Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала за Турака скупштина од непозвати̓ времена, а и за Немца, када су хотели робијаше, кола, профунту и друге робије, све
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговори Душанка готово као и збуњена. — Баш добро, да не остане кућа сама... Ето, ја пошла тамо до брала... — Е? А где је он? — На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. — А зар неће доћи кући да руча? — Неће.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад љубичицу бере, тихо но из срца попева: „Љубичице ја бих тебе брала, Немам драгог, коме бих те дала. Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.
Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.” Ипак је брала и закитила се, можда ће још до јурата доћи, а засад се мора задовољити са Јефтом Ћирковићем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати! Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом звати, А свога ћу
било; Е се на ме расрдио љуто, Да је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у суботу брала, У неђељу другом повиђела, Пак се за то расрдио на ме. А Бога ми, моје другарице!
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А
лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
На њих је ноћу падала роса, и кад би их Ева јутром брала, роса би се из њих изливала, бистра и обилна као вода из препуних кристалних чаша.
А Ева би их брала, брала, задевала их у косу, плела од њих венце и њима обвијала главу и врат и бедра своја па их давала и мужу.
А Ева би их брала, брала, задевала их у косу, плела од њих венце и њима обвијала главу и врат и бедра своја па их давала и мужу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 (Шашољећи дете руком по глави): Ова гаша род родила Све трњине и глогиње, Деца брала, па покрала. 3 (Узимајући детету прсте десне руке, почињући од палца): Овај вели: „Ајде, ајде!
2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже, па на таван диже.
3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати!
“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Одољен. У народној песми пева вила седећи на камену: »Да зна женска глава Што ј̓ одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала, Уза се носила« (Вук, Пјесме, 1, 223). Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253).
Ћипико, Иво - Пауци
— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци. Иво приступи ближе и завири у њ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад стиже обали речној, он Кићу застаде веће, И с њиме Звездана ведра брала је пролетње цвеће. Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе