Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов братенац, дебели, мали, мајор Ђурђе, убацивао је оне који су били истрчали из редова, у редове, као џакове. Али се „нећемо да
Да се подгуркују, да се накашљавају. А његов братенац Ђурђе давао би тада, каткад, од себе, и друге звуке, као знак смеха, и презира, према лажљивцима.
Он је сасвим другаче замишљао свет, који ће срести код Костјурина, команданта Кијева. Павлу се његов братенац, Ђурђе, са својим егзерциром тога дана, чинио права чизма, на коњу. А Трифунови одговори, комедија.
Павле осети да се не ради о некој шали, или мунитви, Трифуновој, него да му је братенац забринут, искрено. Тешко је дисао. Или нек се поклони Вишњевском, каже, или да се у Кијеву састану, па да га претуку.