Употреба речи брат у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисну — ал’ залуд борба! Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде.

И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати... Ја сам ћутао. А шта сам могао и одговорити?

Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. „Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...

„Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени... Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе. Беше им нешто тешко на срцу.

Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро!

Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. — Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. Болесник диже очи, па кад је познао учитеља, он се болно осмехну, али ћуташе.

Учитељ се диже са свога места, па се рукова с Радованом и Николом. — Много којешта мислим, брат-Радоване... Знаш, кад човек своје деце нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!... Да, да, тако је то!

Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра. А, овамо су једна крв и једно млеко!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и

То се је гаворило за она времена гоњенија кад су отац чадо своје и брат брата, Христа ради, на смерт предавали, а већ тога, благодареније богу, сад нејма.

Велеречив и велехваљив брат ако из Баната до Пеште оде, кад се врати, тешко оном на кога нападне! Нек сам гледа како ће га се курталисати.

„Бољи је наблизо пријатељ него надалеко брат)” вели Сирах. А премудри Исиод стари како нас лепо о овом совјетује: „Ό τις σέθεν εγγύθι ναίει, τον μάλιστα καλείν επί

Овоме Аполону дође један лукав брат за искушати га, носећи врапца под јапунџетом, и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с

119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну

Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се огледати ту. Онда брат начне се хвалити да је врло леп, похуждавајући сестру као ружну.

А ко се ту запише и прилепи, ако ће и воопште познат бити да је злонараван и неваљао човек, ништа зато, он је брат, ћути! Зато, мила браћице, благо кући која има добра и паметна домаћина.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству,

Од родитеља ме језа хвата, од синова бежим кроз иглене уши, пред сестрама се кријем у мишју рупу! Брат ми ударцем цокуле просипа супу, а о небрату и да не говорим!

На прагу команде, на самом прагу пакла, брат га заклане жртве ножем закла. Заклан Кондор паде у јесењу траву, осветник допаде и одсече му главу.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој отац имао је више сестара и браће од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет

Како дођем, посади ме с њима за астал и запита ме брат Игњат (он се није дао друкчије звати, и љутио се кад му когод рекне да је старац, он је био отац попа Николе из

Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг

под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг Хаџи-бега, нашег српског пријатеља у последње Карађорђево

где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.

Асан-ага се уплаши страшно, побратими мог оца и рекне му: „Да си ми по Богу брат, Алекса, што ћу и куд ћу сад?” — Мој отац за ̓атер Хаџи-бега, рекне му: „Ајде у Љубинић на конак, па ћу ја наредити

— Како Фочић у Шабац дође, хтео је и тамо кнезове сећи, но његов брат Мус-ага Фочић није дао но рекао: „Ја за ове кнезове стојим добар!

Кад контроманцирамо, кажу нам да нас зове Константин, брат Александра, цара руског. Изађемо из контроманца, и тек што пођемо у Каменец Подолски Константину царевићу, а кола нам

— „Како ми год Бог даде, а ви прашчајте!” — Затим дође Тедор к нама, и почнемо се спремати. Но Теодора млађи брат Мијаило (Грујевић) нема код кога да остане у Харкову, а и трошка свога немају, на каруце унутра не може да стане; и

Јова Протић што има једну као турску бунду, којом дањом у каруца сва четири ноге замотавамо, а Мијаило Грујевић, Божин брат млађи, острагу на месту сандука, у свакој погоди напољу, и сам не знам како се може одржати од Харкова до Петробурга.

Мој старији брат Петар на конак четири жива доведе, те и̓ једно дете исече. Казивао ми је скоро Гаја Дабић чије је оно дете било.

Како је Карађорђе чуо, да је Јанко Катић погинуо, одма је послао своја четири момка, да дође брат Јанков, Марко, Јанку на место, и поведе од своје кнежине сву војску.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. — Молим, брат-Спасоје, не прави ларма! Саг ке донесем! — Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. — Е, па... тамо ето... горе!..

— Та сатрео би ме хлеб и со ваша. Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при мети кмет. — Скупо, није вајде! — Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!

Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: — На, брат-Ђуко, и алали! — Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.

Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака. Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд! Зар овом пропалици и бекрији да даш?

Нема дана кад се који од њих не сврати кући Миониној — да јој помогне штогод. Највише је помагао Миони млађи брат Сибинов, Јеленко. Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси: — Зашто ме, снахо, не послушаш?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

—— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?...

Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени. Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. — Не замери што ћу те питати! — Шта?

Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?... Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја.

— Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао. — Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. — Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... — Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... — А...

Иван махну руком. — Мани се, славе ти!... Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати. Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.

000 с коњицом. Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 луди. И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!...

Победићемо! — И ја мислим!... — рече Зека. И седоше да се одморе... 9. ОЧАЈНА БОРБА — „Ко ти ископа око?” — „Брат”. — „Зато је тако дубоко!” Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко? Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је

У болницу, ту где сам га ја опазио. — Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници? Баш њега! — Њега! — Куку мени! А шта му је? — Не види ништа! — Помакни се с тог места, дијете!

Моја му мати прискочи у помоћ. — Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? Он брзо покупи све око себе и баци пред матер. Рече: Да се осећа боље.

Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: — Каку службу, брат-Ђоко? — Па тако! На пример, код општине штогод. На пример... ја... тако...

Причаћу вам колико сам запамтио. И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа. Нисам пао на теме да му казујем! Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао, па је запиткивао.

Хоћу ђедино шиљте, Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене.

Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији. Онда поче поп: — Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје! Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује. Још мало па ће сама себи плести косе.

женско друштво пријатно . . . . . . . . . . . . . . . . . Њена мајка, брат јој поручник . . . . . . . . . . . . . . .

Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. Њен брат лајтнант је онако исто отужан. Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: »Брат-Мијо, не буди вам заповећено, додајте ми молим вас, из онога тањира ону тртицу! Чудим се, шта ми то све фали!

— Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Чак, млађи му се брат са женом развео због њега. И то зато што једном, кад није било по кући ко од слугу и слушкиња, није смела сама у

И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега. Па кад оцу, матери дају парастос,

— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића, и тај у кућу долази.

Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује. Баш се овде десио и Ружичић. Остану ту на квартиру. Скоро ће доћи вечера.

Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!” Марко Рогозић, брат Алкин, најлепши је јурат на балу, а кад је најлепши јурат, онда је наравно од свих осталих најлепши.

Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде! Зашто нисте тепсију вратили? Је ли још код вас?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ето, је ли тај дед мој отац? Гледам ја њега сад, као да стоји ту предамном, смешка се и прича. како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.

како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.'' Он је у рату, вели, ударио темеље, па је после само додавао циглу по циглу те сад може да живи као човек и да се

Африка

„Ево, мислио сам, човек који је за ово кратко време био за мене што и отац, или брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било

„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати.

Ми каже: „Он вели: Ми смо од расе краљева, ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији на свету.

Он је брат од стрица онога црнца који нам је дао вечеру у Боакеу, када сам први пут срео Н–а. Пред наше колибе ће нам по слати

(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија, најбеднија,

па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н.

Тако је брат дужан оженити се женама свога брата ако овога нестане из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене

ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече ни речи.

На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали. Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да

Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта

“ То би дабогме изазвало, увек понова, вриску и цику стидљивих жена, а његов брат, Петар, поцрвенео би. Ђурђе је то и хтео, у својој обести.

Имамо да бирамо, или да постанемо паписти, или москаљи! Боље да нисмо, каже Трифун, из Сервије ни излазили!“ Његов брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку

Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ. Он тера зеца, а никог не пита!

Ни једна се жена, више, није окретала, у Темишвару, за тим официром, па ни служавке. Он се био прочуо, као и његов брат Ђурђе, у последњем рату, заробљавањем непријатељских официра, али то је давно било заборављено у околини грофа

Па вам ту читуљу његов брат, Спасоје, несретник, даде, за дукат, па се још хвалио, како је добро продао, чађаву купусару.

снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био честит и поштован у селу, а да га је убио рођени брат. Гут! Јаwохл?

А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли

А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш дете, па да грабиш сено? А ти не слушаш!

Тако ти дед Гаврило и брат му Мијаило остану сироте! Гут! Јаwохл? Абтрен! Кад Аустријанци одоше, мртвачка глава нестаде, а Павлу сину земља

Теодосије - ЖИТИЈА

своје преподобно лице многим сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји ученик, а образом монаштва је један наш брат, а син је благочастивога цара српског.

