Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је то право мало чудо. Речи као да су провалиле брану од зуба, један сасвим другачији, бриљантни Бел Ами почињао је да изводи сложене фигуре буги-вугија, који је те зиме са
Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине речи или само неког покрета.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу сину, престаде хука у старцу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам заборавио многа имена играча, али сам запамтио Престинија и Грандиће, а највише нашег левог бека, Брану, који ме ја помагао и који је упражњавао велику мајсторију, ципеларства.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Покушао сам да побегнем али је било прекасно. На срећу, успео сам да ме вода не однесе јер сам се ухватио за брану обема рукама. Притисак на моје груди је био веома велики и једва сам успевао да одржим главу изнад воде.
ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако пустим низ брану. Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља.
Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био притиснут уз брану. Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам се домогао обале, где су ме и нашли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чули сте, и квит! Ја ћу својим примером претходити. Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило.
Танасије се исправи: — Браћо, сви су мртви... Хајте брже! И као кад бујица пробије брану, тако и пукови српски похрлише кроз продор и, у херојском налету рушећи препреке, преко таласа крви, уђоше у своју
Ћипико, Иво - Пауци
— вели Раде. —Није земан радњи, надовеза сувезник. —Али сувезниче, да побранамо! Привезаше брану, па почеше с једнога краја. Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше.
—Али сувезниче, да побранамо! Привезаше брану, па почеше с једнога краја. Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше.
Маша се збунила: учини јој се као да сувезник погађа јој мисли: — Како би она радо легла на брану уз Раду и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине.