Одоше орачи весели к себика, а хоџа се насмије, поглади браду и рече жени: — Да не има луда, како би мудри живили? НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ Дошао некакав Француз у Стамбол и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао је и изашао без речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На броду за Делавер налазио се већи број фармера. Сваки је имао дугу браду, али нису носили бркове, јер је био такав обичај.
” - Ах, господине Пупине, ви сте се дивно променили! - ускликнула је моја газдарица, а онда је додала себи у браду: - Види ти њега! Тако нешто чујем први пут по његовом повратку, што нисам могла чути ни за читаву годину раније!
Краков, Станислав - КРИЛА
Мија је лежао одигнут на надуваном јастуку. Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у црну, чекињасту браду, и имао је изглед потпуног мртваца. Ипак није хтео да умре.
Стрељали су Казимира. Када су у дубокој јарузи запраштале пушке, студент судија чупао је ретку коврџасту браду, и очајно ридао у празној колиби: — Зашто, зашто су човека убили?
Петровић, Растко - АФРИКА
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не
Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита. Возар га заустави и сасвим га озбиљно упита: — А бога ти, оче попо, да ли би помогло
Био сам црн од пушчане гари и прашине, сав изгребан, разбарушен, доња усница прсла од жеђи а крв умазала сву браду. — Шта, јесте ли рањени? — Нисам. — Хвала богу. Али где су наши коњи?.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поручник Рајко се намршти, као да размишља. Онда обухвати шаком образе, повлачећи прстима низ браду и поче да увија длаке. — Ја мислим... четири дана и четири ноћи. — Ха-ха-ха! — насмеја се слатко Коста. — Драги мој..
Од старих војника у батерији је остало свега њих шесторица. — А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода. — Танасије извади из џепа француски бере и натуче га на главу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— О, свети мој оче, твоје памети, твоје науке од истока до запада нема! — викну Симеун И пољуби Партенију у браду. — Ту ћурчину, вели Партенија, мореш и наизврат обући. Наоблачило се, па се бојим биће кише... Мићане, поведи коње!
— Мени је свеједно. И ти си брадат — рече Симеун, па га у'вати за браду и стаде водати око котла. Вода га и чата баш кô на вјенчању: „И Брадара роди сина, Мануила...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Кô миро с главе на браду силази Арону, и кô аермонска роса на горе што силази сионске.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде. А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво.
И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и онда одсече (или, ишчупа) најлепша девојка (која мора бити у некој вези са женским божанством жита), а затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће
Ћипико, Иво - Пауци
дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манстир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова а затим збуни.
Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено. Нешто сам промрмљао у браду и устао са намером да изађем. Зауставила ме понављањем питања. Гледао сам је немо.
Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала.
Мутна светлост трепери у барицама. Наслонио сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме.
МИРОН већ обневидео од старости. У дугој изношеној мантији од простог сукна. С масном камилавком. Обрастао у браду, косу. Сав заудара на плесан, бурмут, дуван. Иза врата вири му завучен стари чибук.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он, тај Богдановић, можда и знате, као посрнуо био мало у имању, продао кућу, пустио браду, и онда, одједаред умро. Димитријевићева удовица је тад намислила да два побратима буду заједно у гробу, али се
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
љубопитне, пријатељски советујем да се не усуде никога запитати док се гођ не удаду, иначе — ја перем моје руке. Браду је, наравно, имао, јер кад наши садашњи младићи сила на браду и бркове држе, зашто не би он као философ то исто право
Браду је, наравно, имао, јер кад наши садашњи младићи сила на браду и бркове држе, зашто не би он као философ то исто право имао, особито што од стотину младића деведесет и девет мисле
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима
сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио бих чело о стару липу Нисам хтео да се петљам У послове врачева Огањ им овде нема
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па онда, сањао сам као даље, како сам ја митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и,
-Ти, стриче, и нико други!- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а
- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову
а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје суве прсте у чекињасту браду и узе да се чеше под вратом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу. Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Његова метлица изгледала је, заиста, јадно. Али, чистила је. Чистила! Дечак пркосно подиже браду, а метлица му шапну: — Не дај се! Не дај ме!
Патуљци су старчићи с брадама и шиљатим капицама. Овај нема ни капу, ни браду, очи су му модре и осмехнуте, кожа образа глатка и румена. »Не може ово бити патуљак!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
оде Светој гори славној, причести се и исповједи се, јер је многу крвцу учинио; па обуче рухо калуђерско, пусти црну браду до појаса, а на главу капу камилавку; па се баци Шарцу на рамена, оде право бијелу Костуру.
задиркиват пође, завлачит му руке у пазухе; но се хајдук није научио, па се скочи на ноге лагане, узе пашу за бијелу браду, а поче му тихо говорити: „Стани, курво, пашо са Загорја! Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!
Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић
Мисли, љубо, кога тебе драго, тј. удри кога хоћеш. Но му грлом бане запињаше, тј. затезаше (подижући му браду навише).
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову „попе“ или „дедо“, па ма колико се он на то љутио.
Појављују се и попови, застану за часак на авлијским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу да уграбе бољи део.