Такав је плод тада исконски сејач зла и мрзитељ добра, ђаво, жњео. А христољубиви брат, тадашњи самодржац Стефан, написа писмо богоносноме и блаженоме Сави, молећи и говорећи: „О, многољубазни срцу и души

Чуђаше се старији брат сладости језика и сили речи благодати Божје, која излази из уста млађега, и рече у себи: — Откуда је овоме дана

Побоја се да брат његов што очајничко не предузме од жалости због растанка, и милосрђем побеђен одмах се повинова њиховој молби,

се, излечи ми болест, сажали се на сузе моје, иако због многих грехова мојих не смем да се удостојим да будем твој брат, смилуј се на себе и на нас заједно рођене и из једне утробе материнске.

А Стефан краљ, као увек неуздржљив, када виде да брат чини оно што пре није било међу њима, дивљаше се и многим сузама земљу кропљаше.

Јер овај беше унапред извештен од људи који су дошли да је архиепископ који долази брат крала српског. Када је угарски краљ велико мноштво Угра и Кумана сабрао у намери да пође на српску земљу, помишљајући

и клањајући му се и хвалу му одајући говопаxу: — Пошто смо рузумели да си ти Божји човек, буди нам присни гост, а брат твој, краљ српски, нека нам увек буде у љубави, још више него раније.

спремали погреб, послаше светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да паднеш у болест напорном журбом, јер брат твој и без иночкога образа Господу оде.

Ожалостивши се што се брат његов није удостојио да прими иночки образ много више него због његове смрти, рече: — Ја сам крив, бедник, због овога

Близу и сестри својој сагради колибу, те као брат и сестра живљаху, и строги пост и молитве к Богу упражњаваху. Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху се чудесном

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Његов брат Калојан је у Трнову крунисан од изасланика папе Иноћентија ИИИ као домінуѕ блацорум ет булгарорум. У Средњој гори и у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Сав капитал на коме је заснована конзорција, то је што јој је генерални директор господин Ђурић, брат министров. АНТА: А Шварц и Розендолф?

СПАСОЈЕ: О чему? АГНИЈА: О томе што се напољу говори. Морам ти рећи, брине ме, брат си ми. СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ко је то, Весна? - чух Маркоту како пита и један, башмебрига глас како одговара даје то Веснин брат. - Полубрат, ако баш хоћете!

у школу и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем, иако је он мени отац колико сам и ја брат нашој мачки.

Мој брат Влада тврди да ће уважени Багрицки следеће године у пензију, али он то тврди већ пет година, и ја богзна како не верује

Њени су имали крдо деце, а отац јој је био грађевински радник кога су сваке суботе увече Неда и њен четрнаестогодишњи брат мртвог пијаног извлачили из кафане.

Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти није први пут? Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао?

Овако ју је после часова сачекивао млађи брат. Њему је било довољно дати десетак бомбона да ћути, у почетку мислим. У току времена његови захтеви су се повећавали.

- Навуци бар хаљину на себе! - рекао је њен брат кад смо почели да се пењемо уз насип и то је било све што је рекао.

Десетак минута, затим, ходали смо ћутећи, а читава банда дечурлије трчала је за нама. Онда ми је њен брат показао руком да се чистим. У тој руци за тренутак блесну нож.

У рупи као што је Караново извесне ствари шире се брже него пожар. Рашидин брат, коначно, није седео на ушима и могу да будем спокојан: то о нама цвркућу већ и врапци на рампи.

Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Један шљахтец из Мађарске. — Шљахтец из Венгерске? Мило ће ми бити да га угостим. Венгерски шљахтец, то је брат Пољака. Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати.

Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати. Брат одмах заповеди. Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди. Свирају „валцер”.

Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. — Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.

Не зна се који је бољи играч од њих двојице. То је Пера Кирић, брат Шамикин. Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове.

— То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. — Дало би се све то изгладити.

Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат. Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру.

Састане се са сином и све му исприча. Син каже: „Јуца је полудела”. Држи фамилијаран савет. Нико не одобрава удадбу. Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају. Бадава сва његова слаткоречивост. Јуца не одговара, ћути.

— Ја сам готова. — И ја сам готов. — Ал’ како ћемо с матером? — Она се неће преломити, ни брат. — Па ми сами не можемо? Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци.

Све донесе и пошље. Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио. Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. Договоре се о дану венчања.

Како откуцне, а неко капију отвара. Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала. Није, то је њен брат. Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.

Како откуцне, а неко капију отвара. Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала. Није, то је њен брат. Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.

У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро. Брат је и не гледа, већ брзо даље иде. Брату је неко тајну издао. Брат се сусретне са Шамиком.

Црњански, Милош - Сеобе 1

кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела Исаковича, трговца познатог по целом Подунављу и Потисју, по богатству. Брат му је, по договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су

Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од ћилибара у руци, као крупним, зрелим

Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде.

Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат

Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у Београду, био је навикао да га спасава дугова, затвора, после

тако да кроз коју годину, мрмљајући дремљиво, пре но што заспи, никада није успевао да изброји шта му све дугују. Брат му је у тим бригама био тако лак.

Ни за час му не паде на памет да би могао пожелети жену свога брата. Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно.

Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које им је отац населио.

Путовао је црквеним пословима у које га брат беше умешао, враћајући се увек, пољупцем, тој жени и детету, као да су његови.

Његов брат, одлазећи често под Варадин, да вежба своје људе у ископавању апроша, шанчева за опсаду градова, или, на коњу, чак у

Дошао им је у Беч, где се беху сместили у једној ниској малој гостиони, иза једног воћњака. Брат му је био огроман и још леп, мада беше отежао и сасвим проседео.

Његов брат Вук, кога је неизмерно волео док беше дете, јер је био јачи од њега и јер је знао да говори цигански, био му је мио и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

71) — Дај, Боже, дому овоме сретан подмалдак, највише мушкије глава! (Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а

За сто прво седају старији, и то најпре домаћин, с његове десне стране брат, па онда по старешинству остали; подаље седају старија деца, и то прво дечаци, па онда девојчице.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

човек у пиџами, и како се гризе његова жена гледајући себе од пре двадесет година, и како те гута очима бубуљичави брат од тетке тек зашао у пубертет. Појављиваћеш му се у сновима, гола испод прозирне спаваћице.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Овоме од тијех повјеренијех ствари као да једна бјеше најпреча, те запита Крцуна: — Тај Саво, то је брат владичин? — Јест. — А човјек је од књиге? — Како не. Он има товар књига. Прима и новине. Свјетски је човјек.

— Истина је! — викнуше сви. — Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат! Да слави наше крсно име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага

Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица.

То ће ти најбоље умјети испричати брат владичин, Саво Марков, кад се с њим састанеш! — Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке.

Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену.

женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат. Она му роди Рака и умрије на пречац.

Крцун рече матери: — Причао сам ти јутрос све што су радили с њим и са сестром онај њихов поп и старији брат и отац! Нâко не каза нам, Јанко, је ли ти ожењен старији брат? — Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране.

Нâко не каза нам, Јанко, је ли ти ожењен старији брат? — Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село?

— Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо? — пита Крцун. — Давао би ми брат годишње хиљаду, хиљаду и пет стотина, двије хиљаде фиорина, како би одредио суд. — Довијека? — Довијека.

— Довијека? — Довијека. — Тако, ако брат буде имао мушке дјеце, најстаријега ће све допасти? — Тако, све с кољена на кољено. — Боже, свашта ли има у свијету!

Исприча им причу из Светога писма о Кајину и Авељу, како Господ запита Кајина: „Гдје ти је брат Авељ?“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ рече: „Шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени.

Је ли право, браћо? — Јесте, ваистину, као и све што ти кажеш и учиниш — рече брат владичин, Стијепо. — А теби, кнеже Драго, настави владика, хвала велика, што си овога чојковића чојски дочекао, те

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не? Пар аљина, то јест, или друго што, пак брат Сима то тако вешто сврши да се сви зачуде.

„Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не? Пар аљина, то јест, или друго што, пак брат Сима то тако вешто сврши да се сви зачуде. Шта мислите ви, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Непоњатно.

