Матавуљ, Симо - УСКОК
Браственици с бјегунцем, скренувши налијево, брзо стигоше за један хумак, гдје је било драгово браство, осам кућа, прилично размакнутијех.
— рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно! По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших!
Је ли тако? — Истина је! — викнуше сви. — Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат!
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито брдо, које заклањаше браство од сјевера; с десне стране бјеше дугачак хумак, који заклањаше видик на поље; састраг се ширила увала и бјеше видјети
Ми смо најјаче браство у племену. Не бојимо се никога до бога. Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом
Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир! — Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију? — Зато што смо се били ми Његуши и Бајице ето све до прије петнаест дана.
— Чуо сам — одговори Јанко. — И шта још? Милица побјеже. — И што си још чуо? — настави Гојача. — Као да браство није задовољно. — Ками је задовољно! И ти си од браства, па је право да знаш сву истину.
— Једном се нађе у планини убијен човјек. Његово браство узалуд је трагало за убицом, узалуд је нагађало, не дознаде ништа поуздано.
рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све браство, и нека вам је аманет да одржите вјеру! — Бог и теби дао здравља, добри господару, а вјеру ћемо чувати, занаго!
Дјевојчин отац, или, ако је сирота, ко оца замењује, пита све браство да ли пристају; сваки браственик има ту гласа, јер да послије одива дође до невоље, сваки је брани, јер ми не лучимо
Кад и браство пристане, онда просцима дâ ручак и пуцањем се огласи вјеридба и углави се „свила“. Обично на двије-три недјеље пред
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ваистину, брацо Радоје“, умјеша се Ивана, „нама је и до сад криво било, што браство коротује толика времена! Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа
Господар исти осмјехну се и љубазно погледа свога веселога ђакона. Владика сад заче питати свакога редом за његово браство, за чељад у кући, за дјецу наособ, о потрицама, о љетини итд.
Он се пренио у побратимство па чак и у кумство. А у Црној Гори, у оно доба, цијело браство (понегдје и свеколико племе) живјело је као једна обитељ. „Дакле, хоћеш ли поћи за њ?“ приупита Маркиша.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла допринети и народна етимологија која
Б. је божји цвет; прво се у башти посеје он, па тек онда друго цвеће (Браство, 9—10, 1902, 442). У регистру уз један од најбољих зборника наших обичаја (Обичаји српског народа из среза хомољског,
нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б.
се ките или боду жртвени колачи о свадби (іб., 159), задушницама (іб., 25), слави (СЕ3, 7, 1907, 53; 19, 92; Браство, 8, 1899, 82), Новој години (СЕЗ, 19, 20), Младенцима (іб., 37), Ђурђеву дану (іб., 49).
(СЕЗ, 19, 240). У цвећу које жене доносе на мртвачки одар, мора бити »на првом месту« и б. (СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442).
, 41); о Духовима ките се крстови по гробовима (ГЕМ, 7, 1932, 74, околина Велеса); и иначе њиме се ките гробови (Браство, 9—10, 442). О задушницама меће се у реку, за мртвога (СЕЗ, 19, 254; упор. и б. који се о свадби баца у реку, іб.
ТРЂ, ННЖ, 8, 87). У околини Дебра, приликом другог (поновног) погреба, поред покојникове главе меће се б. (Браство, 9—10, 438). Најзад, жене о Отворним задушницама саде б. по гробовима (СЕЗ, 19, 61).
, 92). — Испрошена девојка шаље момку струк б. (ГЕМ, 5, 40; Браство, 9—10, 412). Б. има широку употребу у враџбинама и народној медицини.
Ако таквом д., верује се у Дебру, додирне кришом момак девојку, заљубиће се она у њега, и обратно (Браство, 8, 50). Девојка треба да нађе д.
Кад се зида кућа, обеси се на једном крају неколико главица ц. л., »да би се од куће одбили нечастиви духови« (Браство, 8, 50. Кад је порођај тежак, ваља накадити собу ц. л.
(иб., 181). У Сентандреји Срби ките божићни колач ш. (Браство, 15, 9 = Сцхнееwеиѕ, 53). ШИПАК Гранатапфел (пуніца гранатум). Шипак, нар, медун, пуклаш, сладун, слатки мограњ (в.