Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Транѕлатіон: БРАНКА РИСТИЋ
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Душко Дугоушко је понашени Биг Вунну; тако га зову и у другим јужнословенским племенима. Словеначка списатељица Бранка Јурца понудила нам је, у Дечјој Политици од 8. јануара 1987, причу Зечиђ Дугоушко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимичан утицај далматинских писаца. Али тек шездесетих година прошлога века код
Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и
Али време је давало за право Караџићу. Крајем четрдесетих година он добија два добра помагача: Ђуру Даничића и Бранка Радичевића.
ЖИВОТ. — Отац Бранка Радичевића, Теодор (Божидар) Радичевић, царински чиновник у аустријској служби, био је и сам човек од пера.
У Матици српској налази се остатак Радичевићевих рукописа. Доцније, Песме Бранка Радичевића су врло често издаване; после Његошева Горског вијенца то је била најчешће издавана и највише читана српска
било песника који су се служили народним језиком и уносили у своју поезију елементе народне поезије, ипак су песме Бранка Радичевића значиле једну велику новину, готово читав књижевни преврат.
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне, бескрвне и
ЕПСКИ ПЕСНИК. — Главни рад Бранка Радичевића то је лирска поезија, лака љубавна лирика, нешто као ліед у немачкој поезији прве половине XИX века,
Како у погледу језика тако и у погледу версификације поезија Бранка Радичевића означава велики напредак, кад се има на уму како је била проста метрика ранијих српских песника.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Поезија Бранка Радичевића имала је занимљиву судбу у српској књижевности. Новином песничких мотива, смелошћу идеја, оштрином личних
Тек када је око 1860. стао пристизати чист романтичарски нараштај, песнички глас Бранка Радичевића стао је нагло расти. Од 1860.
БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ Друг и пријатељ Бранка Радичевића, »једна од првих и највећих планета сунца Бранковог«, Атанацковић је у српској приповеци био оно што је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
МОЈ 713 ЗАПИСИ 714 (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) 715 (2) (АЛ' УЗАМАН, МИО ПОБРАТИМЕ) 716 САБРАНЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА. И. У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1847.
ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11. март) ИИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ИИ У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1851 Кнезу Михаилу М.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Следећа, млађа генерација српских књижевника и интелектуалаца, од Бранка и Његоша, већ је била природно срасла са својом народном поезијом, али — ја бих рекао — не првенствено због естетских
Црњански, Милош - Лирика Итаке
судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост, без престанка; тек рођењем дошлу, са расутим лишћем, што, са гроба Бранка, на мој живот пада. И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба.
Отуда код мене алузија на Бранка. Ја сам тада почео да пишем и Маску, Надао сам се да ћу моћи живети скромним али слободним животом књижевника.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С тешком јавом ропства и свеопште беде, Кад се јасно види шта све ствари вреде, И кад смо сна жељни, моја мила Бранка. Уморно ти тело одмору се преда.
Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка. Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и заиста успе да их истога дана снабде картама, и трошком из својих сопствених средстава, а Илија Васић пронађе Бранка Аргировића, те и они сутрадан дођу да пасоше приме.
И тако, загрцњава се он и чита, па долази ред и на Бранка Аргировића, те и он прима. Онда долази последњи, Икетин пасош.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
Тог дана требало је да се пренесу из Беча посмртни остаци великог српског песника Бранка Радичевића, који је умро веома млад пре тридесет година. Био је сахрањен у Бечу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наши тумачи књижевности, наиме, стари и новији, а редом од Скерлића, Бранка Лазаревића, Исидоре Секулић, Милана Богдановића, све до Радомира Константиновића, готово да и не налазе друге речи за
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
” Дучић затим поентира: „Синтакса, то је геометрија мисли”, итд. 44 Да напослетку наведемо још само Бранка Лазаревића, критичара који је, насупрот Дучићу, са несуздржаваним похвалама дочекао Нечисту крв: „Његове мане, сем
Такав је, рецимо, Бранка Лазаревића суд, изнесен 1910. године у приказу Нечисте крви, да нико није „дао тако сирове и сурове млазеве живота
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
српске поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка Радичевића, читав ранији, њиме заклоњени период песничког развоја код Срба, а који је трајао безмало такође читаво
Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно пресудан да су му значај (и када не сав, — а и како би!
