Црњански, Милош - Сеобе 1
Запамтио је био само неку крезубу бабу која се тресла од плача, док се он праштао са женом. Сад их је замишљао у братовљевом дому, великом здању од дрвених греда, испуњених набијеном земљом, на обали Земуна, пред којом су из воде стршиле лађе,
Сетивши се њега, честњејши Исакович се реши, по узору братовљевом, да напије себе. Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног.
Цело пролеће имао је луде среће у продаји стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са својом снахом доживети неизмерну срећу, без икаквих брига.