Црњански, Милош - Сеобе 2
Балкон, насред трактира, заклањао га је од братенаца, и Варваре, све док није стигао пред сам улаз. Варвара га тада спази.
Кад га Исакович упита, где би могао да се настани, да дочека караване својих братенаца, Вишњевски му рече да ће бити најбоље да позову постмајстера, Хурку.
школована лица – тако је и Павле, у последње време, размишљао, не само о својој селидби у Росију, и судбини својих братенаца, него и о великој господи, и великим догађајима. Зашто да читав његов национ буде тако несретан? Чему људска нада?
Павле је, ипак, успео, тог дана, да пробуди њихову радозналост, више него ма који од његових братенаца, јер је од њега увек долазило нешто ново, нешто лудо, неочекивано, и на пиштољу, и на препонама, па су се питали, неће
Сећао се како парови његових братенаца крећу, полазе, селе се, и кад им није лако у животу, са неком веселошћу. Одоше из Темишвара, Ђурђе и Ана, Петар и
утиском свега тога, Исакович је, после, вративши се у Кијев, осећао да се крај, једном животу, и његовом и његових братенаца, ближи. Отпочеће неки живот нови.
Сва та сета која му је била пала на око, била је последица потпуног неуспеха у приватном животу, његовом, и његових братенаца.
Иако су Павлове посете, у кући његових братенаца, у Миргороду, биле ретке, иако их, у својој кући у Бахмуту, као да неког крије, није радо примао, он би био врло