ПРОВОДАЏИЈА: Истина, мало је... МЛАДОЖЕЊА: Кад ћемо је просити? ПРОВОДАЏИЈА: Охо, момче, тако брат Сима, то јест, не ради. Прво и прво, нове аљине младожењи и проводаџији.

МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради? Иј, какав си ми дрвени младожења (намешта му мараму), кад сам ја био тако млад, на мени је морало све

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ево једне такве, површне досетке, која некако пролази, будући да се утопила у ромор фразе: Међутим, брат Сава (...) иако се три-четири пута женио и туце деце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

По повратку опет је ступио на стару дужност, 1675. постао је ердељски капућехаја (посланик) у Цариграду. Пошто му је брат свргнут са епископске столице и бачен у затвор, он изгуби место, напусти Ердељ и 1680.

јануара 1785. године.24 Његову смрт забележио је Јован Рајић овако: »1785, 19. јануарија умре љубезни мој брат Захарија Орфелин в Новом Садје в епископском мајурје пребједно...« БОГОСЛОВСКИ РАД.

Рођен 1837. у Старим Бановцима у Срему, он је био рођени брат познатог историчара Илариона Руварца. У месту рођења и у Сланкамену учио је основну школу,95 седам разреда гимназије у

своје позитивистичке и реалистичке идеје на сувремени српски живот и сувремену српску књижевност, Каравелов, »брат Бугарин«, како су га тада звали у омладинским круговима, имао је знатног утицаја на младе српске духове жељне промена

Милићевић, Вук - Беспуће

Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама. И погледа поново. То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у

Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара, брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога! Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага.

Тако с' моја мирила љутина, И прва се враћала тишина, Зачас оде цела луда врева, Брат на брата опет се осмева, Па што било, то и битисало, Ни на ум нам више није пало, Обојица дивно помирени, Латисмо

Једна речица јошт ми, брате, гуди Из љубавни што т' истече груди. Ми сеђасмо један до другога, Болан брат до брата боланога: „О ако мора један ту од нас Оставити овај света крас, Ако умреш, ако ја оздравим, Ја не умем

“ Кад последњи растасмо се пут, Један брат кâ други болан и жут; Мене болна оздрави туђина, Каква за те беше то милина: „О Боже, рече, хвала ти на свему, И

Гле Милете, седи пред шатором, Погледује сунашце над гором, А сунашце погледује њега, Кâ брат брата што гледа својега, Смеје с' сунце, као да га кори, А корећи канда 'вако збори: „Де је слутња што ти стиште

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као

Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише.

Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде, па тако испао брат Сава. Из тих дана потиче и она сличица, цртеж нашег млина, коју је начинио брадати сликар скитница и поклонио дједу.

Ипак је брат Сава на њој упорно видио насликану само цркву и узалудно је било доказивати да је то млин. Откуд се млин може насликати

— Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате. Шта ту има необичнога? Онај пожмиреп, брат Сава, већ је био стигао да се неопазице довуља до њих двојице. Иза њега стиже и Петрак самарџија.

Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано? На ту дједову невеселу литанију, брат Сава само повуче очима по соби као да стручно процјењује како је лопужанер обавио свој лоповски посао и припомену с

Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти украдем свијећу, а? И брат Сава скрушено заћута, као што и приличи једном скромном и честитом лопову који има срца и душе.

— Е, брат-Сава, тако ти сваке године, а ја тога твог Мађара још не виђех као ни своја леђа. — Раде, брате, немој бити злопамтило

— Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава.

Међутим, брат Сава ...иако се три-четири пута женио и туце дјеце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о

почео да тртља такве говеђе будалаштине да је дјед само уздахнуо и сјетио се својих спасоносних вила: — Чујеш ти, брат-Сава, још су оне моје виле у животу.

и потроши, нађе се чашица ракије, макар оне укопне, а опет, гдје ракија замирише, ту ти се часком створи и дједов „брат Сава“, стара лоповска перјаница од камене Лике.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

107 ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ 117 ХАСАНАГИНИЦА ЛИЦА ХАСАНАГА ХАСАНАГИНИЦА МАЈКА ХАСАНАГИНА БЕГ ПИНТОРОВИЋ, брат Хасанагинице МАЈКА ПИНТОРОВИЋА ЕФЕНДИЈА ЈУСУФ, Хасанагин саветник АХМЕД ХУСО СУЉО МУСА } Хасанагини аскери ПРВИ

То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат. Кад стигнеш кући, одмори се, седи у башту, узми нешто да везеш, дуго гледај у неко дрво.

Али кажи ми шта ти мислиш да чиниш судњега дана, кад и зрно горушичино донесу да буде изморено? Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави?

Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи!

Ајде, зрело размисли: зар није могло и горе да се заврши? Реци по души. Нећу да кажем да твој брат није и своје рачуне у све то уплео. Руку на срце, јесте. И то прилично. На крају крајева, не можеш ни да му замериш.

Руку на срце, јесте. И то прилично. На крају крајева, не можеш ни да му замериш. Кад те је ага вратио, брат ти се нашао у тешком положају. Не само у тешком, него и деликатном.

А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија? То није човек, него мост који води право увис! Брат ти се показо прилично умешан. Од неприлике направио прилику. И себи, али и теби. Сад је ојачо позицију...

Не морам више ни с ким да разговарам, никог да гледам, да трпим, да надмудрујем! Не морам да будем ни брат, ни бег, ни поданик, Ни довитљив, ни разуман, ни јак! Све ми је конопце с руку одрешио мрак!

Свако својим путем! ХАСАНАГА: И ја сам се једном женио, и знам ко иде уз невесту. Знам распоред. Овде брат, овде чауш, и тако даље, овде невеста, овде младожења. Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним

Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази. — А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго! — препада се она.

— Како после? Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. — Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му.

Чак јој и било мило што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго... А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да

У том јој најстарији брат запева. Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

У Лајпцигу, на 1783. Априла 13. Твој брат и слуга Доситеј Обрадович

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је

Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је

На то рече брат најмлађи: — Ја је дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на смрти нама препоручио, то није давно

Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: — Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати. Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати.

У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.

Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из

Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се!

Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати.

Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој

— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО

његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1.

“ На ово Перзерин баци се ђубром на њега и у јарости повиче: „Безобразниче, ти ли се усуђујеш мене бешчестити? Ево, брат Освим зна да сам ја прави Србин!“ Сви се на то почну смејати. ДОКТОР: О, чауш!

Стани, ниједна веро! МАРКО: Шта ћеш ти с њиме, чича? Он је наш друг. СЕЉАК: И мога магарца брат! Ниједне вере! МАРКО: Магарац је наш. Ти немаш с њим ништа. СЕЉАК: Сад ћу ја вама дати!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад допеваног рата.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу.

испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак Морепловац.

Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак.

Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође

“ — вучина зину — „Ко би се с таквим рвȏ? Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво! Овога, богме, не чека брат, иначе — оде врат!

ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради! Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни.

Тешке мисли њега море, људи воде преговоре, брату пружа руку брат, у музеј се спрема рат. На планети, на Урану, видех јасно ко по дану једну дружбу одабрану како сложно куће

Сам и сјетан, лутао бих градом и крај Уне заплакао крадом. Пред очи ти родно село дође, брат и сестра, забринута мајка, а однекле, из подводне равни, огласи се врбова свирајка.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Да, да, ево овде су моји родитељи; ту сам и ја сасвим мала. Смешно? — Личите више на оца. Је л̓ ово ваш брат на слици поред вас, или...? — Не, мој вереник. — Близу венчање? — Чим добије службу. Можда само месец или два.

— О, да! — Ви сте најстарији? — Да, ја имам двадесет и осам година а мој брат је за две године млађи од мене. Он воли свој занат. — Зар га ви не волите!

Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано. Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету. Младић се диже придржавајући се за сто, и скиде капу.

“ — Ја сам његова жена. Јесте ли чули како нам је био болестан? — Његов брат ми је рекао. Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка. За десет дана ћете опет бити снажни.

Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас. Али млађи брат поскочи: — Тата, зашто отвараш прозор, кад може назепсти? — Али мало чистог ваздуха му треба. — Сад ће ноћ.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир.

а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по мојој вољи! Па то ми нико није реко! Зашто се са мном праве спрдње?

Па то ми нико није реко! Зашто се са мном праве спрдње? Пошаљу ми зликовца најгорег, па после кажу: беше то брат праведни и велико се питање прави зашто га казних, само да ја изгубим милост цара!

Сићи ћу и ја са стремена кад се јаве трубе с белих двора кад омекшају ватре, кад се покају змије и брат се с братом загрли у срцу кремена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Једноме запалили свећу и ставили је између скрштених руку на грудима. Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе... Кажу да су погинули од наших топова.

Из његових груди се проломи крик: — Господине потпоручниче, мој је брат тамо. — Помоћник на његово место! Топ груну, цев се трже уназад и ашов лафета се зари у песак.

— А, то не!... Можеш да вириш кроз кључаоницу. Наредник се врати. — Изволите, можете ући. Само, тамо је њен брат од три године. — То си га ти увео! — разрогачи очи Александар. — Нисам, богами... дете је било тамо.

Говорило се о брату, који је први погинуо, шестога августа, пред Шапцом. Знале су само толико да је брат сахрањен у селу Коцељеву, заједно са још једним официром, преко пута кафане, поред неке речице, а испод једног церића.

речица... церић. Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном. Ноге као да су ми биле одузете... Ту је он... мој брат, мртав... Изиђосмо. Неко рече да зовнемо свештеника. Можда ће он знати. Погледах у сестру.

Каже, иде код брата, и молила је да јој правим друштво.“ — Коме ти то: брат, другарица, пријатељица... Овам-те, онам-те, па на кревет командира Свете. „То није истина.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из

Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.

И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци... У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има. Ако б’ те сеји тргала, Сеја се моја удала. Ако б’ те брату тргала, Брат ми је ошô на војску.

“ 144. Девојка јунаку прстен повраћала: “Нај ти прстен, момче, мој те род не љуби, Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас износити, Јер сам ја сирота несретна девојка: Ја босиљак сијем, мени

“ Ако хоћеш воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече

230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој! Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле!

За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231. Девојка је сунце братимила: “Богом сунце, Богом брат да ми си! Почекај ме, сунце, на заходу, Да навезем брату зарукавје; Оба краја крила паунова, А на среди очи

капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање Саба (сабах) - 1. зора, рано јутро пре изласка Сунца; 2.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај! Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте!

Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански. Знамо, сигурно, да ми се прадед звао: Јован. Да му је брат био поп, и стриц поп, а млађи брат калуђер.

Знамо, сигурно, да ми се прадед звао: Јован. Да му је брат био поп, и стриц поп, а млађи брат калуђер. Тај калуђер, Теодосија Церњански, сахрањен је у манастиру Војловици, код Панчева, где му се налази надгробни

Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама. Жена му је умрла млада. Мој брат је из тог брака.

То лето послао сам своме брату и један роман за Бранково коло, часопис који је излазио у Сремским Карловцима. Мој брат је рукопис, из Новог Сада, лично носио уреднику, који је то много хвалио и, за штампу (године 1913) спремао, али није

Железнице су, у пречанским крајевима, биле прекинуте. Једва стижем, некако, до Новог Сада, где ми се и брат био вратио, у ону исту собу, у Салајци, из које сам потрчао на испраћај србијанских глумаца, и комичара Буце.

Зар не видиш како је Паја Путник тамо прошао? Зар не видиш да си оголио и да је рат неком брат, а нама рат. Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.

Вечна су само тамница и вешала, њих ће ти радо нудити и брат. Што ти је жао нашег покољења? Зар то није весела маскарада: данас је укус цар, а сутра барикада, Христос, па Нерон,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта би, пристаде ли? — Ко... шта?... — Чуо сам све, него говори, не бој се. — Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... — Не будали, но говори брже, како наредисте?

— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... — Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак...

они ће онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас нек

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СЕКУЛИЋ: Е, па како ти то мислиш? Мислиш, само пљуни па залепи. А треба ли овај брат да поцепа бар три пара пенџета и бар једне херцлове? Па онда: хоће ли народ да гуцне штогод или неће? А?

(Не уме даље, збунио се, очајно гледа у гомилу из које су га изгурали.) ПЕТИ ГРАЂАНИН: Да, ми сви, као што рече брат предговорник, ако се ствар озбиљно узме, ми смо они што ћемо гласати.

А ми сви што нас овде видиш, као што рече брат предговорник, ми ћемо увек за тебе да гласамо и да гинемо ако треба. У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.

— А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” И још: „Свак је сваком брат!” РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ Један глупи породични спор је омео Да се венчају Јулија и Ромео.

Бори се танка свила Са злом вољом априла, Оцвали трн и вишњица, ко брат и сестра, стоје; Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као

Где год пристанемо, ја се распитам Каква је на пијаци људима цена...” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Од тада се више ништа о њему није сазнало. У лето 1931. године отишла је на Гренланд једна експедиција коју је водио брат истраживачев, професор Курт Вегенер, са задатком да утврди истину о судбини његовог брата.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.

Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке! КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш? Што збор купиш кад зборит не смијеш?

Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.

Па чувени деда Софкин, Каварола. Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва

Није лаж. Живи људи још то причају и куну се. Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, | умоболан свршио. А он опет отишао на та своја путовања и лутања.

И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат. И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Њих смо већ поменули у почетку ове приповијетке, јер су били са стрицем у Котору. Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови. „Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја!

„Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије.

Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше. Први бијаше брат Владичин а ова два бијаху му братучеди. „А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон.

“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња. То бјеху: Радоје и брат му, Петар и Марко, синовци сердара Пеја. Сву ту четворицу видјели смо у кући сердаревој, уочи Божића.

Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут грофова дворца на хумку. Брат и сестра одавно су се томе надали, те не само да се не зачудише, но измијенише значајне погледе, као да шћаху рећи: „Е

Цијелога љета, у дугим подневним часовима, како ужинај, дјеца одлети у шуму. Старији им, и брат, и готово сви укућани у то доба спаваху.

момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика. Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће.

Ту је служио до годину пред великом буном, и тада се поврати дома, јер му старији брат умрије неожењен. Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што

“ одговори Петар, шура му. Она двојица за које Петар помену бјеху са Цеклина, његови браственици. Цуца бјеше Радојев брат, што је петог дана с Владиком говорио. Озринић бјеше један од онијех те су у Дузи с Јанком у чети били.

Цуца не хтје, као из почасти према Петру, но махну главом на сердара да дâ чашу шури. „Држ кад ти вељу!... Ти си брат Радојев; мио си ми с њега, а да не с тебе!“ Овај се насмија, примивши у шалу то, па стаде наздрављати.

— Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја! — Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!... — Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море!

“ поче сердар љутито. Ја шћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру не погазим, а он, брат рођени Радојев... Ама неће, божија му вјера!“ „А тај син му, мало је бољи, веле, од Кићуна. Но он... тобож’...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што виде од оца?; Пошто би се Марко потурчио? — За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше!

— Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра.

— Не губи се добро, кад је добру дато. — Сто пут дај, а једанпут не дај, ниси никад дао. — Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече.

— Залуду ми је бисер, кад ми врат откида. — Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође. — Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат. — Да је стећи кô што рећи, сви би богати били.

— Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат. — Да је стећи кô што рећи, сви би богати били. — Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи.

— Поштуј ако хоћеш да си поштован. О СВОЈТИ — Свак’ од свога. — Свак’ је себи први брат. — Какво звоно такав глас; какво жито, такав клас; какво дрво, такав клин; какав отац, такав син.

— Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата.

— Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади. — Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара (душманина).

— Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био. — Господска до вријемена, а братинска до вијека. — Свој своме и нехотице братује.

— Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко. — Добро је у паклу имат’ пријатеља. — Човјек: не жали толико на непријатеља, колико на пријатеља.

— Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. — Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата.

— Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. — Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.

По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан | у који се најстарији брат

Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу,

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се

Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: „По Богу да си ми брат! баци ме у воду; ја ћу теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри

Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало

И курјак кад га види, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па хад ти затребам, само је мало протри.

А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чили, али је он најбољи; он је брат мога | коња, њега ко добије, може у небеса ићи.

матери: „Имаш ли, | мајко, какав знак од мојих сестара да понесем: ако да Бог те их нађем, да би ми веровале да сам им брат?” Мати му плачући одговори: „Има, храно моја, три мараме што су оне својим рукама везле,” па му изнесе мараме и да.

Кад то чује | Стојша одмах јој се покаже: „Ја сам твој брат. Можеш ли се сетити да је мати била трудна кад је вас вихар однео?

Кад дође пред двор, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на њу: „Ко ти је у двору?” А она му одговори: „Мој брат”. Змај је опет запита: „А шта је дошао?” А она му одговори: „Дошао да ме види.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако се игуману догоди да изиђе било својом вољом или ради неких ових ствари, то нека се поштује у манастиру као и први брат иза игумана, и нека има стајање и седиште у цркви као и за трпезом и на осталим скуповима, а у јелу и пићу и у свему

(Приче 3, 1-18) Јер ову заповест вам дајем: да љубите брат брата, никакве, пак, не имајући међу собом злобе. Овоме, као и од Бога и мене посађеном на престолу мом, ти се

И дођох са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеља, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, радошћу радујући се и

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из

АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив. Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што треба, за перчин ухвати...

И говорим овој: Зашто, море, зашто толики трошак? А она, као да сам јој крвник а не брат, као да јој зло мислим, чак се и обрецне на мене: И моја кућа нека је весела! одговара и гледа ме попреко.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Само ми је жао било што ми је буквар издерат био, будући [да је] из њега учио мој брат Илија, пак га је у таково состојаније метнуо као да су курјаци из њега учили.

отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спири|дон и многи други.

калуђера, многи, учени будући и доброга житија, избирати су били на архијерејства, како Василије Велики, којега је брат био епископ ожењен; како Григорије Богослов Назијанзин, којега отац, епископ будући и ожењен, изродио је многе синове

Брже-боље пошљу јој сина, којега, кад упази у мирски[х] хаљина и види да се није био јошт поцрнио, утоли се. Мој брат Илија није таки жесток био. Момче само три года старији од мене; да сам хотео, могао би[х] и њега наговорити да остане.

У дому квартира мојега на[х]ођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно

и по много реди за исту реч имао кога питати. Старица, мати учитељева, жена његова, сестра, брат, сна[х]а и ко би год у кућу из комшилука дошао, сви су то били моји предраги и мили учитељи, и желим им срдечно

Као да су ми рођени брат и сестра и као да се надусиљују ко ће ме од њи[х] двоје љубезније, милостивије и слађе гледати, гласом душе и срца

И једва и[х] дочекам. На неколико недеља затим дође из Харвича госпође Ливи сестра, мистрис Телар, и брат њејзин, Мг. Кôк, на посештеније.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше

Па има још једна новост. Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак. Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.

Ја ћу ти јево у брк рићи шта сам до сад мислија о теби. Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље!

Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов посâ, те је отишâ у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.

Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, по свој прилици зато што му је брат био дужник Наћвару, а дуга не платио. Измирење је било свечано и јавно.

Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење. Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога

Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење. Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.

Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к! Најзад дође с поља здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса,

Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки. — Вратар, болан, јарчина кâ и Наћвар!

Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки. — Вратар, болан, јарчина кâ и Наћвар! Мога зову Вртиреп, јер се врцкâ иђући кад је бија млађи.

Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче привијати око њега: — Оче мој, ја сам брат вра-Барин. Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле карте...

празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохијског дома.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Твоје је, Ђорђе, твоје, немој да се љутиш. Мени је тешко... Жена сам ти, увек смо се лепо договарали. Он је мој брат. Није Аћимов пасторак. Он је у наследству равноправан са мном.

Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће. Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја. Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.

Није вам још положајник дошао — одговори Тола без капе на глави уклештеној између кочева. — Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом. Осећао сам ја да ми неко зло долази, али нисам мислио да је од њега...

„Код нас, ако се не грбачи, не може да се једе. Ено ти будака“, још истог дана рекао јој је брат. Хтела је да врисне, заплакала Је и пошла у поље.

Само она са онаквим очима може толику галаму да диже док јој брат плаче; знао је да је оно што плаче и млађе и мушко, па му је тепао кунући му оца, и укивао себе у црно липово стабло.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ипак, једнога дана и он изађе голуждрав и незграпан. — Уф, како је ружан! — рече најстарији брат. — Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу.

Да нећеш полетети, можда? Да нећеш уловити неку рибу? — И полетећу! И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас! Читаво јато се насмеја.

И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас! Читаво јато се насмеја. Најстарији брат покуша да га натера да понови своје речи, али малишан је ћутао тврђе од стене.

Високо у небу, раширених крила, изгледао је као сребрни облак, као неки летећи Месечев брат. Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат.

Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат. Сребрни галеб се тој причи само смејао и летео свакога дана све више.

— Гле ти њега! И тај ти се прави важан! — завидљиво су гунђала браћа, ипак гутајући рибу коју је најмлађи брат доносио. Сребрни галеб је слегао раменима.

Исто то је чинио и на питања Вође јата у каквим је односима са Месецом, је ли заиста Месечев брат. Ако није, нека објасни зашто је другачији од осталих? — Објасни! — био је упоран Вођа јата.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је то 1815. године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га на превару ухватили у Остружници.

али му је још остао делимично наклоњен, био доказ велике Кнежеве правдољубивости: према бунтовнику, чак иако му је то брат, Кнез не показује милости.

Пуни поверења у Вучића, на Кнеза су сада мотрили не само српски жандарми и руски шпијуни него и његов брат Јеврем и његова жена Љубица. Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза.

Није размишљао и није се питао откуда то да је, готово уз његову помоћ, његов велики брат сад пред прогонством а мали у оковима? Знао је само да никако не жели да види Вучића, још мање да оде до њега.

И сад, ено, онај мршави, високи, за столом украј врата, мршти се и гневи уздржано баш као и његов брат Јеврем кад би, 1841, помислио на Гарашанине, оца и сина, ХаџиМилутина и Илију.

Имао је десет хиљада људи, а био је сам. Ни Јеврем, иако брат и у истом котлу, није му сада био пријатељ, још мање Љубица; можда, чак, ни деветнаестогодишњи Михаило, за кога се

Онда је свима, па и Господар-Јовану, застао дах: његов брат, Господар Јеврем Обреновић, Председник Совјета уставобранитеља, прилазио је полако, хром и мршав, да Кнеза и свог

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега Ал' је син'о гробак нови: Ви стојите око њега. Ту погледа брат на брата, П, онда горе, п' онда у се, Груди дркћу, уста ћуте, Али душе разуму се. Да л' то снага ниче нова?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Ала има добро око!“, помислих, а њему рекох: „Варате се, али имате ипак донекле право: мој брат је астроном и професор Универзитета у Болоњи“. „Па купите те књиге за њега!“ „Кажите ми цене!

„Па нећу вам ваљда подвалити!“ „То не кажем, али не знам које књиге би мој брат највише желео. Морам да га предходно запитам о томе“. „Имам и других астрономских књига на стоваришту“.

Исак појури у двориште да види ко је дошао. Убрзо затим чу се његов радосни узвик: „Ујко, драги ујко!“ „Мој брат!“, викну радосно госпођа Смит. Деца појурише кроз врата и доведоше, уз тријумфалне узвике, свог ујака у трпезарију.

Сестра му паде око врата. „Баш лепо, драги брате, што си дошао!“ Њен брат Уилием Ејскаф, свештеник у Бертн Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим лицем и црвеним носом, осмехну

У боловима, јаду и невољи“. Она обриса сузе, а њен брат се растужи. „Да“, настави она, „неколико месеци пре његовог рођења пресели се у вечност мој драги супруг Исак, не

Његов велики брат помилова га по косици, па му рече: „И ја сам онда, када сам изгубио свог верног друга, плакао исто тако горко као и

„Куга бесни онде још у пуном јеку“. „Тим боље!, узвикну мајка. Њен син је погледа прекорно, а брат доброћудно. „Да драги нећаче, рече он Исаку, „мајчина љубав нема граница“.

„А зашто“, одговори јој брат, „да буде несрећан у Кембриџу? Онде је примљен у Тринити-Колеџ, најбољи васпитни завод целе Енглеске“.

“, рече он, очаран њеном лепотом. Обоје поцрвенеше. „Но“, рече апотекар, „загрлите се као некад, као брат и сестра!“ Њих двоје стајаху ту, узбуђени и не знадоше шта да чине.

Госпођица Стореј схватила је, са племенитим самоодрицањем, сву величанственост Њутнова порока; они се пољубише као брат и сестра и разиђоше се у непомућеном пријатељству.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози. Бар мени се тако чини.

— Јасније, брже говори, не брљави ваздан. — Господине пуковниче на рапорту сам... молим за три дана одсуства... брат ми погин'о код Мерћеза, рођени брат... ми смо телефонисти...

— Господине пуковниче на рапорту сам... молим за три дана одсуства... брат ми погин'о код Мерћеза, рођени брат... ми смо телефонисти...

Сви ће нас љупко и радознало загледати јер смо тако млади и сви ће се питати да ли смо брат и сестра јер смо обоје плави ...

ћемо сви троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо брат и сестра, и бићемо све срећнији, је ли? — Мучим се кад тако говориш, ужасно се мучим.

Али пазите: с правом се обратите мени. Просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. Кажем вам, ама за све, за све што вам треба. — О, мерці, мерці! — Хоћете? — Ну да.

— О, мерці, мерці! — Хоћете? — Ну да. — Дакле просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете...

Дошли смо били до Вреоца, где је наш брат Омил био на предстражи према непријатељу, који је већ био стигао у срце наше земље.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А понекад, опет, као да сам му старији, и разумнији, брат. И кад мислим на њега (а ја увијек мислим сликовно), видим га о мом лијевом боку, и нешто нижег од мене: ступамо тако,

Његов посао сматрао сам позивом и држао га необично племенитим. Бакин брат изгледао ми је у неку руку као магијски стваралац плавичасто замагљених даљина, у којима се крију тек наслућени

У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче! Кумим те богом и по богу да си ми брат, кад те је бог намјерио са том сјекиром, осијеци овоме јелену рогове и кутариши ме белаја.

Рибица, кад види царевог сина, стане му се молити: — По богу да си ми брат, баци ме у воду; ја ћy теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри

Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало

И курјак, кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.

А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чини, али је он најбољи; он је брат мога коња; њега ко добије, може у небеса ићи.

Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао,

Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па, баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата, младожењу,

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћy је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је

Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И у оном часу када јуриш наста, Глас један узвикну: 'Милун се не диже!' Сви јураху пољем, ал' брат његов заста, Кроз паклену кишу врати се и стиже Месту где смо били, и крај брата клече.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

да су они били јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао да је и мој брат имао слична искуства.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У то време увелико се дискутовало у њујоршкој штампи о случају Бичер-Тилтон. Чим сам чуо да је Хенри Вард Бичер брат аутора ”Чича Томине колибе,” мој суд о Тилтону био је формиран и никакав судија или порота не би га могли променити.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата. Уто се и он приближи.

—Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман. —Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило.

Али брат му неће ни да их чује. Каже: „Осман ми засигурно наредио да духан ни од кога не придмам, и ето већ га од неколико дана

—Не требах га већ, — одврати нехајно Осман, и хтједе га мимоићи. —Стани! А што нам не поручи, већ си наредио да ме брат ти бије? — прослиједи Спасоје, и све више жести се. — И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком.

Старији брат Спасоје све је узбуђенији што више размишља; жао му је што је доље силазио и брата собом повео да обојица лудо настрада

—Што си замишљен? — пита млађи брат, с намјером да чује што ће Спасоје рећи. —Најбоље би било да оставимо работу, па да се кући повратимо.

Радници, пошто се заложише, растркаше се да се вина напију, да боље одоле послу. Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу.

—Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар одмакао. — Нема ту зла.. . бранио сам се...— и, угледавши неимара, вели живље: испричамо,

И дуго су тако стајали, док млађи брат прозбори: —Затворили нас, — и дохвати Спасојеву руку, као да помоћи од њега тражи, и надода: — Срећа те смо заједно!

—Иди! Што си долазио? —Дошао сам да се гријеха одречемо, да једно другоме опростимо и да се као брат и сестра растанемо, рече он тужно, и осјети како му сузе на очи навиру. — Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...

Па трећа капија, „Капија среће“ , где је седео „брат сунца”. Сви догађаји као да су јуче били оставили су на местима свој упечатак.

Миливој, чим их угледа, сети се својих волова што их брат му, коморџија у војсци, одведе преко Албаније пут мора. Причају да је злослутан тај пут.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

томе су се у сижејном језгру нашла три лика у породичноме троуглу: мајор Вук Исакович, његова супруга госпожа дафина и брат Вуков, трговац Аранђел.

Као и његов брат, у сну, и он је надњом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. 252 Повежемо ли сада у

Аранђелу „се учини као да се појављује високо небо”. И у том магновењу: „Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду”.

Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније, да не би могла бити и његова жена.

„треперило је све од звезданих облика догађаја, који су били изванредни и за тело и за душу”,362 одмах је „као и његов брат Вук” искусио сву узалудност својих подухвата и своју немоћ, јер „није могао да уреди ни најмање ситнице”, па му је

њега, до смрти”; „Сав потресен мишљу да ће је наћи мртву и да ће живети у жалости свакако годинама, осети, као и његов брат Вук, да је све што је чинио као сан.

Но, не удваја се Аранђел ни тако често, ни на тако очигледан начин као његов брат Вук. Кад су завршени крвави бојеви на француској страни Рајне, српски пук се враћа на Дунав, код Шердинга.

Тада и Аранђел постаје осетљив као његов брат, и као Дафина. Разлике се губе и чула сва три лика почињу једнолико да ковибрирају у истоме песничком простору.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...

Ево, молим те, кумим те. Смилуј се! Дођи к себи! Какав си ми ти Турчин!.. Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке;

Абуказем данас шеће стотинити ево крат. Стократно му хура виче сваки Србин, сваки брат; Радо њиног осећања изражавам мол и дур, Та и оне педесете ја му бејах трубадур.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

У Вршцу, месеца септемврија 1837. Ј.С.П. ЛИЦА: ФЕМА, богата удовица ЕВИЦА, њена кћи МИТАР, Фемин брат АНЧИЦА, служавка ЈОВАН, шегрт САРА, чанколиза код Феме СВЕТОЗАР РУЖИЧИЋ ВАСИЛИЈЕ ДЈЕЈСТВО И ПОЗОРИЈЕ 1.

Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара. ЕВИЦА: Зар он није ваш брат? ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може.

ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква

САРА: Ми ћемо се сваки дан на четири коња возити. ФЕМА: Нећу се ја мешати с којекаквима. Тко си ти? — Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц. Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? — Нисам. Марш испред моји очију!

Петровић, Растко - АФРИКА

„Ево, мислио сам, човек који је за ово кратко време био за мене што и отац, или брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било

„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати.

Ми каже: „Он вели: Ми смо од расе краљева, ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији на свету.

Он је брат од стрица онога црнца који нам је дао вечеру у Боакеу, када сам први пут срео Н–а. Пред наше колибе ће нам по слати

(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија, најбеднија,

па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н.

Тако је брат дужан оженити се женама свога брата ако овога нестане из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене

ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја сам брат човека кога сте ви убили, и мени је немогуће да служим даље под вашом командом. Ви ћете то појмити«... Однесем писмо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мој школски друг... Али шта да му радим. Да ми је рођени брат наишао сатерао бих га у ред. Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби...

— Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“. — Тешка с-служба. — Онда се обрати Сергију: — Дорогој брат Серјожа Николајевич... дај поцеловаћ ћебја... Ти мој брат... всја, ти и моја „Ружа“.

— Тешка с-служба. — Онда се обрати Сергију: — Дорогој брат Серјожа Николајевич... дај поцеловаћ ћебја... Ти мој брат... всја, ти и моја „Ружа“. А кад су Сергију објаснили која је то „Ружа“, он нареди да се доведе његов коњ.

— А онај господин, чији сам глас чуо... сигурно је брат? — Не... наш газда. Заћутали смо. Понудио сам је цигаретом, не бих ли је одобровољио да ми отвори врата.

— А пре Гренобла? — Били смо у Паризу. — Ви сте са родитељима овде? — Да, овде су мој папа и мама. Наш брат и муж де мадаме Паулетте налазе се на фронту. Зашли смо у парк, који је био пуст.

Али сад се појавио и трећи... Па бар да је белгијски официр, помислио бих да је Полетин муж, или њихов брат. Али Француз!... Био сам очајан.

Дирао сам је за онога францускога официра. Чини ми се као да је с нестрпљењем очекивала да ми објасни. Њихов брат налази се у неком штабу са тим француским официром.

