Црњански, Милош - Сеобе 2
Да нећеш од мужа да браниш жену? Боље да си своју чувао!“ Ђурђе је, понова, скочио, међу њих, али је Павле пустио братенца, исто онако нагло, као што га је био и зграбио.
петог, то јест, осамнаестог, октобра, поменуте године, постмајстер Хурка довео је, пред кућу Павлову, његовог братенца Ђурђа, који је јахао коња, и водио са собом троја кола и пет хусара. Нити је Ђурђе знао мученика Харитина, нити Павле.
“ Тако су Исаковичи, у недељу, пачисту, године 1753, пошли ђенералу Костјурину, у аудијенцију! Кад су, доцније, три братенца Павлова, Ђурађ, Петар и Трифун Исаковичи причали о томе, како их је Костјурин примио, у Кијеву, и како су насељени у
Исакович виде лица официра у амфитеатру, остарелог Витковича, и Костјурина, који му је нешто довикивао, и своја три братенца, који су били зашли у гомилу, као да се крију. Кобила је прешла, и у траб, мирно.
Била је бледа, разрогачених очију. Кад сви уђоше код Петра, Павле угледа свог братенца, како га није био никад видео. Био је подигнут на јастуке, а блед, а чинио се, у први мах, да спава.
Павле је тек доцније приметио како је грозно то око, као искривљено, а тешио је, ушепртљивши, свог братенца, да ће оздравити, сигурно. То је и кир Спирос Трикорфос рекао.
Све се било као скаменило. Павле онда устаде, нагло, наже се над братенца, и пољуби га, као што га је, и кад је дошао, пољубио. Затим се окрете, ћутке, и изиђе из собе, лагано.