Лалић, Иван В. - ПИСМО
подневно ово сунце црно бива Унутрашњем оку путника певача; Док ми поглед клизи по плочи залива Са још свежом браздом промаклог тегљача. Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке. Хај, доба чежња и визија, младићи.