Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњ га је одмерено клатио и то га потпуно ослаби. Оно што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота малог детета, помешаше се с маглом. Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу.
бесних коња, тешких вина, као што је једном кришом побегао из једног хана, у Бруси, уплашивши се, тако је напустио и братовљев дом. Да брату отме жену, о томе није било ни говора. Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео.
је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу да се одсели некуд, можда у Русију.