Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка.
Сви остали из мађупнице разредише се сами, по племенима и браствима. Наста испитивање. Сваки и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само кад би који сувише дигао
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
да су то ситнице, али то бијаху преважни подаци за њега, по којима је он појимао свезе и пријатељства међу јакијем браствима. Пошто сваки исприча, Владика опет понови расијано: „Е жао ми вас је, жао!
А све људи видоци и гласити; људи кућићи, према тијем јуначким браствима, које поменусмо. Сваки је од њих познавао сердара и он њих.