Станковић, Борисав - ТАШАНА
Тамо мртве да опевам и себе, као већ мртвога, сахраним. (Задубљен у мисли седи на миндерлуку.) Улази Младен са братственицима.
(Полази.) Ох, и сада ето помен и леп спомен подиже му она са Сарошем. (Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње...