Употреба речи брате у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...

и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ „Јест“, рече отац.

“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!... Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...

уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: — А ти, брате, откуд ти путујеш? — Ја, пријатељу, из Сумраковца. — Да, да, био си онде уча...

ућута мало, а после се окрете мени, па, пошто ме је још једанпут погледом премерио, а он ће онда рећи: — Знаш шта је, брате, хајде да ми у друштву пређемо Честобродицу, док је за хладовине, а ујутру ћемо бити у Св.

— Јест, брате, тако је... Али ја на путу волим срести и хајдука но калуђера... Чудно је то, али се мени на добро не слути...

Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!... На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где

— Простри, брате, твоје јапунџе, — рече Миладин, — овде се можемо мало и поодморити... Ово је ливада мога побратима Живка из Мутнице,

А ти, брате, ако ти се спава, спавај! Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава

— И мени се, богами, не спава, и ја имам о много којечему да премишљам... Али... — Јест, брате, тако је! Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету

— Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко... Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека! А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела!

Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.

Почне сиромах сељанин заклињаши грађанина да га изведе из града, говорећи му: „Хвала ти, брате, и аратос на господству с толиким немиром!

или, што је јоште смешније, с њим се барабарити и: „Међер зато и ми, Деи гратиа, Зецови” говорити, — е, зече, брате зече, овде се сасвим заборављаш, жао ми те је, али ти се морам смејати!

Један од њих нађе сикиру, и почне се хвалити говорећи: „Нашао сам сикиру. Вели му други: „Та, брате, кад скупа путујемо, ваљало би да речеш: нашли смо, а не: нашао сам.“ Јок, неће ови ништа од тога да зна.

Дâ бог те и други оздрави. Тада ти се обојица освесте, и начну овако између себе говорити: „Брате, није то шала, пустиња је ово! Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка.

Помози ти брату своме, човеку, у потреби, пак ти њему реци по старински: „добро дошао, брате”, и „збогом пошао.” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје помагајући.

поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школниче, ми се јоште не познајемо, али добри људи ласно учине познанство, брзо ћемо се, ако бог да, и боље познати,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3. Брате, који си измирио браћу, сине, који си подигао оца, оче, чији пепео синови расуше!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Тако ти ми, не седивши нимало код везира, изиђемо и сви рекнемо уз пут идући: ,Богме, брате, онако је, везир погоди̓. Одемо на конаке онако уморни од дугог стајања.

Виче Бирчанин и Грбовић из тавнице: „Јакове брате, тражи и састављај и подај колико год ишту, само живот откупљуј!” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај

” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”. — „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се тучемо!

(То вам само напомињем да видите, колике су онда Срби постове уважавали.) Онда кнез Пејо одговори: „Та, брате, хоћу и ја, али како ће напослетку изаћи?

Пита Протића куда ће он. — Протић каже: „Имао сам ортака, пак побегао у Влашку и однео ми рачуне”. — „Добро, а ви брате, куда идете?” упита Чардаклију.

” — Ја се уплаши̓ где ме човек познаде, па рекнем: „Опрости, брате, ви се у мене упознајете, ја нисам прота веће сам ђакон.

Сад Теодор пун радости рече: „Добро ће бити”, пак он написа писмо овако: „Поздравље теби, брате Теодоре, од мене Црнога Ђорђа и од Јакова твога ујака и од све сиротиње.

Знаш ли, брате, када смо се састали на Дубоком у збегу, и кад смо те заклели да идеш у Русију и да научиш росијски језик, и да ћемо

Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.

Сад сва и војска и војводе и капетани гледају то, и један с Другим шапље: „Јаој, брате, кад он од свога момка и писара тако ради, ја шта ће од нас, ако скривимо, бити”.

— Ја му кажем: „Прођи се, брате, врага и диплома и више учења; нама је нужда и невоља за учене људе, и то што си научио нама ће бити засад доста, а

Он му је казао: „Брате Петре, иди с душе, води те момке и распусти, нека иде сваки својој кући, јербо ја не могу то трпити да ви народ

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.

Да ти ја терам свиње, шта ли? Рака се трже мало, па поче лакше: — Не велим ја то, Стеване, боже сачувај! Него, брате, упропастише ме. Није шала онолика штета! — Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ.

Није шала онолика штета! — Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. — Хоћу, брате, да ми се потра осече... Оно је пропаст! — Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!?

— Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра. — Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!... Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво!

— Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. — Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови...

— додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено. — Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још

— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету? — Нека, нека, газда-Рако!... Платићеш ти то мени!

— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. — Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан?

— одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда! Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради?

Снађе ме, видиш, беда! Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради? — Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!...

— Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! — Е, е...

ама шта ја знам ко ти је то натурио. — Ама они, Симо, брате, богами!... Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. Али, брате, он це и умео молити богу!... Јеси чуо, јуначки сине!

— Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! — Ти си добар човек, ефендија!

И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... —— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево!

Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима.

Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. — Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... — Море, бабо, ћути!... Нека га!

Једва се Лазар освести и познаде глас. Тада отвори очи: – Шта је?... Ко је то?... – Ја сам, Лако брате, ја. – А, ти си, чича Маринко? – Ја, сине, ја. – Откуд ти? — Тражим тебе. — Моји те послани?... — Јок.

Крстом с крсте луди; неки чак рекоше: — Ја тврда срца, побогу брате!... Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема. Наједанпут наста тајац.

— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. — Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом.

— рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате... Елем, видим ја то... ништа!... Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом...

Он се силом осмехну па рече: — Баш да видимо! — Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... — А ја петн̓ест — рече Јовица.

Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје... Онда суди како знаш! Ти ћеш бити и бог и побожје!... — Маринко! Брате!... Човјече! Реци шта хоћеш!... — Не тражим ништа, само твоје братство! И хоћу да ме Турци знају и призивају!...

Лазаре!... Ваљда има жива бога!... Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: — Брате! И мени је неправда учињена! Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!... Али ми бар оставише поштено име...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“ — Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените! Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату!

— А он? — рекох ја Јоца ми погледа у очи: — Број 17? Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.

Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. Ја скочих и исправих се у кревету: — Мамо! — Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога!

Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.

Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад

— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо! Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као

Још један тренутак и — све је изгубљено! — Мамо! — Шта, брате? — Мамо!... Ја.. ти... Још мало па је — доцне! — Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја...

Када се здраво наљути, а он псује алилуј. Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш!

А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије

А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио.

Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и

није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо Омладини која је предлагала да се свакоме каже: ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у главу.

о садашњој младежи, управо Омладини која је предлагала да се свакоме каже: ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у главу.

Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу, запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина: Оправ’ се оправ’, брате Шандоре! Да ми идемо по твоју љубу, По твоју љубу, по нашу слугу; Тебе да љуби, а нас да служи! — Хооо!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зевалић је био земљак Чекмеџијићев. Баш је добро дошао. Пита га Редић: — Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш?

— Мислим, — дода Пинтерић. — Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић. — Па шта би вам фалило! Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!

Остајем твоја до гроба — Ј-ка — Но, то је лисица! Шта је мени писала, а шта теби сад пише. Не требам је! — Видиш, брате, да те вуче за нос! — Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је узети? — Нећу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Која ви, молим вас, команда? — Јел' која сам комендија? — Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе...

Чисто и јасно. — Па протолкујте то, брате ви рођени, да сви разумемо шта му је то чисто и јасно. — Ево, све ће це, вели, уредити без рата.... слободан превод.

Је ли баш дужан? Где је та граница кад човек може, кад има потпуно право да каже: „е па, брате, молим те, дао сам колико сам год могао. дао сам колико сам дуговао, сад ме остави да живим.” Али ах!

Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви.

Африка

(Ти то не узимаш озбиљно, господине, али ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин

озбиљно, господине, али ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Поноса и измета! А одсад, ако, у мраку, са сународником, ма куд будем пошао, све ћу натрашке ићи! Љубазни брате мој!“ Иначе Исакович је слабо што знао да каже о царствујушчој Вијени! Још мање о народу који тамо пребива!

Трифуне брате, молим те, учини тако па да се сви нађемо опет у Кијеву да бисмо људски живели и да и Бог и људи виде да смо у љубави

Гађаш, курво, у главу, доброродни и мње љубазни брате, ал’ не погађаш!“ За тренутак ништа се не чу. Затим чу како Трифун застења и како му одговара, мрмљајући, као да се

Ти си ме овамо довео, па се, као у Вавилону, више, иако смо браћа, не разумемо! Аха! Не терам ја жену, брате љубезњејши, што ми је мило, него док је још време едно! Још смо млади и на путу!

Теодосије - ЖИТИЈА

и слушатељима корисно поучење, Петра преподобнога споменом, житије његово да за све саставим наговарао си ме, оче и брате Григорије.

Тешко мени, господине брате и водитељу спасења! Тешко мени, слатка моја светлости, како те се лиших? Где си се свио? Где си сад када си мене

чељусти своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу.

своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу.

као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Обраћајући се људима свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или тетка.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.

— Шта да радимо, брате крчмару? Нема мачка. — Богме нам сада ваља прописно лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар,

Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих.

— Какво то страдање? — упита мачак Тошо. — Још питаш, брате мачколаве! Свако вече овамо се из планине спушта страшни медвјед Крушкотрес Кукурузовић, грдна изјелица.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године! СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате! ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана, матора девојка.

из неминовности процеса коме се све појаве у природи потчињавају”, или желите да ја њему просто кажем: „Ти си, брате, умро!” СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније.

” СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније. ЂАКОВИЋ: Рећи ћу му, дакле: „Ти си, брате, умро, а да си умро, ево ти доказа: прво и прво, ти ниси жив... СПАСОЈЕ (прекине га): Али он је жив.

СПАСОЈЕ (отварајући писмо): Опет писмо. О, брате, шта су окупила та писма од јутрос? (Чита потпис.) А, ово је од госпође Рине! МИЛЕ: Да, госпођа ме је упутила к вама.

СПАСОЈЕ: О, па посао ће бити огроман. АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла? СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10.000 динара, могао би за тај новац да купиш акције...

АНТА: Е, то јест, то ти признајем, ја и ти нисмо за таква предузећа. СПАСОЈЕ: Ти, брате, ти, а не ја. АНТА: Па мислим, знаш, због оних лажних сведока и фалсификованих уверења.

СПАСОЈЕ: Можда ће и требати, али некако, брате, ниси човек срећне руке, право да ти кажем: ниси срећне руке. АНТА: По чему опет нисам?

Тужио је онога да му је отео жену, тужио је мене да сам му отео имање, а то, брате, нису кривична дела. Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије.

АНТА (буни се): А што ти опет мене? РИНА: Узми, брате, себе као пример. СПАСОЈЕ: И себе и све нас, јер ви се најзад варате, господине Новаковићу, да ћете јевтино проћи

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, девојке често наберу уочи Ђурђевдана траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ту ти их, мој брате, натоварише на оне ђавоље Г-вагоне, заједно са њиховим козама и кравама. »Би речено да се смије повести само по једна

– Ја јесам — каже Лука — 1919, у морнарици. – Па, каква је ово окука? – Окука ко окука! Пребрзо си возио, брате... – А где је, до ђавола, знак за кривину? – Тамо... – Не види се од грања! – Нема ко да га скреше.

– Па, како да извучем кола? – Како? Као и сви остали! – Значи, још их је страдало на овој окуци? – Ти си, брате, тридесет и шести овог лета... – Па, што не ставите црну тачку?

И сад се не сећаш старог Жила! Пили су виски у царинској соби. — Па, видим, брате, да ти тамо није ишло богзна како... разгледао га је стари другар са заштитничком нежноћу. — Имаш право што се враћаш!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком!

Дај, Милице, бардак старцу да наздрави. Поп запита Ћора: — А ти, Стијепо, јеси ли бивао ђе и Мргуд? — Нијесам, брате, свуд, нијесам имао кад, пошто је он прије дошао на свијет! — То знамо, но кад си стасао, кад си га већ стигао?

Кнез све то зна, а да ти не хтједе да баш од њега чујеш! — А ко бјеше тај писар? — Бјеше, брате, човјек из свијета, њеки веле из Дубровника, латински поп, кажу врло учеван и поштен и предан владици.

видиш да је јаје!“ Ћеклић рече: „Никада тако јаје видио нијесам! А од какве је тице?“ — „Ма није, брате, ни од какве тице, него од мазге, од праве талијанске мазге!“ — „Ма, што кажеш, побогу брате? Зар се мазге легу?

“ — „Ма није, брате, ни од какве тице, него од мазге, од праве талијанске мазге!“ — „Ма, што кажеш, побогу брате? Зар се мазге легу? То нијесам знао!“ — „Ето, знај сад!“ — „А како се излеже?“ — „Лако!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Али и уму људи, брате. ОТАЦ: Е, шта ћеш. УГЛЕД 3. ДЕВОЈКА (ступи), ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА: Једно је момче овде, каже да неки страни људи желе

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Не зове се више господине, госпођо, госпођице — но брате Србине, сестро Српкињо; место ви цео свет почиње говорити једно другом ти.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И после, да је само то... — Е, па оно треба само један да викне: Уа! — Није то, брате Јоване, »Уа!«, него ти си ударио и у неке шпекулације. Знамо ми све то! Постао си лиферант!

Чита тако у канцеларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу! Ко ће сад с њим!

врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе закла и ошури! А Јова Ватрица није био само човек шалџија.

— устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами

Вече беше, ал' не беше касно, Тек што сунце смирило се јасно, И кудгод си, брате, погледао, Све си дивно видети могао, И најмање кâно и највеће, Стену, липу и траву и цвеће, — Цвеће красно

те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао, За

Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда, ни жеже ни пали!

Што се бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су

Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од

А ти, брате, крока веселога, Кад туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не

туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква

“ један другог кори, Живо с' ради, ал нико с' не мори, Гледни само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не

лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!

“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј! Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио!

Кликни, брате, кô што чини соко, Испи чашу да т' засузи око, Ох тако се за Марком јадује, Таком сузом он се оплакује.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе

Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње. — Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића?

Па чим тај мене спази, а он само стригне ушима и зарже: ђе си, вели, Петраче, камо те већ на овај крај, Србине брате! Дјед укоси очи као да од нечег зазире и кисело примијети: — Па да, прави коњ, и то још дорат.

— наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити. — Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...Шта је мене некад окренуло овим путем?

Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо у сјај и тишину бабљег љета, ја се изненада нечег присјетих и

не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...

— Сигурно прави некаква свеца. Дјед се зграну и застаде насред авлије. — Брате Саво, ако су ова дјечица бесловесна, ваљда ти нијеси. Како ће свеца сликати крај појате, на кориту, еј?

самарџија, држећи на кољенима рашивену стељу од самара, гвирну испод ока на домаћина и мирно му предложи: — Отиди, брате, па види, што се ту скањујеш.

— Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате. Шта ту има необичнога? Онај пожмиреп, брат Сава, већ је био стигао да се неопазице довуља до њих двојице.

— Вере ти, побратиме, би ли ти мени ово дао, ову слику? — Би, брате, ево ти је. — Шта ће ти то? — сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а?

— А од кога то бјежиш, брате? — меко приупита дјед, рачунајући да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато

очима по соби као да стручно процјењује како је лопужанер обавио свој лоповски посао и припомену с неодобравањем: — Брате Раде, најгори су у тој работи богомољци, душе немају: опири, однесе све, и кандило испод иконе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Може ли он на рану да се привије? Могу ли тај илми-хабер да подојим? Мени дете од сисе отржу, знаш ли то, мој брате, мој Пинторовићу? Хасанага ми ноћас узео дете, а ти би данас да ме удајеш! Кад пре?

Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој... Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године!

Ту нема ништа напола и половично. Та игра ти је, надам се, позната. Зна се шта пали. ХАСАНАГА: Имаш ти, брате, велику фантазију.

ХАСАНАГИНИЦА: Шта сам то Алаху згрешила да теби будем сестра? Па зар ти не схваташ какве гадости говориш? Па ти, брате, ни себе не поштујеш! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Е, сад је преко јего! Одсад пази кад ћеш уста да отвориш!

ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш. ХАСАНАГА: Погледај, молим те, колко је стиго да полоче! Кад пре, побогу брате! Попио би и сирће, кад је џабалук! ЈУСУФ: Мораћеш и ти да се припремиш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.

— Ето, на! — говораше он некоме. — Погле, брате мој: целе године суша, ни капке воде да падне... Гле, како је увело, грехота човека и да погледа...

Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване! Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване брате, Јоване! Ти си ми цвеће пролећно! Заврши. Сви ћуте. Чује се плач. Шамијом же не бришу очи. — Ту ли нађе?

Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито... знаш, брате... прва радост, па сам ти...

— Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он! Она од страха једва дође до гласа: — Како, брате, а зар ти...

Она од страха једва дође до гласа: — Како, брате, а зар ти... И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, дâ што више сестринске, само сестринске љубави.

Једва се дигла и одмакла од Ите. — Снајка — поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? Зар се бојиш?... — Не, брате... — тресла се она и муцала; — али, да идем. Чекају ме... траже... Ита одједном стао пред њу.

Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га: — Зашто, брате? Да ниси љут? — И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ево ти, брате, моје намереније у Лајпцигу. Нама(х) ћу преузети дело, колико ми допусти моја наука, будући да у коле|гије не престајем

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Не уме Србин кама да крњи, ал' један камен урезан стоји, Србине, брате, у груди' твоји': тај камен црни Црна је Гора.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.

чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје

Онда се он упути кроз ону планину и нађе ловца, и назвавши му бога, запита га: — Брате, чуо сам да се ти знаш с тицама разговарати, а оне лете свуда; еда ли си чуо кад од које да има таки и таки град?

Или, давно ниси видела човека или се у што упознајеш? А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.

се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј

Или давно ниси видела човека, или се у што упознајеш? А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.

После се узму за руке па у двор. У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј

— Како си? Шта радиш? — Фала богу! здраво, како си ти? — А шта ти је те плачеш? А овај му одговори: — Е, мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја не шћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па

Овај је сиромах послије домишљао се, што ће и како ће, кад увече, мој брате! али негдје звецкају виљушке и кашике, јуноша усамљен разгледаше гдје је дувар слаб, да га како прокопа и види шта је

Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају

Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте.

— Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене зову везирски синови на зијафет па би и теби било лијепо.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

— Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате. Кад дођем кући, не смем искати да ручам, јер одма полете тањири као пљусак; него ћутим, па ако донесе што, добро; ако

МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља. КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови. Ама за најмању пару морам да јој дам рачуна.

(Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам? НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе.

НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе. МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је! НИКОЛА: Шта је, брате, побогу?

МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је! НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија?

Море, гди си видио да жена треба да је ђаво? Ах, зашто мене бог прокле, те удари на аспиду! НИКОЛА: Еј, мој брате, моја је Мага добра, то је истина; али, право да ти кажем, смрди јој траг, куд иде. МАКСИМ: Бар јој није до балова.

СОФИЈА: Иначе би радо поступали. Па смо опет ми криве. Ако ништа друго, а оно смо љуте: „Аспида, брате!“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро.

СВЕТОЗАР: Најсмешнија ми је била моја газдарица, иначе богињава и ружна; али данас, мој брате, гледам жену, а не могу да је познам. Тек она мени: „Добро јутро, господине.“ Газдарице, зар си ти? „Ја сам“.

Како ти пресуди, тако ти је. А сад, брате, тужба, парница, апелација, рекурација, теранција, адвокати, пишеш, пишеш, а нема пара. 12.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Проклет и онај час кад сам те први пут видила. ТРИФИЋ: Али девојка ти није ништа скривила, брате! СУЛТАНА: Ти видиш, срам те буди! Мислиш не примјечавам ја зашто је у заштиштеније примаш...

Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити, милостивом господину. Данас први пут чу и ја од ње лепу реч.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Јеси ли запамтио?“ . —Ја ти то, брате, никако не могу попамтити ...казао је њему Аца Кец. — Ако ме буду питали како си, ја ћу казати да си ти, брате, умро!

казао је њему Аца Кец. — Ако ме буду питали како си, ја ћу казати да си ти, брате, умро! Али, у ствари, од свега на свету највише ме нервирају снобови који, као, презиру масовна новогодишња весеља и

Они остали штребери, мислим, месечари из наше школе, остали су, наравски, кратких рукава. Да знате, нису брате ни за шта!

Богами, не бих! Па, ви то можете, брате, да платите, зашто да не? Па, ви можете да купите ђутуре све те јадне академике, заједно са њиховим животним делом!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају. Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело. Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!“ А Пијетлић рече: „Умакох смрти, само се земља пода мном врти.“ „Тако ти треба!

Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!“ Смије се Ћоса: „Побогу, брате, мораћу просто од смијеха пући, ова је торба планина за те, никад је нећеш довући кући.

Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара!

“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала. Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И могао је, видиш, том приликом да ми каже: „Агатоне, брате, ја имам доста њих у фамилији, али сви су некако... некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако...

некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако... ето, био си толико година срески начелник, управљао си народом, па ћеш умети управљати и мојим

Само знаш, брате Агатоне, покојник је био писмен човек и читао је новине, па је могао мислити у себи: „Овај Агатон јесте био срески

ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени. Зато, брате, ти не би могао да управљаш имањем што не испушташ карте из руку, па ти нису слободне руке да можеш управљати имањем.

А нека и не буде то, нека не добијеш кеца, нека и не узмеш карте у руке, па опет, брате, признаћеш и сам, што не бива, не бива. ТРИФУН: Не знам зашто?

ТРИФУН: Не знам зашто? АГАТОН: Е, па зато, брате, што ти чак немаш ни занимања. Откад те знам, ти си само „овдашњи”. Трифун Спасић, овдашњи.

ТРИФУН: Не знам ни што ће ми. АГАТОН: Па и не треба ти, дабоме! Занимање, то је само један терет за човека. Е, али, брате рођени, кад немаш занимања, не можеш бити старалац. Не можеш, дабоме!

АГАТОН: А мислиш ти да ја нисам распитивао? ТАНАСИЈЕ: Па оно, сви смо се распитивали. АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.

ПРОКА: Па јест, право каже прија Сарка; он може у гробу чекати и четрдесет година, али ми, брате, не можемо. ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме! Ево ја, на пример, ја не могу да чекам. И да хоћу, не могу.

Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка? АГАТОН: Не знам, нисам довољно паметан!

ГИНА: Како да не плачем, Сарка; сад ћемо видети собу у којој је покојник умро. САРКА: Па плачи, брате, кад видиш собу, а немој аконто да плачеш! СВИ (одлазе уз степенице).

ПОЈАВА ИX ТРИФУН, ПРЕЂАШЊИ ТРИФУН (појављује се на степеницама): Је л' то неки збор? (Силазећи.) Па ти, брате Агатоне, одсад кад хоћеш да држиш фамилијарни збор, а ти засвирај у неку трубу или удри у добош, па да се зберемо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Командир позва нас два водника. — Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим. Јесте ли разумели?... Изгледа ми да је вама све друго прече од надзора у батерији.

Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате. Па, бре, брате, ми изгибосмо овде, а нигде једног артиљерца... — Мени је сад наређено — заустих да се правдам.

Потпуковник Петар, командант дивизиона, вели: — Гину, брате, као стока... Сада, у борби са Аустријанцима, редак је био случај да се њихова пешадија приближи батерији.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате... право на ову капију. Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.

— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.

Јок, то ми нећемо!... — Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице... Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!... Шта ће ти контраве! ... настави кмет и засмеја се слатко.

А кад сам се оженио? — Успут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче... Наша учитељска посла! Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо

А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову. — Голаверија смо, брате, сви па то ти је, при дружи им се ћата овим фамилијарним тоном. Љубица плану и намршти се.

— Учили смо гимназију заједно.. Ви после одосте некуд... у полицију. — Ха, па што се не кажеш, брате!... Другови из гимназије, па се чине да се не познају.

— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.

Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати. — Знам, казаше ми сад у судници... О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље ! Изволите, колико вам треба новаца...

— Ето ти, брате... шта ћеш више!... Речено је све. Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве

не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити... Ово се нигде у свету не дешава...

Ха-ха-ха... — Којешта!... Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа... — Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!..

Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник, и реци му... — Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај... — Марш одатле, безобразна животињо!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

На ком пољу, највише бојиште? Ђе су, вило, најбољи јунаци?“ Вила коњу ти’о проговара: “Коњиц љељен, мој по Богу брате! Насред мора најдубље дубљине, Насред веба највише висине. Насред поља најшире ширине.

55. Сеја брата на сунашце звала: “Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови!

“ — “Јесам навезла, нисам повезла; Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије, и ћулвезије.“ 62. Изведи, брате, сестру на углед. — Извео би је, ал’ ми је жао.

на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар било! А ово ти данас у најбољи!“ 82.

118. Ој јаворе, мој рођени брате! Пуштај гране до зелене траве, Да се пењем теби у врхове, Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на

Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине! Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми

Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине! Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами грожђе

“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те! Не узми је, мој по Богу брате!

“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те! Не узми је, мој по Богу брате! Свему ми је роду омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом, Мојој мајци родом и племеном, Мојој браћи стасом и

Мојој браћи стасом и узрастом, Мојим секам’ дугијем косама, Мен’ јунаку црнијем очима, — Не узми је, мој по Богу брате! 175. Покрај пута родила јабука: Све бисерје и драго камење.

Млађи братац старијем говори: “Хајде, брате, лова да делимо! Теби, брале, срна и кошута И јеленче са златним розима, Мен’ девојче са златном косицом.

“ 217. Горица листом листала, У њојзи братац и сеја, Сестрица рату говори: “Зашто ми, брате, не дођеш?“ — “Ја би ти, сејо, дошао, Али ми не да туђинка, Туђинка, добра девојка; Ја добра коња оседлам,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао! — завапи цар. — Не, брате! Ти си спасен! Устани! Цар устаде па се одмах ту, пред светитељем, одре че блага и раздаде га сиротињи.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Тако, брате! — узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, — додаде затим — сад мало личи на

Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.

— Шта се прави? Човек се бави науком и не ради ником ништа. — Не знам га, брате?! Молим те, каква наука? То код нас не може да буде. — Што? — Тако. Знам ја сваки од нас колико је тежак!

'Ајде, да речем, да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим што и други, а понашања сам тако пажљива да ми нема равна.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? — Седло. — Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко.

Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је,

Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш

мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А.

, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...

, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...

Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ 'оће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.

н' умем ви рећи. Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па

Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' 'оћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења

о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и

о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и

— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? — Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку?

Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд... ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале!

ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи. ЈЕВРЕМ: Ја то, богме, не верујем. Што, брате! Илић је баш човек на своме месту. ЈОВИЦА: Е, видиш, онима тамо горе није на своме месту! ЈЕВРЕМ: Па сад?

ЈЕВРЕМ: Он јесте. Ако тамо у скупштини треба зинути, поп уме да зине, па да га мајци олако не затвори уста. Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте!

Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било.

ЈОВИЦА: Ето ти сад! Сад па да почнемо да се вређамо. Нисам ја зато, брате, дошао; него сам дошао као човек и као пријатељ да се разговарамо као људи.

немој да ме питаш, то је поверљиво. СРЕТА: Ако вала, доста је и било његовог! ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те, брате, је л' продаде своју кућу за среску канцеларију? А што? Зар није и други имао кућу за продају?

Изради човек помиловање само своме шураку, а нама свима шупаљ нос до очију. ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта, брате целу своју фамилију и заузе сва места, од проте до општинског стрводера.

Ако је на општинском кантару – његов рођак, ако је писар у општини његов рођак. Па доста, брате, има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и побаке на робији и куће за продају! Је л' тако?

СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој! Ако ћемо сваку ствар да поставимо на своје место: он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако мало

СРЕТА (који је за све то време мислио): Е, чекај сад ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место... Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником?

СРЕТА: Чекај... чекај... друго: брате си ми мој, кажи ти мени, што ће теби да будеш народни посланик кад ти овде више зарађујеш од ситних интереса но што ће

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате. Можда би неко и ћео, ал’ није смио. А ко би и могао код живога Милисава?!

Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ!

— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини. У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник

Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. — . . .

»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« Острвио се свет, па воли само инат и

« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!

« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!

А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је.

— Ама па Бразилија постаде република! Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа. Република, јакако! — Ааа! Република! »Република« пише у новине?!

Срета брише зној с чела. — Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? — Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац! Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао!

КНЕЗ ЈАНКО Дану, Вуче, што оно збораше за нашега Бана Милоњића? Је ли чегрст каква међу вама? ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу нама, но му нешто око снахе зборим. КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно!

КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху.

СЕРДАР ИВАН А судови бјеху ли им прави? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху, брате, да те Бог сачува! Мало бољи него у Турчина. Бјеше једна кућа превелика у којој се грађаху бродови; ту хиљаде бјеху

СЕРДАР РАДОЊА За сваку те работу питасмо; а гледа ли принципа, војвода? ВОЈВОДА ДРАШКО Гледах, брате, као тебе сада. СЕРДАР РАДОЊА А бјеше ли какав, аманати?

ВОЈВОДА ДРАШКО Валијеро, и већ не знам како. СЕРДАР ИВАН Пита ли те што за ове краје? ВОЈВОДА ДРАШКО Пита, брате, не знам ни сам како. Ја изидох пред њим с Грбичићем, поклоних се како ми рекоше.

СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате!

Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде!

Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате! Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога!

Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута. Не да се љуљушкају, купљу и ваљају само, но да се крвницима свете.

“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници.

„Но сам ти грдан сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо!“ „А шта брате да чујем!“ „Снијевах е нас четир Озринића идемо из дуге, а за нама носе носила.

„Да“, закључи медик, „види се, брате, види. И да није сердара Пеја кћер, желио би је човјек за жену имати; јунак, да му се сој не изроди, а рђа, богме, да

„Да га видиш какав је, би испросио по свијета ш њим, штоно се рече.“ „Слаб, што ли?“ „Рђица, брате, каквијех је срећом мало у нашијем горама.

Посијеш најчистију шеницу, па ти се прометне у кукољ. Свијет се мијеша, брате. Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека.

,,А осим памети и мјешина ти је добра, чврста; не пропушта ја мним, ни зноја, а камоли кост!“ „И друга је, брате!“ рече му друг. „Постављене су оне кости добро, и обавијене како треба! Гомила, брате, видиш како се слио!

“ „И друга је, брате!“ рече му друг. „Постављене су оне кости добро, и обавијене како треба! Гомила, брате, видиш како се слио!“ „Нијесу мрави навукли, но моји зуби натукли!“ одговори медик, куцајући се по прсима.

Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут.

Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар. „Невоља јој је, богами! Од сабаха: сјела ни починула није...

Данас попо натакне петрахиљ, очита из требника двије-три молитвице, помене мртве, окади трпезу, па бјеж’. А онда, брате мој, иако ниједан није из књиге чатио, но говорио славу наизуст, као какву пјесму, ама је слава била много дуља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће. Џефердаре, мој по богу брате! Немој мене с ватром преварити, За око те ни молити нећу. Што је право и богу је драго.

Турчин, туда пролазећи и те ријечи чујући, одговори му на то: „Ја би’ ти, брате, помогао, али ђе ћу ти наћи куке до неба?“ Митар је наш, не мари!

О издати, мили брате, иди оном ко те прати. 2 Издат комендат! Пошли седамдесет и девет ножића; ви седамдесет и девет, јесте ли га ударили

В ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука

Тројица из сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља! У здравље његове браће и братучеда!

Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год! 7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша! Како ти данас напио, тако бог услишио!

— И здрав си ми, брате! За здравље нашега кола и поља! Да бог да да нам коло води, а поље роди, поље нам родило вином и пшеницом, наше коло

Првјенче, брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома

Првјенче, брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и

2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу запио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ја повичем на њега: То је мој челац, од куд теби мој челац? А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора.

о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате, за Бога! ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!

хад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено | па из њега изиђе глас: „За Бога брате! молим те! умрех од жеђи; дај ми чашу воде.

За тим опет изађе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.

Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате! еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.

” Кад један пут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: „За Бога брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.” А овај му одговори: „А што си луд те носиш ту алу.

Или давно ниси видела човека или се у што упознајеш?”ћ А она му одговори: ,,Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.

” А она се одмах сети и бризне плакати па њему око врата: „Слатки брате! ми смо све три у змајевским рукама. Има њих три брата змаја, они су нас однели па нас држе сваки у своме двору.

Онда се узму за руке, па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те она сила не опали, ходи сакриј

Или давно ниси видела човека или се у што упознајеш?” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.

После се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Еф. 5, 13) Због које благодати, брате мој, светлости остављаш дело, а таме чиниш? Бојим се, рече, молећи, а онда зла чинећи која Бог мрзи, не бојиш се, а за

Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!

Ако си, брате, бодар и разумеш да ти Господ даје снагу и крепост да га славиш, и успеш да га изговориш пре доласка светлости, или

Ако ли си, брате, леп као и ја, ипак се прени и помисли на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Мислите шокиран, па у том шоку пошизио? СТАВРА: Шокиран, сигурно, јеси, али ја не мислим да си пошизио. Него, брате, друкчије гледаш на ствари! Оћу да кажем, другим очима. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ја не поричем да сам доживео несрећу...

ПРОСЈАК: Ко зна! Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто! Ми смо ти сада исто друштво, ни кучета ни мачета, прави другари! Сигурно немаш нигде никога?

Кад око себе лупаш печатом као буздованом, можеш да купиш пријатеља за кило дима! Кажи шта ћеш да попијеш! Брате рођени, пропо ми пут под ногама! Нико и ништа, а каква је то била каријера! ПРОСЈАК: Свему има лека...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Епископ: „По мојем говорењу? Е мој брате, сами сте се давно и давно истребили, нити сте чекали мога говорења.” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине?

Владика, видећи га сасвим забуњена, дође му на помоћ. Епископ: „Доста већ, Маленица кукавче! Ала си, брате, као олуја; тешко оном кога ти окупиш и запопаднеш! Лашње би ко од гладна медведа утекао него од тебе!

Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи! Срећа нас за руку води!” | ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА Шта је човек кад га каква страст

И што им се најмање против старим обичајем види, проклињу и, чуј - „Ето курјака!” — вичу”. Ја: „Нећу, брате, да си таков ревнитељ. Нећу да си као они који хује с анатемама на све оне што у среду и у петак зејтин и рибу једу.

Кажи, брате, по души и по совести твојеј, [х]оће ли што најмање вреда благочестију и православију бити ако калуђера нестане, који

А док год они муче, мора ствар остати како је.” Ја: „Не стој, брате, ни за архијереји, веруј ти мени. Ми данас имадемо архијереја учени[х] и разумни[х], свободни[х] сваке сујеверице и

” Ја: „Све ја то знам, брате | Зилотије, и све то што кажеш очима мојима сам гледао на калавритском и триполицком пазару у Мореји.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести,

Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?

Њеки још повикаше: — Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! Ркалина се заплака на поласку. — Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам!

Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. — Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре.

А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике

Слуге промрмољише њешто изнутра. Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један среда, па шта је кадар учинити!

А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...

“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. — Ди је Букар? — пита он. — Он се, брате, загнâ у сан, пак му остаје јоште доста докле допре до краја! — вели Дундак сједећи на прагу.

— Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... — Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци...

Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци... — Па ајде лези, брате! — вели Тетка. — Ајде, ајде! — рекоше и остали. У тај мах диже се граја из цркве. Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.

помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.

— Шта липо стоји?... Коме липо стоји? — Ма, брате, Мачку фратарске аљине! Зар не видиш да се „обука“! Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хоћу кућу да купим и у својој кући да живим. И исплатите ми мој део. — Појео си ти одавно свој део, брате Вукашине. Мало ли нас коштају твоје школе? Паде, Аћиме, твој углед у амбис.

Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста... За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине.

Ти знаш, на свету ближег од тебе немам. Ионако ће све твоје бити. Твоја ће деца... Ја сам, брате, највећи мученик. Боље је да ме убијеш... Вукашину дрхти рука. Једва се потписа.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли прошао дан? Година? Вечност? Дечак се загледа кроз прозор, кад чу нечији глас: — Спасавај, брате! Помажи! Ко би то могао бити? Дечак се наже у дубину. Као и увек, улицом је текла река луди.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори. Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке! Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује.

Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице!

“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио!

Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те! Српска момо, селе моја мила, Ти ми неси гроба ни видила, Та ни гроба, ни на гробу

Зар ти никад није на ум пало Што си негда Бранку обећало? Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те

„И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео?

И гле! мој чувар скиде капу с главе! Куд га то мисли далеко односе? „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

погубљене војске пролазаху. „Ах, Сатано, равночини брате, - Михаил му поче говорити - какве черте виђу ја погубне на твој образ, и на све остале!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Ја сам ти, брате, инжењер, а не војсковођа“. „Не мари ништа! Ти познајеш наше куле, градске зидине и ровове боље но ико.

Сестра му паде око врата. „Баш лепо, драги брате, што си дошао!“ Њен брат Уилием Ејскаф, свештеник у Бертн Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим

Но зато неће бити, као његов ујка, сеоски попа, већ ће се попети више него ја“. „А шта фали теби, драги брате?“, запита га сестра. „Мени? - Хвала богу, ништа. - Живим срећно и задовољно“. „И чиниш друге срећнима!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Баш си смешан, побратиме. Остави то, не треба ми. Ти ми требаш. — Па шта је, брате, говори. Гле како си потавнео! — Полако, седи, пуши. Па кад си пошао, како си путовао, шта радиш?

“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту.

Али један стари господин, сув, сед, са шиљастом брадицом, одговори врло брзо док му је брада подрхтавала: — Како, брате, молим те, како тачка? Нема овде командовања. Шта сам рекао, господо? Решење је незаконито и квит.

Пронађи клеветника: па, или нека докаже да си поткупљен, и онда није клеветник, или — у апс. Како доста, брате, молим те? Казао си ти, па да кажем ја. Увредио си, враћам увреду. Како, брате, молим те, овде нема командовања.

Како доста, брате, молим те? Казао си ти, па да кажем ја. Увредио си, враћам увреду. Како, брате, молим те, овде нема командовања. Па гледајући у мене: — Господину част и поштовање.

Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок.

— Како то може бити? — Па уј'о је за... ох опраштај, господине. — За шта, брате, уј'о? — За... За сису... куку мени ојађеној. — Ама ништа друго. — Па ето уј'о за сису.

Ево сеците ме где сам најтањи, ако тако не буде. — Еј, брате, па ти сасвим не знаш шта говориш. Ваљда знају ови наши шта раде. То су паметни људи, неће тебе питати.

Секула се напиње да нешто каже. — Ћути ти, Секула, не разумеш се ти, брате, у свачему. — ... Ђогате, а... а... а божији, боље ја знам од њих — Од кога? — Па од... министара и ге... ге...

И брадати, чађави људи живахнули па разговарају: — Ето ти, долија и Ресула. — Ја, заглави сиромах. — А и био је, брате, некако опасан човек. — Ама, људи, грешите се. Нисте ви њега познавали. Добар је то био и јунак.

Човек мора да мисли, мора да осећа; да мисли на ситуацију, да осећа за своје, мора се бити човек, не? — Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш. Једеш се као месец за сваку ситницу. — Ене сад, ја претерујем?

— Друже, чујеш, друже, да ти дам један практичан савет. Али нећеш, брате, да слушаш. Ево шта: удри бригу на весеље, мисли на оно, знаш. И протеже се риђи потпуковник.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Знало ми је изазвати подсмјех кад би за какву красотицу питали да ли је, поред тога, и умна. Та што ће јој то, брате драги! Зар јој није довољан онај један таленат, и зар није у њему цјелокупна она?

— Не мари! Хоћу да пишем тестамент! Па нека се послије моје смрти пошаље. — Али коме, брате драги, коме да се пошаље? Малко је пошутио. Слијепе очи поигравале су упрте у треперење тополине крошње пред прозором.

Тако, напросто човјек. Човјек по занимању. Из пасије, ако хоћете. Није одговорио. Умукли смо. Па добро, брате драги! На част ти твој синдикални покрет, твоје батине!

Умјетник, како се то у моје вријеме говорило. Да, господине!... А он само шути. Па добро, брате драги, докле ћемо тако? Који ти је враг у тој твојој ошишаној сељачкој ћиверици! А ко зна? Можда ме сматра за доушника?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако 'нако...

— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо... Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу.

— поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ'да знаш шта је дете... Перо, по Богу си брате, ти знаш... — Мак' се отале, бабо, Док ниси зло прошла!

«То ћу ја од истине да гладујем данас... О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...

— Не знам, али ко може други ?... Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? — Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа. Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити.

Али само док се докопам пушке и добра оружја... Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој

Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. — Ха, синовче, добро си се пожурио! Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу.

Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. — Сад је он, мој брате, чак у десетом округу. Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. — Море, шта ти говориш ?

— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? — Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката.

— викну Ђурица. — Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо... Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал.

— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. — Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. — Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи.

шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише. Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће!

кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиђе глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жеђи; дај ми чашу воде.

Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.

Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.

Кад једанпут; али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући. А овај му одговори.: — А што си луд те носиш ту алу!

— Па то је наш татко. — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?

ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.

чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћy њега најприје

Нигдје ништа ни појести ни попити. Док одједном, изненада, из неког шумарка, бане, брате, пред њега тета лија. — Добар дан, побратиме! — Бог дај, сестро! — А куда ћеш ти, побратиме?

Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и прелијепа, а сва се брате, сја као сунце од сувога злата.

— Рекавши ово оцу, обрне се к брату говорећи: — Брате, збогом, ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи је

Ћипико, Иво - Приповетке

—Останимо! — неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати. —Знам ја шта је...

Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу.

— Лазо, брате, вратимо се натраг!... Умријећу од туге! — јеца му у сузама. . . Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, и самилост га

— Е, ма реци право, — прихвати живо Жижица и устави се насред пута, — може ли, брате, опепт нови метнит се с оним нашим старим?...Они стари наш кип, видија си га, а?

— Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута. — Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате!

— Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате! —И јест, како да није, кад му је дао и жену у сувез!

— Што радиш, брате Илија? — питају комшије, само да нешто рекну. — Ето, видите, нашао га са женом, па ћу га предати закону...

—Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома. —Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... . И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор.

Видите да погибе човјек! — И окрене се према Илији: — Илија, брате, имаш ти на коме да се одљутиш! Тражи ти оно твоје женетине... Пусти мога човјека у миру!

—Ево, добар човјече, нека му повежем рану! —одговори жена. — Али што га нагрди?...Њој, брате, њој требало би да ископаш очи! Она те осрамоти, а он, амо рећи, као и сваки човјек... Да, сви сте ви једнаки....

Али сви Томини разлози не разуверише Илију: он је увртио у главу да буде „по закону”, па је све залуду. — Не би, брате, бог! — вели Тома Павлу. Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац!

—Бриге ме за њ! —Што велиш? —Рекла сам. —Да, бриге те, а што би без њега, кад си се на њ навадила? — Лако, брате! — па надода: — Имам троје дјеце као три јабуке... Обоје ћути, а ноћ је шапатљива, обасјана.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Њега је тамо неки луди ветар убацио у министре, а није за то рођен. За министра се мора, брате, родити. Замисли, молим те, он хоће и да буде министар и да остане чист. Није – него још нешто!

Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако! Е, сад разумем! ЖИВКА: Па нема ту, брате, шта да се буниш. Ево, размисли сам, шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина...

ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем... да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави. Зар толика фамилија па нико, где би то било!

је л' не може то малко да почека? НИНКОВИЋ: Ако немате храбрости, најбоље је и не мислити на то. ЖИВКА: О, брате!... Напослетку шта ћу му, кад мора да буде, нека буде! Ето, сматрајте да сте од данас уведени у дужност.

Ђаво би је знао где би ме на рад упутила. Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Е па, брате, не иде то тако! ДАРА: Ја никако још не могу да верујем да она то озбиљно мисли. ЧЕДА: Ама, озбиљно, кад ти кажем.

ДАРА: Боже, Чедо, шта говориш којешта! ЧЕДА: Ама, може, брате, све је она кадра! Видиш да је сасвим изгубила памет откако је министарка. ДАРА: Не може она ништа кад ја нећу.

АНКА: Је л' треба да свуче капут? ВАСА: Ко? АНКА: Господин зет. ВАСА: Какав капут, брате? АНКА: Онда је то друга ствар коју ви имате. ВАСА: А је ли он код куће? АНКА: Јесте! ВАСА: Зовни га, молим те!

Само... ЧЕДА: Шта само? ВАСА: Ми ту удају не рачунамо. ЧЕДА: Како не рачунате? ВАСА: Па тако, брате. Играмо, рецимо, ја и ти табланета, је ли?

ЧЕДА: Разумем, како да не разумем! ВАСА: Па ето, то сам, видиш, хтео с тобом да разговарам. Ти си, брате, паметан и онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети. ЧЕДА: Ја се надам.

ЧЕДА: Ја се надам. ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар.

ЧЕДА: Има! ВАСА: Али, ти, дабоме, ти ниси Од тих људи. Ти си паметан човек и, ако хоћеш да ме послушаш, најбоље је, брате, да оставиш жену. Не треба ти жена, је ли – то и сам кажеш; е, па кад ти не треба, ти је остави.

ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе. Ја сам тебе, брате, сматрао за паметна човека. А, чекај, нисам ти још ни казао све.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Гријех на нас и нашу ђецу, Иво брате и сине!.. Целом снагом својом прућио се испред олтара Иван Војиновић, поклонио се свецима, узео причешће и пристао на

Не мари ништа што је остао без имања овде, где има и људи и душе... — Новице, по Богу од сада брате, ето изјадах ти се. А ти ћути и не казуј ником. Рекао сам у селу да ми је она жена умрла.

А ти ћути и не казуј ником. Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Дигох руку па рукавом Збрисах посô цео. „Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео. Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“.

Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô... Да л’ је жив још или не?

Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то дугујемо.

Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке

Многа искушења Гонила те кивно: Многима си, брате, знао Одолети дивно. Што ти не смем рећи На свесвему хвала, Тим се наша стара братност Није подерала.

»Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.

“ А ја сам луду гледô: Чело му било бледо, Врх њега иње седо. Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде!

Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта ћеш — тад’ се надај од Априла.

Ни с Августом ниси баш уговор стегô, И он може рећи: чекај, брате драги! А ти мораш чекат’, не смеш очајават’ — За Августом иде Септембарац благи.

Краков, Станислав - КРИЛА

— ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало...

Петровић, Растко - АФРИКА

(Ти то не узимаш озбиљно, господине, али ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин

озбиљно, господине, али ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

] ДРУГА СЦЕНА Разговор Главаша и Спасеније. Стиже Исак. ГЛАВАШ: Исаче, брате! Мој добар друже, добро дошао! Па како тамо по тиранији?... ИСАК: Робови ћуте, А тврди камен нема поздрава.

Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи. РАДАК: Добро ми дошô, Вуче, брате мој! ВУК: Боље нашао! РАДАК: И ти, Исаче, с браћом честитом, Са бегунцима, добро дошао! ИСАК: Добро, богами!

Што си нам данас тако клонуо? ГЛАВАШ: Ње нема ту!... ИСАК: Нема је? ВУК: Куда ли оде? ИСАК: А по чем’ судиш, брате Станоје, Да ти је љуба данас отишла? ГЛАВАШ (показује му поремећену собу и крв на дувару): По овој крви и по овоме.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Уза се држи пушку са прслим и расцветаним грлићем. Кад пођосмо ми, пође и он с нама. — Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен?

— О, брате!... Некако бих ја опет волео да се ти вратиш. Црногорац се љутну. — А што, господине, да це вратим баш ја?

зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате ако бога знаш? — Нашло се. — Ама где га нађе?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски грб.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове... — О, брате, ти поче као песник — дира га Светислав, нестрпљив већ да он настави своје причање.

А оне, како су ћуркасте, могу још и да помисле како ми намерно нећемо да се вратимо... — Море, Дачо, брате слатки — вели му његов вршњак, обвезник чиновничког реда ко ће још наше бабе да гледа. — Море Ђуро, да ја теби кажем..

— Па нас туку гранате. Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то. Али бре, брате слатки, замисли: море, пучина, торпедо, ајкуле... А ја пливам као секира. Овде може човек некако и да се заклони...

— Шта имам још о ној да вам причам. То је био „текући посао“ још првог вечера. — Тако, брате, кажи да и нама мало лакне! — смеје се Војин.

Е па, брате, нека им је хвала и за то... — Ња! — упаде Лука. — Тако ниси мислио у Риму, кад си се нашао са оном зубатом и грбавом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Или како мимоићи оне „играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи;

Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро!

Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!

1831. Владислав Стојадиновић Чикош ПЕСМА Тражиш ти искреног, брате, пријатеља, Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на Путу. Мани се њега — Реч је сама по себи та Ружна.

Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг. Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни

Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро... „Радомире, драги брате,” — Млад Радивој брату збори —, „Сад у камен срце створи, Немој брате, виле да те Са нашега пута сврате!

„Радомире, драги брате,” — Млад Радивој брату збори —, „Сад у камен срце створи, Немој брате, виле да те Са нашега пута сврате!

Мани с’ пута, Од тог труда Није вајде — У двор хајде Вила дева, Да ти пева Сила земска И небеска; Деви вили, Брате мили, Руку пружи, Да ти служи Грдна сила Свију вила! Љуби лице Од краљице Вила свију!

Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној

(Баца јој пред ноге донесене дарове.) Ево! И узми, наша несрећо! Еј, брате, никад нисам мислио Да ћеју нам се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и

Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу људ'ма, јер ја нијесам чојек

Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако... И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио

Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако... И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек.

Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију. — Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава... Ту мотчицу баци, чоче, из руке, па руке метни у њедра...

— Виђе ли ти, брате си мој слатки, данашње жеге и врућине! — одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим прсима.

— објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати. Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче!

своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано. Тебе и твог Столе нема код овог суда ни у каквом тевтеру.

— Бога ми, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица, кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрвена кућа,

Ја кад се распали паприка, ја кад поче праштити, ја кад стаде Џибукарда с Ћурђијом играти и пјевати! „Отвори, по Богу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!

“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све те причести и часне трапезе, отвори!“ — преклиње Џибукарда и таба по соби кô каравлашки међед.

— Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1916) СЕЈАЧИ Кô луталице које клетве прате, С далеког југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља нова.

Кô луталице, које патње прате. С чежњивог југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова. Спремни смо гробља да сејемо нова.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Рекох, нек се то сврши па онда нека проси. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, каква кривица, по богу брате! Где си ти још видела код нас да је чиновника глава заболела због кривице?

Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је го кô пиштољ. Ал' уме, брате! Ето, онај други, господин Жика, целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина.

Највише зарађује на династији. За њега је династија крава музара. А музе, брате, вешто! Тек видиш, притвори каквог газду, вели: „Лајао против династије!” и натовари му оволика акта...

Ако и претуриш хартије газда-Спасојеве, шта ћеш наћи? — Признаницу твоју, признаницу моју, а то, брате, нису сумњиви списи. ВИЋА (буни се): Па, оно... ЈЕРОТИЈЕ: Оно јест, сумњиви су, зато што не мислиш да му платиш.

Изда неком лажан сточни пасош, напије се; натера некога да плати дуг који не признаје, напије се. Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари. Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна.

Позвао сам све чиновништво овде на саветовање. АНЂА: Па нашто ти онда канцеларија? ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, брате, тамо. Што год проговориш у канцеларији, чује цела чаршија. Морам овде, сигурнији сам.

да, господо, ми смо се овде сабрали... управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег говорника.

ТАСА: А!... Господин-капетане!... ЈЕРОТИЈЕ: Немој ти мени „а, господин-капетане!” јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља.

ЈЕРОТИЈЕ (издере се на Јосу): Па шта чекаш, брате, пусти га нека уђе. ЈОСА (оде). ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре:

ЈЕРОТИЈЕ: Где је? АЛЕКСА: У кафани Европа, јутрос је стигао! ЈЕРОТИЈЕ: Јутрос? Овај... шта сам оно хтео? Дедер ти, брате, одговарај мени по реду, немој тако „јутрос је стигао”. Дакле, прво и прво... (Збуни се.

ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, јеси ли разговарао с њим? АЛЕКСА: Ево, ако хоћете, све по реду да вам кажем. ЈЕРОТИЈЕ: Па тако, брате! Разуме се да треба све по реду да нам кажеш. Ја не знам и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека.

ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш. Говори, брате, брже. ВИЋА: Краће! МИЛИСАВ: Замисли да си на саслушању! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, говори као да си на саслушању.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој, Козаче, бојни брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задршће са усана Као жеља усијана...

Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Мећући о., девојке му се моле: »О., брате рођени! Помами тога и тога за мном!« (ЖСС, 119). Нероткиње, да би родиле, пију воду са воденичног точка који се

Јавор. У народној песми девојка се обраћа јавору као рођеноме брату: »Ој јаворе, мој рођени брате!« (Вук, Пјесме, 1, 353). Јаглика.

Ћипико, Иво - Пауци

Немој тако, брате! — А да што ћете ви од мене? Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан

Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран. — 'Ајде, брате, — вели му, — немој да гријешим! Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима док сам имао на што ...

Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам! —Имаш у нечему разлог, — узврати Илија, али, брате, загрдише трговци у вароши.

Па да, оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме... А шта нама, хришћанима, жели, дао, брате, њему бог.. . Неки од наших хтјели се уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!

Неће него на своју! — Па упита: А што је с вашом благајном? Веле да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. Што не би? Али се боји ... гледа себе. Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор...

Газда часом у глави срачуна. — Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи.

мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, — поновише јаче у један глас, остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?

Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ... И кад очевину дијелисмо, варао је ... а сада, брате, отима ... Неће, бога ми! Та за инат Краљевић се Марко потурчио! Сврнуше у крчму. Петар од крчмара наручи меса и вина.

Чека га на путу: зна да ће тога дана ондје проћи да дрва санесе. Док га спази, изађе му на пут. Раде, брате, — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну, — неће ти жао ако ме у недјељу Радивој из кола

Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура. —Што вам је, људи?. .. Што најашисте? ..... —Чујеш, синовче! — снађе се Петар.

и још би остало докона мјеста. . — Што му служи толика кућетина? А све удешено, ишарано .... нагрђено, лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.

Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи... Дођи по њ, кад хоћеш!... — Нећу ја тамо, — одговори Петар.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате! Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задркће са усана Као жеља усијана… Певаш

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876)

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН А ја полазим за увек на гробље. Мртваце да опевам, с мртвацима да живим. ТАШАНА Мироне, Мироне, брате! Буд себе, што тебе толико упропастих! МИРОН Крст није лако носити, да би човек могао бити човек.

ЈОВАН (на сав глас, као нешто што му се одавна накупило): Па не могу ни ја, брате. Откуда могу сваки дан да га пазим? А и право да ти кажем: већ ми је гадан. И не може се више.

(У ватри): Па, бре, брате, овакво наказно човек и да роди, па ипак не може да га толико чува и толико надгледа, као она.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

(Госпа Нола се једаред вратила с њива сва црвена. — Не знам ја али не знаш ни ти! Читај, брате, и научи и мене, немој да ме слуге поправљају!

Шта велиш, Настасе, би ли и ти у Америку? И ја бих. И све се спремам да то једног дана кажем и Нани... Не волим, брате, ове наше школе. Све којешта се ту учи, Настасе, веруј!

Него, дед, реци шта је то што они желе, можда ћу се и ја с њима сложити. — Да учим технику, и то у Белгији. — Побогу брате! нити знам шта је то, ни где је то!

Али да заврши, звизнуо би тек онако отприлике као локомотива која одлази: — Нећу је, брате! Каква је то девојка? завеза, мршава, немила. И писма од девојке још таква нисам читао.

Бранка није баш било лако очарати. Другови су га задиркивали. Он се бранио: — Не видим, брате, и свршено! Не видим ни девојке. Ви не знате шта је то ћорав човек. Ја не видим како треба овај свет...

— Што тако све видиш наопаку страну? Има наопака страна у свему, наравно. Али, немој, брате, сваки капут носити наопачке изврнут... Твоје родитеље људи узимају за пример породице радне и напредне.

Јевреји играју своје улоге и са заносом, лудачки! Зар ти то не видиш! побогу брате! Ја видим, и ја их разумем. Као на каквој огромној позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато

Ја застао бајаги пред излогом, и слушам шта причају. Говоре, брате, Јеврејке — целу истину сам у причи писао — све што и њихови људи говоре.

Павле се смеши. — Мора бити да ја онда ипак витлам, јер ево ја штампам. — Француски текст опет! Па ту ћу ти ја, брате, само сваку трећу разумети; нисам још доста ушао у француски језик...

Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда. — Ух, побогу брате, Розо! — Одмах ћу бити готова; седи! У Талмуду стоји: да нема сиромаха који не учини годишње бар четири добра дела

— Савија се, брате, и превија као да је расла под бичем циркус-директора — био је коментар протина младог капелана. Бременост, код

Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”. У дечјој соби рек, трапез, кобила. Жарко комадује и показује, а сви мали Гавриловићи скачу, вешају

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

не изгубим И док теби све три руке не одсеку Црна мајко Тројеручице КАЛЕНИЋ Откуда моје очи На лицу твоме Анђеле брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани

твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— То јесте, лепи марке и гута туткало, — брани своје мишљење бакалин — признајем, али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма.

Берберин, прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.

— Одакле си родом, Спиро? — понавља професор. Спира ћути, трепће и гледа у таван. — Зар не знаш, по богу брате, одакле си родом? — Заборавио сам. — Па шта онда знаш?

— Ако се држиш закона, остаћеш гладан целога живота, а ако ћеш мимо закона, онда не мораш, брате, у адвокате. Отиди у шуму па пресрећи путнике, тако ћеш брже стећи а никакве ти школске квалификације за тај посао

— Али — буним се ја — зар се баш мора у државну службу? — Па, брате, држава те је школовала па је право да ти она и плати то твоје школовање.

Не, брате, то само за државу може имати вредности. Искуство је искуство и ваља му се потчинити. Закуцао сам једнога дана на држа

— Шта си био досада? — Па... био сам поднаредник. — А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста. И ја сам био жандармеријски поручник, па ето, хвала богу!

— Ама нисам ја за то осуђен. — Ниси? — изненади се кесарош. — Него? Можда за злонамерну паљевину? — Не, брате! — Или као малолетни саучесник у убиству? — Није ни то! — Него? — Написао сам једну песму. — Песму?

Ниси, дакле, имао олакшавне околности? — Имао сам их. — Које? — Добро владање. — То је, брате, отежавна околност.

„Да сам ја само мало мислила, не бих одиста пошла за тебе“. — вели млада жена своме постаријем мужу. „Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и то“, — жали се онај који не може да поврати оно што је изгубио.

— Ти одслужиш рок и одеш кући, али опет си војник. Немој ти да мислиш да те војска избрише из свог списка. Јок, брате, него те кроз цео живот зивка кад год отаџбини затребаш!

Јок, брате, него те кроз цео живот зивка!“ тако и код мене, после годину дана појави се код једног кварта акт којим се сад у мене

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија. - Чекајте, брате, рано си почео! — умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим...

— Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта.

На улазу у кућу пропустих команданта напред и показах му врата. Он уђе први. — Здраво да си, брате Србине! — ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта.

Да бих га некако извукао из незгодног положаја, ја затражих једну столицу. — Не, брате, мој, овако народскије. Ђе ти је стулица на вронту? Подметнуше му једно јастуче и командант се свали поребарке.

А каписла, брате рођени, дâ огањ. А оно зрно јадно, ћело би лијево, не може од цијеви, ћело десно, опет она врашка цијев.

Један стари капетан из неке коморе протестује: — О, брате, брате... Ови мало воде рачуна о нама. Ето, сад смо потпуно сами. А онај свакога часа може да искочи из воде.

Један стари капетан из неке коморе протестује: — О, брате, брате... Ови мало воде рачуна о нама. Ето, сад смо потпуно сами. А онај свакога часа може да искочи из воде.

Ту су они одржавали као неки ратни савет. Када су нас угледали, обрадоваше се. — Такву ми, брате, дај артиљерију, коју могу да сместим у ров.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ону песму живу. Хајде. Засвирај у јареће гајде, па умри! О слатки брате, засвирај ми виолон, Свиђа л' ти се Жан Франсоа Вилон?

О слатки брате, засвирај ми виолон, Свиђа л' ти се Жан Франсоа Вилон? Та он је умео да буде и лопужа; Да л' знаш брате, оне тамо са Гружа? Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате! Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост. Је ли то старац Милија био?

У сан о планини Белутак уђе, кад зачу запомагање Коралне Гране. — Помози, брате! Спаси! Сви су побегли, шта да радим? — јаукала је Корална Грана, а срце Белутка пунило сажаљењем. Како је лупка!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА Па што ти, бре, то не?... Каква си ти власт, кад не можеш? Море, и теби је она памет завртела. АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.

И мајка плакала: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?...

Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене... Ах, брате, ти мене ожени, зароби и врза, а тебе Господ! (Загледа себе.) Зар ја с’г овакав да сам?

ТОМА (од беса једва се разабира и упознаје Арсу). А! Ти си! АРСА (забезекнут): Ја, хаџи!... Брате! (Види Митку, устреми се на њега.) Бар теби! Бар ти... МИТКА (испрсујући се): Што, бре, ти све на мене вичеш?

Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате! (Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази).

Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате! (Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' 1897. МОЈА КОМШИНИЦА Има неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га

''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао? ''Жао је, брате... Бог му срећу дао... Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906.

Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910. УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих

И крвљу својом прелићу све путе Идући теби, и вјерујућ у те, Ускрсли брате потиштених људи! 1907. СВИЈЕТЛИ ПУТ Ноћ. Миришу смреке и кадуље свјеже. Мир.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У другој прилици, кад је Марко хтео да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да нас Турци не би погазили, сиротињу нашу цвијелили.

двају супротних понављања у песми Марко Краљевић и Ђемо Брђанин; господа хришћанска трипут моле Ђема: Богом брате, Ђемо Брђанине, ту нам немој објесити Марка, неће родит вино ни шеница, ево тебе три товара блага!

а затим трипут моле Марка: Богом брате, Краљевићу Марко, објеси нам Ђема Брђанина, ево тебе три товара блага! Изванредно је као уметнички израз и понављање

Послушала; брже пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате, брже да си граду Вучитрну! Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“.

Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“. У б'јела се лица изљубише, Милош мајку у бијелу руку.

казивати како царе оде по ђевојку надалеко, у земљу латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате, незван за ујаком у сватове пођи назорице?

царе оде по ђевојку надалеко, у земљу латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате, незван за ујаком у сватове пођи назорице?

Сеја брату кроз плач одговара: „А мој брате, војвода Момчило, како ћу ти пуштит крпу платна, кад је мени снаха Видосава, моја снаха, твоја невјерница, савезала

А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да

Опет тужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на очима, да ја гледам ка бијелу двору кад ће мене Јова доносити и ка двору опет

Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се бити родитељем. Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а

Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај

мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми

столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих

мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не

одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не волим млеко кравље И цицвару док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил на цести Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

„Како нигдје?“— избечи се он. — Лијепо, велим, понире под земљу као онај поточић у Прокином гају. — Уху, брате мој, ти си загрдио! Каква понорница! У Црно море, болан.

Кад год би га гдјегод сусрео, Николетина је добродушно гунђао: — Здраво, брате Стриче! Кад се Јованче предвече вратио из Гаја, Стриц га пресрете на пашњаку. — Шта мислиш сад?

— Тебе данас истукоше, а? — приупита Стриц. — Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! — весело дочека Боко и обазрије се као да му је учитељ још за петама.

— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

— Јованче! Јованче, гдје си?! Опет ни гласа. У хладној тами одјекну само једно јасно: штроп! — Ајој, брате Јованче, јави се! — повика Мачак скоро кроз плач. — Само се јави! — Аха, јеси ли се уплашио, кажем ли ја!

— Хвала ти, брате, што ме сакри! — дахну пољар гњурајући се све дубље у меко сијено. — Стигао си баш у прави час. Ћутао је тако неко

— Ко донио? Шта донио? — Па донио он! — викао је Стриц. — Који он? Што галамиш. — Па зна се који. Он, брате. — Ништа ја тебе не разумијем. Шта је донио? — Па зна се шта је. — Е баш си луд. Зна се ко је, зна се шта је!

Међутим, једног дана дочекаше га Стриц и Потрк немарно и надувено. — И ми смо ти, брате, много у послу, спремамо се на омладински војнополитички курс. — Шта, шта, какав курс? — трже се Мачак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!« Рече цар: »Говори брате слободно о том, видећу ти суд док чујем каква је кривица.« Поче Натан о том беседити.

И што се они путем преплашени разговараху међу се? То говораху један к другому: »Хеј, брате, врло смо ми скривили рад нашега брата Јосифа. Он нам се плачно мољаше да га не дирамо, а ми ништа не хајасмо!

И оне који онде обстојаху око њега, запита их за свога брата. И како к њему yђе та му и рече: »Брате и цару, ја то без усумњивања држим да и пô царства твога не би пожалио издати изаради мога живота.

И одговори му на његову реч, те му рече: »Јест, брате, и доиста тако, а није да је иначе.« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло

« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло ти се молим, да би ме не

СЕРВИЈАНИ Брате, право ми, без шале кажи, с којим именом волиш се називати? Господским сином, или од слушкиње копиланом?

Проповедник: Хај, лепа гласа и кметских беседа! ... Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми путници и гости, и пак нам скоро одовуд ваља изаћи и путовати на

Ако ли који не може мировати ни помучати, боље брате, сестро ли, ишетај се напоље да другим, који би слушали, не чиниш квара...

ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо још нагоре иде.

Калуђери су подалеко од разбоја; толико их не сустижу бојне стреле да су рањави, а ти брате удиљ си на рату и на бранику стојиш; често се и раниш, више ти и лека привијати ваља.

Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој? Смисли де се, по чему је гора од тебе. ... Ако је на жени брате које шарање, намигивање, шакање ли које и злочести смех, — пропердаши, обружи и лепо просветуј, те је доведи у поштење.

Путу рока нејма. Хрсуз не долази на празно. Удри, брате, не жали га, рука ће ти се посветити! Чин'те што ћете чинити, Да вас видим што ће од вас бити! Занат, канат. 1736.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... Или увече на концерте да дођу?!... Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!“ Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!

А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу... Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...

— Ти памти... Је л’ седма? Добро... Кад ти кажеш, верујем. Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати! Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила од

“ — „Ама, молим те, ни речи!“ вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом. Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.

ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!... Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!...

А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.

Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си

Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели

Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има

А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да

Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!

“ Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче... А у собу што ће да видим: мој срам!... По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке! Ама, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете...