Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Учествовали су у експлоатацији рудника по старој српској држави. Деспоту Ђурђу Бранковићу су платили 300.000 дуката за експлоатисање рудника у Новом Брду и у Јањеву.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све му је било узалуд, и он из Хеба није жив изишао. Умро је 19. децембра 1711. године. О Ђорђу Бранковићу се створила цела једна поетичка легенда код угарских Срба.
Када је имао да каже своје мишљење о поступању Аустрије према Ђорђу Бранковићу, он преко тога брзо прелази, јер тако нешто »историческому перу не приличествујет«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био! Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли се цијени поштење? О Милоше, ко ти не завиди?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(О Авраму Бранковићу в. Магазин за художество, књижество и моду 1838, 135б, 143аб, —144а, 139б; ту је дата кратка биографија овога писца
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па ипак, вреди нагласити неке околности због којих је народ могао да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на Косову, а није погинуо у косовском боју; влада његовог сина Ђурђа Бранковића, са разних разлога, била
Сем тога, били су узнемиравани и од Млечића (у Приморју) и од разних великаша. Ђурђу Бранковићу, чим је постао владар (1472), Мађари су одузели Београд, а Турци Крушевац и Голубац.
одлика: Ако ћу је напит по старјештву, напићу је старом Југ–Богдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу
Ако ћу је напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу
Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: а проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера!
Ђе погибе стари Југ Богдане? Ђе погибе девет Југовића? Ђе погибе Милош војевода? Ђе погибе Вуче Бранковићу? Ђе погибе Бановић Страхиња?“ Тада слуга поче казивати: „Сви осташе, госпо, у Косову.
А на оној на Босни поносној, онђе бјеше Бошко Бошњанине. На Травнику, граду бијеломе, онђе бјеше Бранковићу Вуче, везир бјеше славноме Лазару. А на ломној на Херцеговини, онђе бјеше херцеже Стјепане.