из наших мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу,
резултат свега онога што се код нас у поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове
Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и
састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и насилно оживљавање нечега што
са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то одиста
За свестрано и потпуно разумевање свега онога што се у нашој поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни
Нека специјална хрестоматија састављена са нарочитим обзиром на Бранка не би могла не донети у целини ону папрену песмицу забележену, а вероватно и насталу, у Карловцима, баш у Бранковим
Наравно да такви подаци, укључујући Бранка чвршће и логичније у развојни ток српске поезије, чине његову личност не само јаснијом и ближом, него и већом.
међутим, ипак, једном већ израдити врло прецизну историју развоја српског књижевног језика од, рецимо, Орфелина до Бранка; и речник тога језика.
и заостатака старинског речника пробија се енергично све до Бранкова такмаца Павла Поповића Шапчанина, све до Бранка самог, у неким његовим недовршеним и тек после његове смрти штампаним рукописима па, право говорећи, и даље, много
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.
Сложене структуре, раскошне имагинације и затамњеног смисла, та поема открива друкчијег Бранка од оног какав је у већини других песама, што се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју судбину
То су Јаков Игњатовић (1822-1889) и Стефан Митров Љубиша (1824-1878), оба из генерације Бранка Радичевића. Игњатовић потиче из српске дијаспоре (рођен је у Сентандреји, у срцу данашње Мађарске).
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
име ти оцрни, јадни оче мој, син ја на ногама, Ђурађ, тим бодрије ту, страшни задржати судбине ход — или на имену Бранка, све дубље, век по век, проклетство да утискује свој жиг! О, јадни моји, спите, будан ја!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
(Тако је, на пример, поема Ђачки растанак Бранка Радичевића (1824–1853), посвећена данима младости и школовања, школским друговима и сл.
Две песме Бранка Радичевића, које се обично узимају као песме за децу (јер су, између осталог, њихови јунаци деца), пружају прави
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад хоћу да видим мало сређености, онда гледам у Бранка и Милана. — Смешио би се Павле при помену тих имена и с триумфом и с нежношћу.
Заиста је Бранко Каленић био и најјача глава, и најјачи, чисто мушки ведар карактер. А Павле је баш тог Бранка највише волео, волео као брата и више него брата.
Знај да Бранка волим колико и тебе! — Разговори с Бранком били су за Павла жива потреба, и кад само мало нема Бранка, Павле га тражи
Знај да Бранка волим колико и тебе! — Разговори с Бранком били су за Павла жива потреба, и кад само мало нема Бранка, Павле га тражи као иглу.
Увек прав и храбар, увек миран, али и при замаху кад треба ударити или пресећи — све се очи уперише у Бранка. — Саслушао сам вашу причу до краја, зато да бих могао казати морал те приче.
Кратковид, почео би да жмирка чим нешто хоће боље да види. Девојчице су по том жмиркању знале колико је сати. Бранка није баш било лако очарати. Другови су га задиркивали. Он се бранио: — Не видим, брате, и свршено! Не видим ни девојке.
— И тачно је тако било. Ниједна се девојчица није могла похвалити да је видела срце Бранка Каленића, док га је стари професор историје видео и гледао. Кад Бранка пропитује, то је свечаност и велики испит.
Кад Бранка пропитује, то је свечаност и велики испит. Бранко говори по читав сат, и увек изненади новом студијом, великим читањем.
Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка. Господин Тома вади из џепа свој стари и старински сат, и, сав уздрхтао, предаје га сину.
Ви разумете; без деце сам. Да се деца могу красти, украо бих био Бранка још пре осам година, давно пре ове приче... Ево мало текста: „Државе и грађана има тамо где има тле отаца и родни
Сиромах писац сиротих Јевреја! Два најмилија друга, два брата, као да ставише нешто између себе и Бранка. Павле, увек малодушан, заломио се у вери о себи, и гледа у Бранка с тужним одушевљењем.
Павле, увек малодушан, заломио се у вери о себи, и гледа у Бранка с тужним одушевљењем. Милан, фино умна израза на лицу, амбициозно затегнут у сваком дамарићу, питао је тих дана Павла
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато?