Матавуљ, Симо - УСКОК
Додуше, и могао је, јер он сâм имађаше земље и стоке колико половина цијелога му браства, дакле, колико четири куће! Пред градом кнез узјаха на свога остарјелог, али још држећег Путаља чувеног по Катунској
Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке. Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи.
кнежевица Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак из браства. Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра.
Густ, тих снијег падаше кроз црну ноћ. Кад Јанко испали своју, почеше се одзивати из најближега браства, па из осталијех, те кроз тишину и влагу, разлијегаше се силна грмљавина. Кнез се врати у кућу вичући: — Оро, ђецо!
Е фала ти у име цијелог браства што тако дочека овога кућића и страдаоца! Јанку се завртјеше сузе. Старац настави: — А сад ја, као најстарији по
Нијеси калуђер, хвала богу! Зар не би грјехота и штета била да такав ђетић од такве куће, а сад још од оваког браства, нема порода? Тога у нас нема, то би било грдило да човјек остане неожењен. Оженити се, него како.
О томе се и поведе разговор. Мирко му бјеше намијенио њеку бајичку дјевојку, али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о Васиљеву дне учини умир на
Упутише се кнежевој кући, али зачуше велику грају код Мргуда Шутова, те увратише и затекоше готово половину браства, међу осталијема и Милицу. Играше се оро. Сва их омладина дочека весело.
— И што си још чуо? — настави Гојача. — Као да браство није задовољно. — Ками је задовољно! И ти си од браства, па је право да знаш сву истину. Милица је вјерена још у колијевци са сином цуцког барјактара, Радоја Драгојева.
Немојте се чудити — ове мале насеобине, браства, у овој пустињи, жељне су и најмање новости, а кад њека падне, разнесе се одмах.
Данас сте мој гост, дакле не хитајте, заједно ћемо ручати, па ако будете хтјели, заћи ћемо мало у браства!... С њима је ручао и Јоко. Разговарали су највише о Наполеоновијем и црногорским ратовима и о приликама у Црној Гори.
— Углавном знам шта је с њим било, а његова ме судба не плаши. — На то не мислим. Ви сте члан јака браства, што је најбоље јамство за вашу безбједност; сјем тога, надам се да су и друга времена настала.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства. И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.
Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је. Али то ништа није помогло. Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и
не могући да се одвоји сасвим отуда, а и стога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служили за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако је исто говорио и осталој чељади из свога браства, која се врзијаху на измјену по кући му и бијаху у забуни ради њега.
“ „А који је то зли рукодавалац, који се огријеши о сиротама и о удовици?“ „Исти из нашега браства, неки Иво Лукин. Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!“ „А колико је дуга?
Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже. Сердар, пред својим званицама и многијем људима из свога браства, иђаше носећи пуње и проскуре. По служби, пошто му поп још опоја и окади гроб родитеља и сина Милуна, врну се дома.
“ викнуо је сердар кад она о томе заусти. Два дана пред Петровдан, дође момче из сердарева браства и рече да је пратио Јанка до Бјелоша, да је отишао к Владици, и да их је поздравио и поручио им да га не траже.