Петровић, Растко - ПЕСМЕ
огањ ил точи Жар своју, ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином тако Сунцем затутњаше простори, Од Њега браних стан; но, крвави су сад прозори.
огањ точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако Сунцем затутњаше простори, Од њега браних стан, но крвави су сад прозори.