Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени. Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет звати својом, тобоже српском речи, час
тога песништва одвише су изобличени, отприлике као они панађурски музикантски шлагери шабачких цицварића, који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску
Још не тако давно, непосредно до пред Бранков долазак, песме скупљене у овој књизи биле су оно најлепше што су Срби у овој области створили.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
рекао је Павле скоро с правом претњом: — Казао сам ти, нађи начин, правим или кривим путем, да се помогне отац Бранков, господин Тома, иначе да знаш да ћу ја почети да крадем од тебе!... Знај да Бранка волим колико и тебе!
Једнога дана, баш пред долазак Бранков, господин Томи је јако позлило у канцеларији. Пао по столу без речи. Чула се замутила, човек не зна за себе.
И још бих нешто хтео да ти кажем, али ћу за сада ћутати... Видећемо — насмеја се горко — то је сад Бранков одговор на све.
— Сви су професори сматрали да је Бранков улазак у праксу на средњој школи само прелазан стадиј. — Ви ћете наставити рад на тези, средићете прилике у породици,
Одлаже се дакле Бранков пут у Париз, до Ускрса, али тада, зацело. Писао је даље Павле: — Као члан велике трговачке куће, постао сам дописник
— Следовали су у писму неколики редови густо прецртани. А завршавало се писмо са утврђивањем плана за долазак Бранков у Париз о Ускрсу.
Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”. — Чу то директор, па колегиум, па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно, није више било него корак далеко да и Бранко стане у ред паланачана који иду