Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави! Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...
Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... Али Лазар хоће Јелицу. И то мучки!... И још хтеде да га убије!... А...
Црњански, Милош - Сеобе 2
својој сабљи, а ничијој милости, он је племство добио, па га тако мисле добијати и у Росији, а не треба им ни љубави братске, ни сажаљења. Нико њима није, већ стотину година, ништа добра учинио. Несрећа их прати.
Теодосије - ЖИТИЈА
И пишући к њему братске и милостиве и жалосне речи, говораше: „Када је твоје преподобије, господине, од нас отишло, и свети отац наш Симеон,
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.
Матавуљ, Симо - УСКОК
има зла свакојега и нереда великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има љубави братске и слоге у браству!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се видело приликом кримског рата (1853—1856), приликом словенске етнографске изложбе у Москви (1867), томе су сведок братске везе са руском омладином, заједнички рад са бугарском емиграцијом и хрватским и словеначким родољубима, али поред
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
код нас арханђели одоше у хајдуке видевши ноћни призор Шумадије битке целоноћне на Букуљи гневни сабор и бесне свађе братске неко тражи на зајам соли со која мисли со која боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате. Без зла ми се обићи не може и без неке братске погибије, јер кад год сам такви сан гледао, приправљâ сам што мрцу требује. КНЕЗ РОГАН Мандушићу, што си невесео?
Ти ћеш много браће наћи, куку нама! биранијех соколовах, куку, браћо! по бедему од Травника, Бог га клео! Главе братске познат нећеш, нама празно! ере су их нагрдили, невјерници! Куд ће твоја млада љуба, куку њојзи!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ко други н’ако анатемњак може опјанити људско срце, да му братске, рођене братске крви требује да се њом ублажи?“ Говорећи то старац се бјеше постепено загријао, а при пошљедњим
Ко други н’ако анатемњак може опјанити људско срце, да му братске, рођене братске крви требује да се њом ублажи?“ Говорећи то старац се бјеше постепено загријао, а при пошљедњим ријечима, диже се и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад извадио братске поже, али оба зарђала. Сјети се е то су оба помрла, а његов нож свијетао, као да га је сад, забо у земљу.
Ћипико, Иво - Приповетке
протрнуше до у срце; на видјелу, прво но ће унићи, сукобише им се погледи, а једнакога су изражаја: пуни сумње и братске самилости. Послије, преко града воде их у суд.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
зли, пакосни човече, три пут да си проклет зашто ме отрова оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да својом руком
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свануће дан, Хоће сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!...
несрећна, Што нам по крви деце рођене, Пламеном живим самовољкујућ, Бесом својијем умље питомо У безум ствара братске мрзости...
ВЛАДИКА: У земљи, сине, Где ретка биљка братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки крили слоге доноси — Још дубље корен
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ми двори и тимари, и још пусто небројено благо, у планини хиљада оваца; остаде ми саморана мајка и сестрица без братске заклетве, да кукају како кукавице у мојему двору бијеломе“. Ал’ бесједи Вуксан од Роваца: „Ала, браћо, рђава јунаштва!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како видиш, ето и овде што се од злобе братске брату пригодило, те му и царство је породило; њино назубство у дибу га одену и царску столицу му подметну, те сами
Уклонили су се од добра на зло. Од божијега закона на безакоње, од братске лепе љубави на мрзост и ненавидност. А време свако са својим завичајем долази и пролази, како је и сад ово лето