Француз је пошао на „пер-мисион“ и требало је да прође кроз Гренобл. Арлетин брат замолио га је да сврати до њих и да му понесе неке ствари.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

зидинама и сад горостасним И пределима неизмерно красним, Гди ашикује с' Савом Дунав река, — Кад чујем какву српски брат и сека Сад песму пева, грлом милогласним А лицем ведрим и погледом јасним, — Тад осећам сласт мајчинога млека.

У Темишвару се тада певала песма која хвали Саву Вуковића, кандидата банатског: ...Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду.

царским Србма плачевно беседи: „Примите ми у загрље моју децу драгу, Хлебом, вином и љубављу дижите им снагу. Брат вам се вије, Нек’ срце бије Србину.

Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши. Брат га зове, виче, моли, Сећа г’ мајке, себе, мете, — Него свима слепо дете Мамитељки вили воли!... Ој!

! Брат још зове, — он презре га И с вилама у двор бега... У светлости и у тами Радивој пред двором чами. Болови му груди

дна бела, И три заман ноћи Он проведе — без помоћи, Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!

” А „поносити свирац” Јаша, који се спомиње у овој песми, Трлајићев је брат од стрица; у поменутом писму од 25. марта 1805.

сја мученијем рода человјеческаго и пораженијем јего всјаческими нешчастијами; такожде бје и Лелио, бог љубве, јего брат Полелио, бог брака, и трети, Дидо, их противник: Лелио зажигаше пламен Љубове нија страсти в серцах људеј.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ

КНЕЗ ЂУРЂЕ: А братство? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ти је брат? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Није! ЈЕЛИСАВЕТА: Није, — Нит’ ти је Радош веран пријатељ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Како?... Зар и Радош?...

СТАНИША (ударајући ножницом од сабље у стену): Отачаство камен!... Брат крвник!... Слобода име!... Народ превара!... А вера, закон олтара нема!...

доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да својом руком брата покоси... КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?...

Јеси ли чула? Шесет тисућа!... Пред њима бесни увређен лав!... ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве;

Хе, има ли кога ту?... (Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај! Ал’ бирај, старче, све најоштреније, Знаш, брат ми рођен иде у госте, Шта гледаш? Иди!... Да, ал’ причекај!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.

Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат. Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.

И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби. Он, отац, мати, и млађи брат у колевци. И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему,

До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком. Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не

Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка. Млађи му брат више је личио на мајку. Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.

Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца. После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.

Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено.

Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети. И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: — На, бате!

До њих брат им. Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео,

Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује. Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.

Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе. Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.

Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега. Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Код нас, кад млада уђе у свој нови дом, младожењин брат просипа орахе (који бивају разграбљени као некад код Римљана). ОРАШЧИЋ Муѕкатнуѕѕ (мyріѕтіца моѕцхата›. Орашчић. О.

, 308). Кађење т. наш народ сматра и као жртву. У приповетки (СЕЗ, 41, № 112) луди брат пали огромне количине од разбојника у шуми остављеног т. — Богу. У народној медицини т. се употребљује прилично често.

(СЕЗ, 19, 222); или се накади на т.: на тај је начин у приповетки типа нпр. Аарне 1640—1674 луди брат палио велику количину заплењеног т.

Ћипико, Иво - Пауци

из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе. Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.

Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље.

Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао. Њему је користило што је Нико још из младости

И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. . —Пусти је, — јави се мајка, казаће сама...

— и не хтједе узети. —Ја бих из твоје руке пио, па да је отров, — вели Илија, — брат си ми! Петар улије за се литру и сједе даље од брата. — Што се срдиш? — опет ће Илија.

Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат. Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.

Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави. Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи.

Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. —Господин је Далматинац, — рече јој брат. —Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? —Ни сто корачаја од њег'.

Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. — Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима.

—Добро, хвала! А шта је код вас? —Ништа особито! — насимија се дјевојка. —Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. —Ну шта? — навали он неустрпљиво. —Важно је! — смијао се младић. —Казаћу вам послије, — надода дјевојка.

—Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. Укућани бијаху већ сви посјели. Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се

— Који је узрок да си прво вримена доша? —Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с'арчит'! . — Тако је! — насмија се доброћудно Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо.

Прохор Лечи додиром! Та простодушна светина која непрекидно овуда муља, заиста мисли да је наш нови брат чудотворац. Долазе слепци са просутим очима, моле га да им врати вид.

Прохор Изгледа да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају.

носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да наш заблудели брат нимало није забринут за своју судбину.

Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со. Био је наш брат. Волели смо га и поштовали. Али, у тренутку наше највеће несреће, када се радило о нашем опстанку, он је окренуо од

Ипак, да га саслушамо: „Ко су они којима је отишао наш брат Доротеј? То су отпадници од вере православне. Богумили. Незнабошци.

Нема предњих зуба па шушљета кад говори, вавољи по устима речи као залогаје каквог жилавог меса. „Да је наш брат Доротеј отишао њима са намером да им у те окореле подивљале душе улије мало божанског светла, мало вере хришћанске,

Да му бацим на главу сплет змија? Да му саспем под гузицу кошницу пчела? И тако ће, ипак, мој драги брат Димитрије остати онде у својој заседи, одакле му се свакако пружа леп видик на призор који се дешава на стени.

Надам се да ће мој други брат Доротеј имати разумевања за њега и да ће предузети нешто више од угодног ћаскања са својом драгом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту се спомиње његов брат Тома као фишкал дијецезе пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијума у даљу

Ту се спомиње његов брат Тома као фишкал дијецезе пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијума у даљу рентмајстор и адвокат, брат Марко, назван у калуђерству Методије, као

пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијума у даљу рентмајстор и адвокат, брат Марко, назван у калуђерству Методије, као епископски протосинђел, члан частне Консисторије и професор Богословије,

Марко, назван у калуђерству Методије, као епископски протосинђел, члан частне Консисторије и професор Богословије, брат Димитрије, као први писар управитељства вароши Београда.

Њихови потомци: Душан, син Јованов, адвокат, ја и мој брат Богдан професори, одоше у Осек, Београд и Сарајево. Тако се Миланковићи, погосподивши се разиђоше, у току последње

својим пословима, путовао је сваке године два пут у Беч, где је некад живео и умро његов стриц Урош и где је и његов брат Давид свршио правне науке.

Ми се вратисмо и поведосмо са собом прву партију наших братића и вршњака. Свакога лета долажаше, на дужи боравак, брат мога деде, стари пуковник Димитрије, са својом супругом и сином Јованом који је, иако је припадао старијој генерацији,

У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком

Дођоше и други моји рођаци, и чика Андрија из Цириха. Не могу, а да о њему не проговорим коју реч. Он беше брат моје ујне, син Србина, пуковника аустриске војске.

А дођоше и друге недаће. Мој брат Љубиша који је требао да прихвати очинско имање, умро је већ као студент бечке Високе пољопривредне школе.

Млађи брат Војислав умре за време анексионе кризе, пошто је са одличним успехом свршио Пољопривредну школу у Дечину, каснији пољоп

Како је исте године мој најмлађи брат Богдан докторирао на филозофском факултету Универзитета у Бечу и определио се тиме за професорски позив, не беше

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Боже, Боже! А он, покојник, као брата, као брата те доводио. САРОШ Да! И био сам му брат. Јер, кад бисте вас двоје пали од умора и заспали, могао сам те пољубити, али нисам хтео.

НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси. НАЗА Па зар сестра сме да пусти да јој се брат убија и упропасти? САРОШ Сад ме уби. Где си, за Бога, била? НАЗА Тамо где сам требала. И добро је што сам била.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

било смеја док су писали тај извештај: отац, шнајдер, који није могао служити војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави

Милица се доста оболестила после порођаја. Тиштала је и њу ружна девојчица. — Еј, Бошко, куд јој брат не остаде жив! — Бошко међутим одједаред окренуо нову страну.

ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе... Ништа мени, Тодоре, доброто моја, није код тебе необично...

Живела су браћа у два домазлука, у двема половинама куће. Сједне стране, стари отац и млађи брат са својом Швабицом. На тој страни је владао тврдичлук.

А поштени и виђени људи су били после моји родитељи. И камо среће да ми је жив тај старији брат, госпа-Томинице! Сва деца око мене била би друкчије вођена и упућивана, и срећнија, него овако.

Не слутиш ти колико смо Павле и ја чинили Бранковој породици, али зато је Бог дао да је Бранко прави брат Павлу. Ма шта да снађе Павла, Бранко ће га волети као брата. Знаш ли ти шта то значи, и за Павла и за нас!...

Не ваља што ваш отац има тако раздражљиву нарав. Уклањајте од њега што га може узрујати. Кад је брат ваш положио матуру, наравно сјајно, стари умало не умре. О концу виси он.

Јеси ти при Богу, Бранко! Стигао и Светислав, а старији, много старији његов брат још иде у школу и дере клупе... — Намучен стари чиновничић погледа сина некако љутито, скоро са завишћу.

— Ништа не брини, само иди. И не чини нажао Павлу никада. Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још...

Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”. — Чу то директор, па колегиум, па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно, није више било него корак далеко да и Бранко стане у ред паланачана који иду специалисти

Има тако Влаовића на два гробља, али их нема више у животу. Не сувише давно живела су још два потомка, сестра и брат, чудаци обоје, живели на остатцима имања и са остатцима породичног поноса и пркоса.

Ни Лекса ни њен брат Јосиф нису надгледали паланачку гробницу. Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена рака мора

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тражили смо је и тражили, али је не нађосмо. Доцније смо тек сазнали да је мој старији брат, у моменту када сам ја пошао погачи и када су сви погледи и сва пажња били управљени на моје подвиге, — украо пару,

али сам јој ја, још кад сам јој први пут био представљен, почупао црне власи, те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га по луткиној глави.

Једини који је сретно прошао био је мој средњи брат (онај што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго

Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски опходиле, као рођени брат и сестра.

И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи

који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче.

учили француски, и тада би измеђ' нас отпочео овакав дијалог од речи до речи, по Олендорфовој методи: Питање: Брат ваше жене, има ли он једну тицу која лепо пева? Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева!

Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева! Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака?

Питање: Ваш старији брат, говори ли он француски? Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез.

Питање: Ваш старији брат, говори ли он француски? Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира?

„Док сам ја мислио и размишљао, дотле онај брат крцкао пару по пару, па ено га: он сад богат човек, а ја дувам у празне песнице“, — вели један који је промашио живот.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља. ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени.

Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој,

Наш син, наш брат, наш унук Никад непрежаљени, Јован, Умре у цвету своје младости На двадесет и прве године рођендан.

очи склапам Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан, И брат разбојник ужасан, Крвопија, млад и ужасан. И то записах ја крај једне реке И амин!

на обали дана, којој је друга Неповрат, Све што си отео од њега ти, љубавниче, То је поверена ти тајна, ко гад ил брат; Па све што је дубљи, сузнији о, ноћас твој сан, С неочекиваношћу страшнијом размилеће се по теби дан.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати!

— Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати! — окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја! — Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече.

Бар да се спусти. Као орах слатком језгром пунило се срце Белутка надом. Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва. А онда се, једне ноћи, ускомеша море. Задрхта Корална Грана од ужаса.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ЧИН 48 КОШТАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац

Ето, ви сви певате и играте, (окреће се уплашено око себе) а ја сама! Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан. А бата, он никако и не долази. Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што?

Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат! СТАНА (бранећи га): Па није, Васка, само он код ње. Сви су тамо. ВАСКА Јест, сви. А што он да је?

Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат! СТАНА (бранећи га): Па није, Васка, само он код ње. Сви су тамо. ВАСКА Јест, сви. А што он да је?

ВАСКА (с досадом): Ћути, молим те! Цео свет лаже, само он, твој брат Стојан, не лаже. (Јетко): Ево, ми смо му сестре, ти чак рођена, па шта нам је за овај празник дао и чиме поновио?

МИТКА (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби... Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.

МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што ме одоми, ожени... Што ме не пушти да идем. У свет да си идем.

И неће да се роди. Зар мене бре да убијев? Мене? Што ги још у турско време, по Скопље, Солун, Серез, куда ме онај мој брат праћаше по трговину... и т’г, све што од турску веру и по царски друм нађешем, све терашем испред себе...

И паше ми се склањашев...: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.

Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема? А он, пусти и бесни Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња,

Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу! Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се!

једно до друго. ЧОЧЕЦИ се издвоје, седају око Коштане мало понизно. МИТКА (гледајући их): Такој! Мој брат катил, мој брат крвник, мој брат — никад срећу да не види. Једнако: »кући«... (показује на кућу).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али Бајазид је одмах енергично преузео султанску власт и команду у своје руке, наредио да се погуби и његов брат Јакуб и извојевао победу. Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу.

Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше.

Други Иванов син (који се у песми погрешно сматра као његов брат) био је Ђурађ. Године 1496. Ђурађ, протеран од Скендер-бега из Црне Горе, побегао је у Млетке, где је неко време био

је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су непрекидне борбе с Турцима (1683).

Зато је једно време — кад се његов брат Илија Митровић одметнуо од млетачких власти и почео на своју руку да ратује против Турака — био интерниран у Млецима.

каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!

А Југ ти је, госпо, погинуо у почетку, у боју првоме. Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони

Тад брат сеји стаде бесједити: „О Хајкуна, мила сејо моја, тебе мајка како је родила, одмах те је другом нам’јенила; сад те прос

Србиње јунак причешћује без канона и без испов’једи, јер Србиње на бој опремаше; заклиње их крстом и законом да брат брата у боју не изда.

а Златија дјевојка у Красића ослобађа Стојана и бјежи с њиме у час кад њезин отац иза многога пића тврдо заспи; 2) брат Хајкунин (у Вука) иде у потјеру са својим друговима за бјегунцима, а у германској пјесми гоне и стижу Валтера и

Човек или жена побратими некога кад му у каквој невољи (у сну или на јави) каже: „Да си ми по богу брат!“ или „Братимим те богом и светим Јованом!“ (св. Јован је заштитник братимства и кумства).

Као што је из историје познато, Мусу су, после велике муке, сломили старији му брат Мехмед с турским великашима и деспот Стефан са сестрићем Ђурђем. Марка Краљевића тада није било ни у животу“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави ме тетка Гњави ме чешаљ Машна и четка Гњави ме брица Који ме брије и брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— дочека Стриц као из пушке. — Ћути ти, заробљениче! — повика кнез Ваљушко. — Добро каже мој брат Стриц — дочека Николетина.

Ђоко Потрк нешто се замисли, поче да се смјешка и неочекивано рече: „Лазар Мачак, вешти брат, више вриједи нег сав рат.“ — То ти је добро — сложи се с њим Јованче. Изненада се кроз Гај појави пољар Лијан.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ти же, благују част избрал јеси; чати книги и питај се словеси духовними. Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.

им: »Та знате ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од једнога отца смо сви ми! И ето, сад је приспело оно доби те његова се крв изсикује из наших руку!

И како апостола затворише у тамницу, те се ноћи разболе царев рођени брат и већ до смрти би скоро на издаху. Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему дође и рече му: »Изаради те

« И цар каде дође и виде га жива где говори, врло се препаде а и рад би о тому где му пак оживи брат. И одговори му на његову реч, те му рече: »Јест, брате, и доиста тако, а није да је иначе.

И одговори му на његову реч, те му рече: »Јест, брате, и доиста тако, а није да је иначе.« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло

Преузе га несвестица од мисли и кад се разабра рече му: »Откуд је у мене на небу полата?« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга што га у тамници држиш.

А брат му Јоан уједно с матером а и сва остала србска господа тужно се забринуше и жалостиво много се плакаше о тому.

Потом тога ожени му се брат Јован и узе то деспотство на се ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по

ЗЛАТНА СРЕДИНА Ако је који брат међу вама блудник, штоно ми велимо курваш, ил' му каматар, митоузимач ли, глобар, или досађивац, пјаница ли, и

(Ако му и рођени брат, братучед ли био, хеле воли себи и свој му придостатак него ли очин и братов. Што но је тај таки право земљани човек и

сам ја чиста девојка, нити за мушку страну знам, него тај што је преда ме био изашао и говорио је са мном кано друг и брат ми поштено из даљег стојећи. Врата није отворао ни на уласку ни изласку. Виде се код мене, паке га исто неста.

господа слугами остају, бољари сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата вара.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

То је пан Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.

Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.